Podmetanje narodu potrošačke korpe

Oni koji formiraju potrošačku korpu zaboravljaju ili namerno zapostavljaju činjenicu da mi potrošači, osim za preživljavanjem, imamo potrebe i za oko tri puta više namirnica ili drugih potreba.

Jer u potrošačku korpu ne ulazi samo hrana, već još sijaset stvari da bi se uljudno živelo. Pišem iz sopstvenog iskustva. Da nabrojim samo neke potrepštine koje su mi trenutno na pameti, a ima ih još mnogo više koje su ljudima koji ovo čitaju u glavi i oni bi mogli ovaj spisak beskrajno dopunjavati.

Evo mojih dopuna: novine, lekovi na recept i bez njega, specijalistički pregledi i intervencije, ne daj bože kod lekara privatnika, hrpa računa (porezi, struja, Infostan, TV i telefon), poneka čokolada, kafa, svakodnevna kupovina na pijaci, odlazak u bioskop i pozorište, na koncert (što da ne?), u kafiće i restorane da ne pominjem, benzin i majstori za kola i novi delovi (ne manje od 200-300 evra nekoliko puta godišnje), more jednom godišnje, slave i preslave, svadbe, praznici, rođendani, razni pokloni, cipele, sandale, odeća, veš, zimnica, drva za loženje, smem li da pominjem majstore za popravku mašina u kući, krečenje i moleraj.

Dosta!

Može li neko ko službeno radi na potrošačkoj korpi primetiti da ovi moji na brzinu prikupljeni predmeti i potrebe nisu neophodni? Možda su u pravu, ali onda – kome služi potrošačka korpa nacrtana u novinama? Možda nekome jadniku, za čisto preživljavanje, a ne za jedan skroman ljudski život.

Razmislimo – da li je ovo stalno podmetanje narodu potrošačke korpe neka vrsta ruganja, varanja, prodavanja „magle“, ili predlagači korpe stvarno smatraju da je ona dovoljna za pristojan život? Ja mislim da bi stvarna i realna potrošačka korpa više ličila na Nojevu lađu nego na korpu koju pune autori ove očigledne prevare.

Naravno da sam preterao, ali i oni su preterali – a njihovo preterivanje je mnogo ozbiljnije od mog.

Mišo M. Mladenović, akademski slikar i pisac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.