Relativno dobri rezultati Srbije u trećem kvartalu izazvali burnu reakciju 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Ovoga puta, na sceni se pojavio i sam g. Đilas sa svojim „senzacionalnim otkrićem“ da se Srbija ne nalazi u saopštenju Evrostata o fleš-proceni BDP-a za treći kvartal.

Ovo „senzacionalno otkriće“ g. Đilasa ponovio je i njegov partijski drug, g. Nikezić koji ističe da Evrostat „nigde ni ne pominje Republiku Srbiju“ u svom saopštenju i „otkrio“ nam razlog za to: Evrostat „ne priznaje rezultate RZS-a iza kojih stoji direktor Zavoda Miladin Kovačević“.

Zaista, začuđuje tragikomična količina neznanja g. Đilasa kao lidera jedne političke partije a naročito g. Nikezića, koji bi trebalo da se malo više razume u statistiku i ekonomiju (i saopštenja Evrostata) kao nekakav „predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde“. Idemo redom:

Prvi i osnovni razlog zbog kojeg Srbije, kao ni drugih zemalja kandidata, nema u saopštenju Evrostata (nikada ih zapravo nije ni bilo) jeste što je ovo saopštenje rezervisano za zemlje članice EU i fokusirano je na EU i Evrozonu (uz suplement podataka za tradicionalne partnere EU – Norvešku, Švajcarsku i SAD).

Kada je reč o Srbiji, njeni kvartalni kao i godišnji podaci o BDP-u se nalaze u glavnoj Evrostatovoj bazi podataka u koju se, nakon provere i verifikacije, slivaju podaci nacionalnih statističkih institucija i na osnovu kojih se kompilira pomenuto saopštenje.

Na to jasno (za pismene ljude koji znaju da čitaju saopštenja Evrostata) ukazuje fusnota u saopštenju koja upućuje na izvor podataka prikazanih u „seznacionalnoj“ tabeli o kvartalnim stopama rasta kojom maše g. Đilas. Čitaoci sami mogu pogledati ovu proširenu tabelu u kojoj se nalaze i podaci i za Republiku Srbiju (redovne kvartalne stope rasta) i ostale zemlje kandidate klikom na link na kraju teksta.

Usput, jedna mala pouka iz oblasti međunarodne statistike za „predsednika resornog odbora za privredu i finansije“, g. Nikezića, koji je izjavio (i ostao živ) da „Evrostat obračunava i objavljuje podatke o kvartalnom rastu BDP-a zemalja EU, a za razliku od EU, podatke za Srbiju računa i, po potrebi, šminka Miladin Kovačević“, što je, navodno, razlog da ih Evrostat „ne priznaje“ pa ih stoga nije prikazao u svom saopštenju (?!).

Niti Evrostat, niti Miladin Kovačević, niti bilo koji pojedinac, ne obračunava fleš- procene BDP-a već to čine nacionalne statističke institucije. Evrostat obračunava fleš-procenu za EU kao celinu i grupu zemalja koje začinjavaju Evrozonu, opet na osnovu individualnih, nacionalnih podataka koje obračunavaju nacionalne statističke institucije i prosleđuju Evrostatu.

Drugi razlog zbog kojeg Evrostat nije objavio fleš-procenu BDP-a za Republiku Srbiju takođe ne predstavlja nikakvu senzaciju već proizlazi iz proste činjenice da tu procenu RZS nije ni dostavio Evrostatu, budući da Republika Srbija još uvek nema obavezu da obračunava, publikuje, niti Evrostatu transmituje fleš-procenu (koje je i same zemlje članice EU na dobrovoljnoj osnovi publikuju i transmituju Evrostatu a mogu je, ukoliko žele i konfidencijalno poslati – bez publikovanja).

Da je RZS to uradio, i ova, fleš-procena bi se pojavila na veb-sajtu Evrostata u pomenutoj proširenoj tabeli u bazi podataka, kao što će se uskoro pojaviti redovna, mnogo važnija i preciznija, kvartalna procena BDP-a koju je Evrostat i do sada uvek regularno objavljivao bez ikakvih „flegova“ koji bi ukazivali na nepoverenje Evrostata u pogledu kvaliteta procena RZS-a.

Takođe, kao što se može videti iz saopštenja Evrostata, i među članicama EU postoje zemlje koje nisu objavile fleš-procenu i za koje ne postoje podaci za treći kvartal (Hrvatska, Slovenija, Grčka itd.).

Dakle, ovo „senzacionalno otkriće“ g. Đilasa i njegovog predsednika resornog odbora za privredu i finansije zapravo nije ništa drugo do posledica zapanjujućeg nepoznavanja i neznanja u pogledu načina funkcionisanja statističkog sistema Republike Srbije i Evrostata, kao i metoda obračuna makroekonomskih agregata.

Ono što g. Đilas i g. Nikezić neće da kažu (i što verovatno nisu ni znali) jeste da se Srbija ipak pojavljuje zajedno u društvu sa zemljama članicama u jednom drugom, veoma važnom dokumentu Evropske komisije – Autumn 2020 Economic Forecast u kojima su date prognoze rasta BDP-a za 2020. kao i za 2021. i 2022. godinu.

Na 199. strani ovog dokumenta može se videti da je Evropska komisija prognozira za Republiku Srbiju najmanji pad BDP-a za 2020. od – 1,8% – što predstavlja najbolji rezultat među svim zemljama članicama EU uključujući i zemlje kandidate Zapadnog Balkana.

Link za Ekonomsku prognozu Evropske komisije: https://ec.europa.eu/info/business-economy-euro/economic-performance-and-forecasts/economic-forecasts/autumn-2020-economic-forecast_en

Evrostat, za razliku od naših neukih i neobaveštenih ekonomskih analitičara i političara, nema podozrenja prema podacima RZS-a iz prostog razloga što su ti podaci obračunati na osnovu metoda i izvora podataka u čijem definisanju i primeni je učestvovao sam Evrostat.

Sistem nacionalnih računa koji je Evrostat nametnuo svim zemljama članicama EU pa i Srbiji, upravo je osmišljen da onemogućava i čini lako proverivom bilo kakvu samovolju pojedinaca u vidu „šminkanja“ i „ulepšavanja“ podataka o kojima konfabulira g. Nikezić, što, nažalost, još uvek predstavlja fiks-ideju i perverznu maštariju naših političara kojoj ne mogu odleti i kojoj se uvek rado vraćaju u njihovom ratu saopštenjima i tekstovima tzv. „nezavisnih“ ekonomskih analitičara.

Evropska komisija i Evrostat su, po ko zna koji put, potvrdili svoje poverenje u RZS u svom Izveštaju o napretku Srbije, gde se u delu koji se odnosi na statistiku kaže da je Srbija ostvarila „naročito poboljšanje u kompilaciji makroekonomskih statistika u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih računa (European System ofAccounts – ESA 2010).

Onaj ko je pažljivo čitao Izveštaj i koji iole razume šta piše kako u redovima tako i između redova nije mogao da propusti ovu vrlo bitnu konstataciju koja najbolje odslikava odnos Evrostata prema Republičkom zavodu za statistiku i njenim procenama.

Ocena Evropske komisije o makroekonomskim statistikama predstavlja veliko priznanje za RZS i podstrek za nastavak procesa evropskih integracija, u kojima RZS prednjači među svim državnim institucijama i organizacijama Republike Srbije, kao i među nacionalnim statističkim institucijama zemalja kandidata.

Ovo priznanje ne bi trebalo nikog da začuđuje s obzirom na to da je upravo Evropska komisija najviše doprinela razvoju sistema nacionalnih računa kroz brojne IPA projekte podrške koji se kontinuirano svake godine sprovode u RZS-u.

I opet, ponovićemo prijateljski savet našim kritičarima koji bi sebe želeli da prikažu kao nekakvu političku „alternativu“, a to je da najpre izađu iz alternativne realnosti u koju su sami sebe zarobili jer je to jedini način da otklone disonancu sa publikom koja više ne želi da sluša izanđali repertoar dosadnih i plitkih ekonomsko-političkih „šlagera“ kao što su saopštenja i izjave g. Đilasa i njegovog „predsednika Resornog odbora za privredu i finansije“.

Link za Evrostatovu proširenu tabelu (EU + zemlje kandidati) sa kvartalnim stopama rasta BDP-a za Republiku Srbiju.

 

close
Relativno dobri rezultati Srbije u trećem kvartalu izazvali burnu reakciju 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.