Otkud Mihailović u tekstu o Nediću 1Foto: Medija centar

Kada su krajem avgusta 1941. godine nemački oficiri u štabu vojno-upravnog komandanta Srbije odlučili da treba Savet komesara zameniti nečim korisnijim, odlučili su se za generala Milana Nedića i formiranje vlade koja bi trebalo da predupredi opštenarodni ustanak protiv okupatora.

U razgovoru s Nedićem, Nemci su naglasili da će, u slučaju njegovog odbijanja da prihvati ponuđenu dužnost, podeliti Srbiju između Mađarske, Bugarske i Nezavisne Države Hrvatske, to jest da će se Hrvatska i Bugarska graničiti na Velikoj Moravi! Potom je usledilo ono što je istorija… O kojoj možemo da se sporimo!

U svom osvrtu na intervju novinara Aleksandra Roknića sa mlađanim istoričarem Radosavom Tucovićem nisam pomenuo Dragoljuba Dražu Mihailovića. Kako je u tekstu „Budistički debatni klub na Ravnoj gori“ mnogo prostora posvećeno upravo Mihailoviću, moram za zaključim da je njegov autor skrenuo sa teme. A u tom poslu poslužio se rečnikom obogaćenim ispraznim kvalifikacijama, nedokazanim tvrdnjama…

Ja bih, ipak, da se držim onoga što sam napisao u prvom osvrtu. Pre toga, međutim, moram da naglasim da se novinar Roknić u svom tekstu koristio prljavim kvalifikacijama, s nipodaštavanjem pominjao moja naučna zvanja i funkciju koju obavljam: „Ajde, kad već gospodin doktor istorijskih nauka Mišina hoće polemiku, da mu to i omogućimo. Moram priznati da sam se silno zabavljao čitajući njegov odgovor koji kipti od opštih mesta i prvenstveno od neznanja, ignorancije, učitavanja sadržaja, izvrtanje i prećutkivanje istorijskih činjenica, što mu kao doktoru istorije ne priliči. I da, očekivao sam više, ali svako se prostire u skladu s mogućnostima, u ovom slučaju doktorskim.“

Posle ovih rečenica mogu samo da se zapitam: Šta je pisac hteo da kaže? Osim da pokaže svoj (boljševički) primitivizam, koji je svojstven prvenstveno žutoj štampi a ne ozbiljnim novinama u kojima je, čak, i urednik! Ili je tekst dokaz da se autoru, srpskim rečnikom kazano, misli mrse u glavi?

Preostaje mi samo da mu poređam određene nesporne istorijske činjenice:

Nemci se nisu držali odredbi međunarodnog ratnog prava u slučaju Kraljevine Jugoslavije jer su, pored ostalog, aprila 1941. godine rasparčali njenu teritoriju i tom prilikom stvorili druge suverenitete na okupiranom području (kao što je NDH). Ono što su imenovali kao Vojno-okupaciona teritorija Srbije nije imalo suverenitet. Ta razlika, primera radi, bila je vlastima posleratne Zapadne Nemačke osnova da odbiju saglasnost da Jasenovac bude uvršten u kategoriju koncentracionih logora već u kategoriju geta (Ghettohaftangesehen wird).

Prema izvesnim dokumentima, zbog svoje izražene srbofobije Adolf Hitler je Srbima priredio posebnu strategiju koju su sprovodili nekadašnji oficiri austrougarske vojske (koji su bili na visokim položajima u oficirskom kadru u Beogradu), na primer general Franc Beme, koji je ostao upamćen po odluci o broja Srba koje treba streljati kao odmazdu zbog ubijenog ili ranjenog Nemca, podsećajući vojnike Vermahta na 1914. godinu u Srbiji!

Nemci su kao okupatori u Srbiji imali sve pod svojom kontrolom a to znači i Specijalnu policiju. Oni su bili i nalogodavci formiranja logora (osim onog u Smederevskoj Palanci) i nad njima imali kontrolu, a to znači i izvršenje kazni nad zatočenicima.

Nemci (Gestapo) su s dozvolom visoke vlasti Nezavisne Države Hrvatske, na nekadašnjem prostoru poznatog kao Sajmište organizovali „Koncentracioni logor Zemun“ u sklopu svojih planova o rešavanju takozvanog jevrejskog pitanja. Pravljenje spiskova Jevreja započela je vlast Kraljevine Jugoslavije a ne vlada Milana Nedića.

Popisivanje Jevreja vršili su saradnici jevrejskog referata pri komandi Gestapoa već od 17. aprila 1941, i tom prilikom je upisano 9.145 Jevreja od oko 12.000 koliko je bilo procenjeno da ih ima. Ne znam koliko bi bilo od koristi da napomenem da su evidencioni kartoni bili štampani na nemačkom jeziku. U tom poslu sporednu ulogu imali su pripadnici kolaboracionističkih organa. Kasnije, posle deportovanja Jevreja na Sajmište, organi vlasti Opštine grada Beograda su bili zaduženi za nabavku hrane i lekova, o čemu postoji dovoljno dostupne arhivske građe (na primer, u Jevrejskom istorijskom muzeju), i tu se njihova uloga završavala. Uzgred, nema tragova da je ijedan pripadnik jevrejske zajednice stradao od srpske ruke.

Kada je u avgustu 1942. general Aleksandar Ler postavljen za Vermahtovog komandanta za Jugoistok, 29. avgusta referisao mu je načelnik vojne uprave u Srbiji, SS-general Harold Turner: „Srbija je jedina zemlja u kojoj je rešeno jevrejsko pitanje i cigansko pitanje.“

Danas možemo da se sporimo oko uloge generala Milana Nedića, da raspravljamo o gaženju zakletve koju je položio kralju Petru II Karađorđeviću, o okolnostima da je armija kojom je on komandovao u Aprilskom ratu prva podbacila, o uticaju kompletne elite na njegovo prihvatanje kolaboracije i sijaset drugih tema. Znam, međutim, da nećemo nikada postići saglasnosti jer istorijska nauka može samo da potvrđuje ili osporava određene tvrdnje…

P.S. Olivera Milosavljević je predavala Opštenarodnu odbranu, mada je završila studije istorije. Nisam čitao od stranice do stranice njen rad koji mi je preporučio novinar Roknić. Više mi je koristio rad Valtera Manošeka „Holokaust u Srbiji. Vojno okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941-1942“ (Beograd 2007), jer njen naslov mnogo toga govori!

Autor je direktor Muzeja žrtava genocida

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

10 reagovanja na “Otkud Mihailović u tekstu o Nediću”

  1. Gospodin Mišina nema naučno zvanje, nego muzejsko odnosno stručno. Drugo, polemika je bespredmetna, jer su naučne istine o kojima se govori utvrđene u knjigama Milana Koljanina, Milana Ristovića, Branislava Božovića i drugih istoričara i istoriografa.

  2. Kolaboracionistički organi su imali samo sporednu ulogu? Nikog svojeručno nisu upucali ili vozikali u dušegupci? Epa onda u sve ok, ma kao da nisu sarađivali.

    • Nije ok. Vozaci dusegubke su se zvali Gec i Majer. O njima je Albahari napisao roman, pitajuci se ko su ta dva coveka. Jevrejsko pitanje je bila nadleznost Gestapa pa i dusegupka. Cak su se bunili sto Vermaht koristi Jevreje za odmazde. Ljudi se bave naukom i dokumentima ne laznim paralelama.

  3. Pa ko ih je hapsio i doveo na Sajmiste? Kao Sajmiste je bilo pod NDH. Pa kako su samo onda lijepo ubice i koljaci iz NDH i Nediceve Srbije saradjivali? Fuj! Od zlog oca i od gore matere! Dje ti je obraz covjece kada pokusavas da relativizujes onakve monstruozne zlocine?

    • Čovek ne pravda zločine već meri odgovornost prema dokazima koje ima pred sobom. Sajmište a posle Banjica su samo dokaz kako je Nemačka vlast tretirala Srbiju i srpski narod. Kao u ostalom i logori i sabrini centri po Srbiji. Vrlo jednostavno tretirani smo kao neprijateljski narod. Postoji jasna tendencija da se Nedićeva uloga izjednači sa Pavelićevom, kao to je isto (Tuđman, Sonja Biserko, Josipović) čak imliciraju da su Srbi istrebili Jevreje u Beogradu. Pa nije, isto, ne postoje Nemački logori za Hrvate u Hrvatskoj, ne postoji Banjica u Zagrebu a u vreme istrebljenja Jevreja u Beogradu streljani su masovno i taoci po Srbiji zbog oružanog otpora. Sajmište je dokaz tretmana Srbije kako okupirane zone. Štaviše formalno je Sajmište osnovano uz dozvolu NDH kao nezavisne suverene države uz uslov da stražari ne smeju biti Srbi. Posle je Sajmište korišćeno dalje kao sabirni centar za Srbe korišćen i za potrebe NDH: Nedić je kvisling to nije sporno ali čovek ima pravo, uloga mu je bila manja nego što mu se pripisuje radi regionalnih nivelacija.

      • Ma gospodine ko je Srbe antifasiste, sve ostale antifasiste, Jevreje, Rome odvodio na Sajmiste? Opet izbjegavate odgovor. Nedicevi Srbi je tacan odgovor. Kakva je razlika izmedju Pavelica i Nedica? Sustinska ne postoji. To sto je jedan bio malo veci entuzijasta u vezi sa zlocinama od ovoga drugoga ne mijenja nista na stvari. Vidite svako ima svoga veceg ili manjeg Pavelica, sta da se radi. Nisu Nijemci imali bolji pristup ni prema ostalim Slavenima = sve su ih smatrali za istu stoku. Razlika je jedino u mirnoj i nemirnoj stoci. A sto se okupacije tice pa okupirane su bile i Slovenija i Hrvatska i Bosna itd…A da su saradjivali ovi iz NDH i razliciti domaci fasistoidi iz Srbije, jesu. I to ne samo tu blizu Beograda. Npr. cetnici Koste Pecanca, ustase i talijanski fasisti u Splitu 43 skupa ubijaju Hrvate antifasiste, Srbe iz okoline itd…pa to su istorijske cinjenice. To je isto kao kada peraci istorije iz Hrvatske kazu pa nije Jasenovac bio koncentracioni logor vec geto. Nije sija nego vrat. Jok svi oni su se dobrovoljno na Sajmiste prijavili. I samo su pripadnici srpskog naroda na teritoriji bivse Juge svi do jednoga bili antifasisti koji nisu pocinili niti jedan jedini zlocin u 2. svj. ratu. A ako slucajno jesu, to je samo da trenutno udovolje nacistima koji su im okupirali zemlju kako ih ovi ne bi ubijali? Jel’ tako nekako?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.