Foto: Stanislav MilojkovićMoje ime je Pavle Sekeruš. Redovni sam profesor Univerziteta u Novom Sadu gde sam stekao diplome Ekonomskog i Filozofskog fakulteta.
Magistrirao sam i doktorirao na Sorboni u Parizu kod Andre Lorana i Danijela Pažoa, nakon što je moj prvi mentor, Predrag Matvejević, bio prinuđen da sa Zagrebačkog univerziteta pređe u Pariz, zbog atmosfere koja je u nacionalističkom Zagrebu za njega postala nepodnošljiva.
U slobodno vreme prostačim po Kampusu novosadskog Univerziteta, po tvrdnjama medija bliskih režimu (tako nekako glasi ta formula). Koga zanimaju detaljniji podaci o meni može da ih potraži na sajtu Filozofskog fakulteta.
Revoltiran upadom grupe radnika javnih preduzeća i nekih neidentifikovanih studenata, došao sam sutradan pred zgradu Filozofskog fakulteta, nakon noćnog upada u njegove prostorije.
Okupacija je organizovana nakon sastanka studenta prorektora sa funkcionerima Srpske napredne stranke u kafeu Borsalino u Novom Sadu.
Dok sam stajao sa grupom okupljenih, imao sam nikad željeni i nikad traženi susret sa osobom za koju će se kasnije ispostaviti da je izvesna Emilija Marić.
Prišla nam je, meni nepoznata, žena sa uključenom kamerom telefona i unosila nam se u lice.
Zamolio sam je da prestane da nas snima i da se udalji.
Agresivno je odgovorila da je novinarka i da ima pravo da to radi.
Nekoliko studenata je tada izvadilo svoje telefone i simuliralo snimanje snimateljke.
Podstaknuta ovom pažnjom, osoba je zauzela pozu starlete, okrenula svoj profil, savila nogu u kolenu i podigla stopalo na prste.
Napućila je usne i stavila ruke na kukove imitirajući pozu starlete sa plaže u Kanu.
Rekao sam joj da je performans ružan i ponovio zahtev da se udalji.
„Jeste li vi to meni rekli da sam ružna“, upitala je osoba, nakon čega sam nekoliko puta ponovio da sam rekao upravo to.
Snimak koji je wannabe starleta napravila možete videti na najmanje tridesetak portala medija sličnih opredeljenja i vrednosnih kriterijuma kao i onaj u kojem, kako ću kasnije saznati, radi gospođa. Besna, povređene sujete, kampanju osvete započela je sa sajta Comneta, instagram stranice Comneta, fejsbuk stranice Comneta i bog zna čega sve, jer je tamo predsednik upravnog odbora.
Sledećeg jutra mnogobrojni telefonski pozivi upozorili su me na tekstove u kojim imam glavnu ulogu sa naslovima koji su svi varirali istu temu: Profesor univerziteta prostački vređao novinarku. Skandal!
Da stvar bude dovedena do apsurda potrudio se i predsednik države lično, koji je u sudbonosnom govoru upućenom naciji, utvrdio da mislim da sam lep, a zapravo sam nepristojan i tome slično.
Ovo je već postajalo jako zanimljivo pa sam na web-u, a gde drugde, potražio informacije o osobi koja je sada imala i ime, Emilija Marić.
Prvo na šta naiđete jeste odbrana lika i dela dotične iz 2022. godine, ni manje ni više nego od strane novoproglašenog premijera, Vučevića, te ministarke kulture Maje Gojković i još nekih funkcionera i portala bliskih stranci.
Predstava je uvek ista i ponavlja se neumorno: one koji se usude da nam se suprotstave treba prikazati kao agresivne i nepristojne, nesposobne za dijalog.
Naime, gospođa Marić je te godine imala incident sličan onom ispred Filozofskog fakulteta.
Na Šodrošu u Novom Sadu, njeno se agresivno snimanje jednoj aktivistkinji izgleda takođe nije dopalo, pa je došlo i do fizičkog obračuna, gubljenja telefona…
Kao i mom slučaju, usledila je topovska paljba režimskih medija o ugroženoj miroljubivoj novinarki koja radi svoj posao, a nasilnici je ometaju.
Sve bi ovo bilo nedostojno pažnje da nisam imao priliku da pogledam tekstove sa portala Novosadska televizija, gde je Emilija Marić glavni urednik.
Prezir prema čitaocima i činjenicama koji pokazuje urednica, plasirajući besprizorne i ogoljene laži, pravi su primer prostakluka partijske udarnice koji daleko prevazilazi sve što je, navodno, šokiralo Comnet, B92, Udruženje novinara Niša (Sic!) i slične.
U tekstu pod naslovom „SKANDAL – Dinkovi jurišnici u pohodu na srpsku zastavu!“, uprkos nekoliko stotina prisutnih svedoka, (šta je to prema hiljadama onih koji će videti laž) glavna urednica objavljuje: „u jednom trenutku, nekolicina Dinkovih branioca (Sic!) predvođeni profesorom Vladimirom Mihićem je krenulo da skida srpsku zastavu i na taj način je pokazan odnos profesora sa Filozofskog fakulteta i opozicije prema zastavi Republike Srbije.
Ovo nije prvi put da deo novosadskih opozicionara napada i skrnavi srpsku trobojku.“
Ako zaboravimo elementarnu nepismenost, ostaje zaprepašćenje zbog beskrupuloznog nepoštovanja činjenica jer su svi prisutni videli da je zastavu, koju je pocepao nepoznati čovek, vratio upravo profesor Vladimir Mihić.
Naslov „Dinkove prave reči: Pogledajte originalni snimak sa festivala REBEDU“ navodno najavljuje originalni snimak, mada se on na portalu urednice završava upravo u trenutku kada ironija Dinka Gruhonjića, vezana za imena Sabahudin i Dinko Šakić, treba da postane jasna.
Dinko, Dinko, ne bacaj komplikovanu ironiju pred urednice!
Prof. Željko Marković sa Odseka za srpski jezik i lingvistiku u tekstu „Incidenti u Novom Sadu: Profesor Filozofskog fakulteta fizički nasrnuo na studente“, igra glavnu ulogu nasilnika u igrokazu Emilije Marić. Treba da ga prikaže kao zločinca koji nasrće na miroljubive radnike javnih preduzeća dok oni miroljubivo okupiraju zgradu, a on fizički nasrće, ne na jednog, nego na više tzv. studenata.
Naravno, o nasrtajima nema nikakve reči, što mogu da potvrde desetine prisutnih.
Ređaju se tako tekstovi o zbivanjima na kampusu, koji otkrivaju pravu sliku i zadatak službenice kancelarije za dezinformisanje i blaćenje zvane Novosadska televizija, portala ograničenog interesima jedne partije, koji ne poštuje elementarna pravila novinarstva, obmanjujući bezobrazno svoje čitaoce.
Zato se još jednom pitamo: Stvarno, ko to prostači po kampusu Novosadskog univerziteta?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
