Petooktobarsko pismo Maji Gojković

Ukoliko ste Petog oktobra primili ovo pismo, a ono nije bilo prethodno otvoreno i od bezbednosnih službi provereno, onda bi se već moglo reći da je dovoljno učinjeno tog 5. oktobra 2000. godine. A učinjeno je mnogo više.

Na brojnim demonstracijama koje su tom datumu prethodile prisustvovao sam jednom i ja kao četvorogodišnjak. Zvučaće smešno kao da Vam mladalački opisujem osećaj nakon konzumiranja nekog opijata, ali zaista: ničega se ne sećam, ali znam da je bilo fenomenalno! Šalu na stranu, ali tako je. Vrednosti zbog kojih smo moje sestre i jednom mama i ja izlazili na ulice, zauvek su usađene u moj život i moje dostojanstvo. Neprocenjive su.

Neću se osvrtati na to što ste tada Vi bili suprotna strana. Hajde da se pravimo da ste nekako bili izuzeti iz događaja i dešavanja na planeti Zemlji tokom devedesetih godina i da niste bili tada Vi zapravo jedna od rukovodećih ličnosti vlasti koja je bila u stanju da pendrekom udari moju sestru i druge svoje građane jer su imali potrebu da javno iskažu protest protiv takve vlasti. Dakle u eksperimentalne svrhe, uzećemo u ovom pismu da ste danas Vi predsednica parlamenta koja nije imala dodirnih tačaka sa vlašću nikada do sada i koja, eto, želi da služi na čast svojoj domovini na razne načine, a između ostalog i tako što će popisati i izložiti sva ona umetnička dela koja su izneta i ukradena iz Narodne skupštine tokom demonstracija 5. oktobra 2000. godine. Ako me pitate šta je sporno u samoj inicijativi, ama baš ništa. Ali sve ostalo u Vašem kontekstu jeste, pa samim tim i ova Vaša inicijativa postaje vrlo sporna i kontroverzna.

Kao amaterski umetnik sa sigurnošću mogu reći da je umetnost neodvojiva od najviših ideala. Sve suprotno najvišim idealima nije umetnost. Nije moguće kroz umetnost iskazati ljubav prema ropstvu, ugnjetavanju, jednoumlju, diktaturi! Umetnost jedino postaje ako služi slobodi, jednakosti, dostojanstvu, ljubavi, bratstvu, uvažavanju sebe i drugih oko sebe, odgovornosti… Imajući ovo u vidu postaje sporno kada neko tokom čitave svoje političke karijere (posle 5. oktobra, pravimo se da Vas nije bilo pre toga u političkom životu) zanemaruje sve najvažnije vrednosti za koje se umetnost bori, iznenada preuzme inicijativu za zaštitu umetničkih dela. Vi, koji suzbijate različito mišljenje, ne volite ravnopravnost, širite mržnju, a ne ljubav, prezirete slobodu neistomišljenika, prosto ne možete imati umetnički poriv za zaštitu umetničkih dela. Da budem jednostavniji, zamisliću da jedna od mojih pesama krasi zidove parlamenta kojim vlada diktatura Slobodana Miloševića, a danas Aleksandra Vučića. Da li ste sigurni da je moje delo povređeno ako ga demonstranti koji se bore za slobodu iznesu iz tog parlamenta? Ili je ono zapravo spaseno? Izašlo je iz parlamenta u kojem su stotine hiljada sudbina mladih osuđene na propast i nesreću! Izašlo je iz parlamenta u kojem su donete odluke zbog kojih su penzioneri silom grabili svoj komad hleba na ulici jedni od drugih. Izašlo je iz parlamenta koji je svom narodu doneo nesreću, a sreću jedino onima koji su se u njemu sastajali. Vi izlazak umetničkog dela iz takve prostorije nazivate krađom? Mislim da će pravi umetnik reći da su ta dela zapravo sačuvana. Reći će neko da ta umetnička dela nisu odneli pravi borci za slobodu, već lopovi. Ma neka su to bili i lopovi! Svaki akt lopova ne naziva se krađom. Naročito ako delo koje nosi vrednost slobode iznese na slobodu, pa makar i dobio za to koji dinar. Zaradiće on, u redu, ali ga i prodati nekome ko shvata vrednost umetničkog dela. Iako su ta dela danas na nekim tajnim zidovima, ona sada više znače i poručuju negoli u zloglasnom parlamentu iz kojeg su odnesena. Zauvek služe svom narodu i poručuju da nema vlasti koja ih može ugnjetavati i koju ne mogu svrgnuti kada ona odluči da guši građanska prava i slobode.

Najzad, da se vratim na Vas i vašu potrebu da ukaljate značaj 5. oktobra. Poštovana predsednice Narodne skupštine, mislim da bi Vam bilo mnogo mudrije da od 5. oktobra naučite najvažniju lekciju, a ona glasi da građani Srbije umeju da iznesu svašta iz Narodne skupštine. Umeju i da maznu umetnička dela, tačno, ali su vala tog 5. oktobra naučili da iz Narodne skupštine mogu ujedinjeni odneti i pustiti niz vodu sve one koji dirnu u slobode ovog naroda, a koji misle da su funkcije Narodne skupštine nedodirljive. I ne plašite se, govorim o legalnom i legitimnom „puštanjem niz vodu“, u skladu sa svim Ustavom zagarantovanim pravima. Nadam se ovoga puta niz brzak čija je bujica konačno jača od Vaših zavidnih plivačkih sposobnosti.

Srećan Vam 5. oktobar! Dan kada je moja Srbija izabrala demokratiju. Oblik državnog uređenja u kojem niko nije večan.

Autor je advokatski pripravnik