Foto: FoNet/Aleksandar LevajkovićOvoga puta, na sceni se pojavio i sam g. Đilas sa svojim „senzacionalnim otkrićem“ da se Srbija ne nalazi u saopštenju Evrostata o fleš-proceni BDP-a za treći kvartal.
Ovo „senzacionalno otkriće“ g. Đilasa ponovio je i njegov partijski drug, g. Nikezić koji ističe da Evrostat „nigde ni ne pominje Republiku Srbiju“ u svom saopštenju i „otkrio“ nam razlog za to: Evrostat „ne priznaje rezultate RZS-a iza kojih stoji direktor Zavoda Miladin Kovačević“.
Zaista, začuđuje tragikomična količina neznanja g. Đilasa kao lidera jedne političke partije a naročito g. Nikezića, koji bi trebalo da se malo više razume u statistiku i ekonomiju (i saopštenja Evrostata) kao nekakav „predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde“. Idemo redom:
Prvi i osnovni razlog zbog kojeg Srbije, kao ni drugih zemalja kandidata, nema u saopštenju Evrostata (nikada ih zapravo nije ni bilo) jeste što je ovo saopštenje rezervisano za zemlje članice EU i fokusirano je na EU i Evrozonu (uz suplement podataka za tradicionalne partnere EU – Norvešku, Švajcarsku i SAD).
Kada je reč o Srbiji, njeni kvartalni kao i godišnji podaci o BDP-u se nalaze u glavnoj Evrostatovoj bazi podataka u koju se, nakon provere i verifikacije, slivaju podaci nacionalnih statističkih institucija i na osnovu kojih se kompilira pomenuto saopštenje.
Na to jasno (za pismene ljude koji znaju da čitaju saopštenja Evrostata) ukazuje fusnota u saopštenju koja upućuje na izvor podataka prikazanih u „seznacionalnoj“ tabeli o kvartalnim stopama rasta kojom maše g. Đilas. Čitaoci sami mogu pogledati ovu proširenu tabelu u kojoj se nalaze i podaci i za Republiku Srbiju (redovne kvartalne stope rasta) i ostale zemlje kandidate klikom na link na kraju teksta.
Usput, jedna mala pouka iz oblasti međunarodne statistike za „predsednika resornog odbora za privredu i finansije“, g. Nikezića, koji je izjavio (i ostao živ) da „Evrostat obračunava i objavljuje podatke o kvartalnom rastu BDP-a zemalja EU, a za razliku od EU, podatke za Srbiju računa i, po potrebi, šminka Miladin Kovačević“, što je, navodno, razlog da ih Evrostat „ne priznaje“ pa ih stoga nije prikazao u svom saopštenju (?!).
Niti Evrostat, niti Miladin Kovačević, niti bilo koji pojedinac, ne obračunava fleš- procene BDP-a već to čine nacionalne statističke institucije. Evrostat obračunava fleš-procenu za EU kao celinu i grupu zemalja koje začinjavaju Evrozonu, opet na osnovu individualnih, nacionalnih podataka koje obračunavaju nacionalne statističke institucije i prosleđuju Evrostatu.
Drugi razlog zbog kojeg Evrostat nije objavio fleš-procenu BDP-a za Republiku Srbiju takođe ne predstavlja nikakvu senzaciju već proizlazi iz proste činjenice da tu procenu RZS nije ni dostavio Evrostatu, budući da Republika Srbija još uvek nema obavezu da obračunava, publikuje, niti Evrostatu transmituje fleš-procenu (koje je i same zemlje članice EU na dobrovoljnoj osnovi publikuju i transmituju Evrostatu a mogu je, ukoliko žele i konfidencijalno poslati – bez publikovanja).
Da je RZS to uradio, i ova, fleš-procena bi se pojavila na veb-sajtu Evrostata u pomenutoj proširenoj tabeli u bazi podataka, kao što će se uskoro pojaviti redovna, mnogo važnija i preciznija, kvartalna procena BDP-a koju je Evrostat i do sada uvek regularno objavljivao bez ikakvih „flegova“ koji bi ukazivali na nepoverenje Evrostata u pogledu kvaliteta procena RZS-a.
Takođe, kao što se može videti iz saopštenja Evrostata, i među članicama EU postoje zemlje koje nisu objavile fleš-procenu i za koje ne postoje podaci za treći kvartal (Hrvatska, Slovenija, Grčka itd.).
Dakle, ovo „senzacionalno otkriće“ g. Đilasa i njegovog predsednika resornog odbora za privredu i finansije zapravo nije ništa drugo do posledica zapanjujućeg nepoznavanja i neznanja u pogledu načina funkcionisanja statističkog sistema Republike Srbije i Evrostata, kao i metoda obračuna makroekonomskih agregata.
Ono što g. Đilas i g. Nikezić neće da kažu (i što verovatno nisu ni znali) jeste da se Srbija ipak pojavljuje zajedno u društvu sa zemljama članicama u jednom drugom, veoma važnom dokumentu Evropske komisije – Autumn 2020 Economic Forecast u kojima su date prognoze rasta BDP-a za 2020. kao i za 2021. i 2022. godinu.
Na 199. strani ovog dokumenta može se videti da je Evropska komisija prognozira za Republiku Srbiju najmanji pad BDP-a za 2020. od – 1,8% – što predstavlja najbolji rezultat među svim zemljama članicama EU uključujući i zemlje kandidate Zapadnog Balkana.
Link za Ekonomsku prognozu Evropske komisije: https://ec.europa.eu/info/business-economy-euro/economic-performance-and-forecasts/economic-forecasts/autumn-2020-economic-forecast_en
Evrostat, za razliku od naših neukih i neobaveštenih ekonomskih analitičara i političara, nema podozrenja prema podacima RZS-a iz prostog razloga što su ti podaci obračunati na osnovu metoda i izvora podataka u čijem definisanju i primeni je učestvovao sam Evrostat.
Sistem nacionalnih računa koji je Evrostat nametnuo svim zemljama članicama EU pa i Srbiji, upravo je osmišljen da onemogućava i čini lako proverivom bilo kakvu samovolju pojedinaca u vidu „šminkanja“ i „ulepšavanja“ podataka o kojima konfabulira g. Nikezić, što, nažalost, još uvek predstavlja fiks-ideju i perverznu maštariju naših političara kojoj ne mogu odleti i kojoj se uvek rado vraćaju u njihovom ratu saopštenjima i tekstovima tzv. „nezavisnih“ ekonomskih analitičara.
Evropska komisija i Evrostat su, po ko zna koji put, potvrdili svoje poverenje u RZS u svom Izveštaju o napretku Srbije, gde se u delu koji se odnosi na statistiku kaže da je Srbija ostvarila „naročito poboljšanje u kompilaciji makroekonomskih statistika u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih računa (European System ofAccounts – ESA 2010).
Onaj ko je pažljivo čitao Izveštaj i koji iole razume šta piše kako u redovima tako i između redova nije mogao da propusti ovu vrlo bitnu konstataciju koja najbolje odslikava odnos Evrostata prema Republičkom zavodu za statistiku i njenim procenama.
Ocena Evropske komisije o makroekonomskim statistikama predstavlja veliko priznanje za RZS i podstrek za nastavak procesa evropskih integracija, u kojima RZS prednjači među svim državnim institucijama i organizacijama Republike Srbije, kao i među nacionalnim statističkim institucijama zemalja kandidata.
Ovo priznanje ne bi trebalo nikog da začuđuje s obzirom na to da je upravo Evropska komisija najviše doprinela razvoju sistema nacionalnih računa kroz brojne IPA projekte podrške koji se kontinuirano svake godine sprovode u RZS-u.
I opet, ponovićemo prijateljski savet našim kritičarima koji bi sebe želeli da prikažu kao nekakvu političku „alternativu“, a to je da najpre izađu iz alternativne realnosti u koju su sami sebe zarobili jer je to jedini način da otklone disonancu sa publikom koja više ne želi da sluša izanđali repertoar dosadnih i plitkih ekonomsko-političkih „šlagera“ kao što su saopštenja i izjave g. Đilasa i njegovog „predsednika Resornog odbora za privredu i finansije“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Žene u Srbiji u proseku bolje plaćene od muškaraca u šest sektora
RZS: Prostitucija i trgovina drogom učestvuju sa 0,62 odsto u BDP Srbije
Može vlast da priča šta hoće, ja vidim da mi je kupovna moć sve slabija.
Penzije naj nže u Evropi, plate tu negde, pored Albanji i S. Makedonije. Dakle dno.
Gospodin naravno vidi samo dobre rezultate privrede a ne i katastrofalne narodnog zdravlja! Partikularno ponasanje iz jednog vidokruga je pogubno!
U redu, i? Kako je Eurostat obezbedio da podaci budu istiniti? Eurostat jeste napravio metodologiju i principe obračunavanja, a kako se podaci koriste, to je drugi padež! Kako se izvlače uspešne deonice, a sakrivaju manje uspešne. KAko se ubacuju vrednosti unapred…. Sve do očiglednog nameštanja kada neki podaci ne ispunjavaju zacrtano.
U redu, ovo godina je opet rekordna za poljoprivredu! Gradjvinarstvo cveta, ali je skoro 20% manja nego prošle godine (III kvartal)…
I šta još radi? Jedna visoka peć u Smederevu je ugašena i to je 80000 tona čelika manje mesečno! FIjat radi nikada manje. Cela industrija se svela na domaće investicije. Turizam je tragedija. Tranzit je opao drastično…KOje su to grane koje donose toliki skok, da se ovoliki minus u industriji kompenzuje??
Niko ovde ne želi da naš rast bude negativan, nasuprot, ali niko ne želi da nas prave budalama. Sa druge strane, stalno priča o našem evropskom rekorderstvu!? Koliko god da je to dobro (makar nam ne objasnili uzroke tog uspeha), koliko je to u realnom životu osetljivo???
Na primer, sada će svi u zdravstvu dobiti po 10000 dinara. ZA spremačice, šofere i slično, to je 25 do 30% plate!? Za lekare, koji imaju puno dežurstava, operišu, (cca 150000 sa dežurstvima), pa ako još imaju i profesuru (plus oko 100000 din), sa ukupnom platom oko 250000 dinara (retko ali ima i takvih), to je 4% plate!??? Da li to znači da taj lekar treba da zavidi spremačici na 30% povećanju (ili nagradi kako je u ovom slučaju)??
U sta se pretvori, „kolega“!
Poštovani g-dine Kovačević, mislim da bi ste Vi kada govorite o rezultatima povećanja ili smanjenja BDP Srbije trebali malo te rezultate da izrazite i u apsolutnim brojevima, tek toliko da bi i onaj koji prodaje ili kupuje na pijacama dobio informaciju koliko je to povećanje ili smanjenje BDP po »njegovoj glavi«. Naime, informacija da Srbija ima u trećem kvartalu 2020. a u odnosu na predhodnu godinu najmanji pad BDP u Evropi od 1,3%, a da recimo u tom kvartalu Slovenija ima pad od oko 5%, ne znači mnogo ako pri tome ne dodamo, da je Srbija 2019. godine imala BDP/stanovniku 6.591 evro, a Slovenija 23.165 evra, a pogotovo da je 2019. Slovenija imala suficit u spoljnjotrgovinskoj razmeni, a Srbija deficit od skoro 6 milijarde evra. Nadam se da će te složiti samnom, da tek realni brojevi pokazuju ekonomsku snagu jedne zemlje, pa i Srbije.
Ne mogu a da se ne nasmejem, ovom tekstu. Koliko bi sekundi ostao RZS onaj koji bi poslao „negativne statističke rezultate“
Javni dug od marta do septembra 5 milijardi dolara veći, budžet u minusu 4 milijarde evra, ali smo mi „najbolji u evropi“.
Poštovani Gospodine, Vi branite neodbranljivo! Ja sam penzioner sa fakultetskom diplomom i radnim stažem od 36 godina i u situaciji da ne mogu da preživim mesec sa penzijom. Koje je to zlatno doba i koji su to sjajni, zlatni rezultati koje vi statistički beležite. To je realnost u kojoj ja svakodnevno živim i ne treba mi opozicija da mi to objašnjava. Zato je ne spominjite kao krivce. Već nam je dosta te mantre koju svi po zadatku neprekidno ponavljate u Skupštini, Vladi, na svim televizijama i u svakoj prilici. Savet – postižete kontra efekat.
Verujem vam na reč da je naš BDP najmanje pao ali to nije rezultat kojim se treba hvaliti jer smo pali sa najniže grane a dno nije bilo daleko, pa otuda i najmanji pad. To je i budali jasno.
U svom radu sam koristila statistiku i znam da je ona sjajaj alat i lak teren za manipulaciju u isto vreme. Da ne dužim, naš narod ima sjajnu izreku koja kaže jedni jedu samo meso, drugi samo kupus a u proseku svi jedu sarmu. E takva vam je vaša statistika.
Tesko je razumeti mentalno stanje ljudi koji brane svoje pravo na zivot u „blagostanju“ u kojem zivimo.