Ali, u poslednje vreme sam, najblaže rečeno zbunjen njegovim tekstovima. Posebno me je šokirala kolumna od 30. 10. 2019. u kojoj se, pod ciničnim naslovom „Moralni kadija“, Basara podsmeva akademiku Teodoroviću, ali i „politizovanim profesorima“. Sve u duhu podvale koju nam potura vlast (a indirektno podržava i Basara) da su „svi isti“.

E, pa nisu svi isti. Dušan Teodorović i plejada intelektualaca – Koraks, Dušan Petričić, Čedomir Čupić, Jovo i Dragoljub Bakić, Dubravka Stojanović, Srbijanka Turajlić… istinske su moralne gromade ovog društva kojima se treba najdublje klanjati.

Konačno smo dobili učesnike u političkom životu koji ne žive od politike, već koji u politiku ulaze kao vrhunski stručnjaci i koji će i nakon promene autoritarne vlasti koju kritikuju, ostati vrhunski stručnjaci; koji u politiku ulaze siromašni i iz nje izlaze još siromašniji; koji se politikom ne bave iz ličnog, već zbog opšteg interesa i koji ne mare što u toj borbi za bolje društvo mogu ugroziti svoj ili integritet svoje porodice.

Basara u poslednje vreme ima problem sa logikom: (opravdano) kritikuje prethodnu vlast i, istovremeno, tvrdi da su „beli listići“ (koji su i nastali zbog nezadovoljstva tom vlašću) bili budalaština; tvrdi da je bojkot izbora besmislen i, istovremeno, kaže da neće izaći na izbore; smatra da su svi političari isti i da treba temeljno vrednosno i institucionalno pretresti društvo i, istovremeno se podsmeva intelektualcima koji se zalažu za to isto!

Aman, Svetislave, saberi se, tako ti čitalaca Danasa.

Povezani tekstovi