Foto: YouTube

Autor teksta, „veleučeni“ sociolog, sa „zavidnim naučnim dostignućima“ iz oblasti prirodnih i biloških nauka, saopštio nam da je „zamisao Darvinova krupnija, grandioznija, moćnija, snažnija“ od ideja svih velikana nauke i da se „sve njihove ideje, uzete zajedno, po svom značaju i veličini ne mogu ni da se približe toj izuzetnoj , neverovatnoj i „opasnoj“ Darvinovoj ideji“.

„Veleučeni“ docent Univertiteta u Novom Sadu ne shvata gde bi sada bili čovačanstvo i nivo civilzacije da nije bilo ideja i dela velikana koje sam pominje u istom tekstu i da, istovremeno, Dravinove ideje nisu te, koje su dorpinele napretku čovečenstva. (Moguće je, pak, govoriti o nekim negativnim posledicama tih ideja).

Kada neko ne zna koliko ne zna o materiji o kojoj piše, on je u stanju da samouvereno „nadrobi“ svašta. Tako pomenuti „mislilac“, u stilu boljševičkih ideolaga, za peticiju kaže: „Radi se o tome da je ovo jedan upadljivo nepismen, aljkav, antinaučan, zaveraški, antimoderan i uopšte skandalozan i uvredljiv tekst koji sa činjenicama ima veze koliko i žirafa sa stipoporom. Taktika ovih i njima sličnih kreacionista je ista: prvo, oni nastoje da u ime lične religijske vere proizvode kontroverzu tamo gde je nema i, drugo, pozivaju se na nekakav dijalog i versku slobodu zloupotrebljavajući te vrednosti modernog sveta. Zato ove taktike treba strpljivo raskrinkavati i uporno izvrgavati preziru i ruglu.

„Moramo se tući“, kako bi to rekao Koča Popović. I o potpisnicima peticije autor, takođe, ima jasan stav i kaže: „Šta god neuki, neobavešteni klerikalni zlikovci govorili o tome, već jednom i jednom za svagda: evolucija je činjenica, a Čarls Darvin je bio i ostao u pravu“. „Veleučeni“ docent „nadahnuto“, „duhovito“ , „inteligentno“ „poentira“ i za stavove autora peticije kaže: „U pitanju je identični pseudonaučni prdež mozga“. Treba li reći da je ogromna većina potpisnika peticije, u nauci i struci, daleko poznatija i kod nas i u svetu od pisca ove sramote za nauku. Pogledao sam „naučni opus“ ovog „naučnika“. Nisam ga nigde našao kao samostalnog autora, već se parazitski dopisivao u tuđe radove i stekao zavidan satus i zvanje.

Naravno, ovakav „naučnik“ ne može da razume činjenice navedene u peticiji. Zbog čitalaca „Danasa“, a ne zbog njega, iznosim samo neke činjenice iz peticije.

Glavni neodarvinistički stavovi i „dokazi“ teorije evolucije

Život na našoj planeti nastao je spontano, per se

Za ovakav stav nema nijednog proverenog dokaza niti savremena nauka ima bilo kakvo konkretno saznanje o nastanku života na našoj planeti. Početak nastanka života vezan je za nastanak aminokiselina. Ne znamo pouzdano kako su se spontano spojili atomi kiseonika, vodonika, ugljenika i azota u složene molekule aminokiselina. Apsolutno ne znamo kako su od aminokiselina spontano nastali proteini, oko milion vrsta u ljudskom organizmu, sa specifičnim brojem i rasporedom aminokiselina, a time i specifičnim funkcijama bez kojih nema života. Na primer, da bi se formirao protein kolagen potrebno je spojiti 1055 aminokiselina u strogo određenom redosledu.

Pretpostavka je da su se nekako u nekoj toploj barici spojile aminokiseline i stvorile proteine. To je u suprotnosti sa osnovama hemije, jer se u vodi monomer (aminokiseline) ne može spojiti u polimer (proteine) Sve i kada bi tako nastali proteini, kako je bilo moguće da spontano nastane tako veliki broj različitih proteina sa specifičnim brojem i rasporedom aminokiselina, a time i specifičnim funkcijama koje omogućavaju život. Spekulacije o nastanku proteina preko ribonukleinske kiseline – RNK, koje sada zagovara teorija abiogeneze, su takođe nedokazive.. Ako su se, ipak, na neki nepoznat način, dogodili proteini, opet od života nema ništa, jer se protein sam od sebe ne može reprodukovati i opstati. Za reprodukciju je potrebna DNK. Otkud odjednom tako složeni molekuli DNK u kojima je zapis, informacija o reprodukciji i o svemu što se tiče jedinke. (Ukupan zapis u genomu čoveka iznosi oko 6 milijardi slova). Informaciju može dati samo neka inteligencija. Je li onda moguće da je ta informacija, taj zapis došao spontano, niotkuda i niotkoga?

Opet, DNK bez proteina ne znači ništa, ne može dati život. Eto, sada nekako, velikim čudom, imamo i proteine i DNK, ali opet nema života. Da bi nastala ćelija, tj. život koji bi se reprodukovao, potrebno je da se proteini, DNK i druge komponente života nađu u specifičnij membrani. Otkud odjednom i ta jedinstvena membrana. I otkud, na kraju, ćelija, specifična i složena biohemijska laboratorija sa brojnim organelama bez kojih nema ni ćelije ni života? Deoba ćelije preko deobe DNK, funkcija organela ćelije, raspodela i sinhronizacija „posla“ između organela je veliko čudo koje nije moglo nastati spontano, slučajno. Ovo čudo samo po sebi negira teoriju evolucije. Onda, od proste ćelije, brojnim nedokazivim spekulacijama, dođosmo do čoveka, do ljudskog mozga, svesti, morala, savesti, govora, fantastičnog organizma gde su sve ćelije povezane i svaka u svako vreme zna šta rade ostale ćelije. Ko je, kako i čime povezao ovaj savršeni sistem? Za neodarviniste sve ove brojne, neverovatne, nemoguće slučajnosti su apsolutna naučna istina. Saznanje o nastanku života za čovaka je, bar za sada, neostvarivo. Nastanak života i čoveka mogao bi biti više od hemije i fizike.

Mutacije, prilagđavanje životnoj sredinii i selekcija su stalne pojave koje neminovno vode do spontane evolucije života na našoj planeti

Da, sve to postoji, ali ne dovodi do evolucije, nastanka novih vrsta života. Ukratko, po posledicama po organizam mutacije gena ili hromozoma (oštećenje ili zamena informacija) mogu biti neutralne (bez posledica), štetne (dovode do bolesti ili deformacija pojedinih delova tela) i smrtne (kada su štetne mutacije veoma izražene i imaju smrtne posledice). Mutacije ne dovode do velikih promena na organizmu, koje bi predstavljale nastanak nove vrste života, već samo do nekih promena na istoj vrsti života.

Otkako se zna za mutacije, bilo ih je na milijarde, ili spontanih ili izazvanih (uticaj faktora životne sredine ili uticaj i eksperiment od strane čoveka). Nikada te mutacije nisu dale novu vrstu života, već samo neke promene na istoj vrsti. Treba imati na umu da se mutacija događa na jedinki a ne na većoj populaciji. Ako bi mutacijom nastala jedna jedinka nove vrste ona ne bi mogla opstati. Za reprodukciju i opstanak nove vrste neophodno je imati istovremeno brojne jedinke oba pola. Zakon ponovljenih varijacija pokazuje da svaka ispravno definisana biološka vrsta ima jasno utvrđene granice koje joj onemogućavaju da se nizom spontanih mutacija pretvori u neku drugu vrstu.

Dakle, mutacije, prilagođavanje životnoj sredinii i selekcija dovode samo do nekih promena na istoj vrsti (varijacije unutar vrste), ne daju novu, složeniju vrstu, viši nivo života, što je neophodno za evoluciju ka višim, složenijim vrstama života. Krajnje je neprirodno, nelogično da se život razvijao i usavršavao na osnovu grešaka na DNK, grešaka na osnovi i pokretaču života. Spekulacije o skokovitoj eoluciji (na primer, iz jaja gmizacca izletela je ptica i slično), daleko je od nauke i naučnog rasuđivanja. Definitino je dokazano i da su Hekelovi embrioni falsifikat, laž. Ta laž je značajno afirmisala Darvinovu teoriju i bila je jedna od najznačajnijih „dokaza“ evolucije, „aksiom“ i „bastion“ evolucije i osnova za poznati evolucionistički zakon da je ontogeneza rekapitulacija filogeneze, tj. da u toku razvoja embrion prolazi kroz faze predaka, da embrion čoveka ili nekog sisara u razvoju pokazuje osobine riba, vodozemaca i ptica.

Fosili su neoboriv dokaz evolucije

Za evolucioniste, fosili su, uz brojne pretpostavke, spekulacije, zablude, nekad i laži, glavni dokaz evolucije. Milioni fosila svih složenijih živih bića, kao sasvim formiranih vrsta, bez prelaznih oblika, nađeni su u velikom broju u istom sloju zemlje. Gde su prelazni oblici? Do sada je bilo više miliona vrsta života, računajući i izumrle. Za svaku vrstu, da bi se razvila i opstala, bio bi potreban veliki broj prelaznih oblika, a u fosilima ih nema. Nema ni živih prelaznih oblika. Nedostatak fosila prelaznih oblika ni živih prelaznih oblika upućuje da život nije nastao i evoluirao evolucijom.. Zapravo, jedini eventualni (neubedljivi) prelazni oblik, koji je do sada pronađen, je arheopteriks. Ako prihvatimo da bi to mogao biti prelazni oblik, imamo samo jedan primer, jedan slučaj  prelaznog oblika. Na jednom slučaju u nauci se ne može ništa zakljičiti ili dokazati.

Čovek, homo sapijens, nastao je pre 30.000 do 100.000 godina??? Fosili zajedničkog pretka majmuna i čoveka, odnosno prelazne vrste prema čoveku, nisu pronađeni. Najviše spekulacija, kontroverzi, mašte, zabluda, falsifikata i laži ima u vezi fosila hominida, navodnih direktnih predaka čoveka. Razne skice, makete, modeli hominida i filmovi, koje obilato koriste evolucionisti, nisu nikakav naučni dokaz već isključivo mašta pojedinih evolucionista.

Precizna konstrukcija hominida na osnovu dela kosti je nemoguća, pogotovo je nemoguće konstruisati meka tkiva, kožu, dlaku, oči, lice. Pronađeni delovi skeleta pojedinih hominida su skoro identični skeletu majmuna pa je moguće da su ti navodni hominidi bili neka od brojnih izumrlih vrsta majmuna. Ako su hominidi živeli u periodu koji navode evolucionisti, onda je većina hominida živelo u istom periodu.. Ko je onda od njih kome predak i koliko predaka ima čovek? Nije jasno ni kako su sve te brojne vrste hominida, ukoliko su postajale, izumrle. Na osnovu svega do sada napisanog o hominidima nemoguće je logično i realno sistematizovati sve podatke i doneti neki realan zaključak, tako da sve ostaje u domenu spekulacija.

Nije opravdano govoriti o nekim „izgubljenim karikama“, usmeravanje na nedostajuće „izgubljene karike“ je besmisleno

Pošto u fosilima nisu pronađeni prelazni oblici između postojećih oblika života nemoguće je povezati „lanac života“. Nedostaju brojne karike, „izgubljene karike“, kako ih nazivaju evolucionisti. Dakle, evolucionisti smatraju da se, kada je u pitanju teorija evolucije, ne treba pridržavati naučnih principa, ne treba nikakav naučni dokaz da bi se potvrdila hipoteza, već treba bezuslovno verovati dogmi neodarvinizma.

Evolucija je trajan proces

Ako je tako, treba li očekivati dalju evoluciju svih oblika života ili samo nastanak vrste koja će prevazići čoveka? Je li to moguće? Od koga bi postala ta nova vrsta života i kako? Mutacijom od čoveka? Nemoguće!!! Sve i kada bi to moglo nastati mutacijom, mutacija se dešava na jedinki a ne na većoj populaciji.

Izneli smo brojne činjenice koje su u suprotnosti sa teorijom evolucije. Osim toga, teorija evolucije je i u suprotnosti sa nekim prirodnim zakonima. Dakle, i zakoni biologije i zakoni prirode osporavaju teoriju evolucije. Vreme je da se pokrene revizija teorije evolucije sa aspekta nauke, činjenica. Činjenice ukazuju da će uskoro veći broj naučnika reći: „Car je go“. Uostalom, to su već rekle hiljade ozbiljnih naučnika, univerzitetskih profesora i saradnika velikih naučnih instituta u celom svetu, pogotovo u Americi. Zbog velike propagande evolucionista i globalista taj glas se još nedovoljno čuje.

Dogmatski stav neodarvinista u izučavanju teorije evolucije, koji se provlači kroz celu biologiju, sa veoma naglašenim ateizmom, veoma je blizak ideologizaciji nauke. Kada se nauka zatvori u okvire dogme i ideologije, neprihvataju se činjenice, nestaje nauka, postaje antinauka, pogubna i za nauku i za društvo.

Autor je penzionisani hirurg i inicijator peticije za reviziju programa biologije u delu koji se odnosi na teoriju evolucije