Foto: Medija centar

Umesto da demantuje iznete tvrdnje, Zekićeva vešto „dešifruje“ psovke kojih u tekstu nema, masno laže kako sam žene sveo na „kurve i ološe“ i optužuje me da sam „slobodu štampe“ pretvorio u slobodu lova na veštice, iako LJilju Smajlović nigde nisam pomenuo.

Nisam, dakle, psovao u tekstu. U životu nikog nisam nazvao čak ni muškom kurvom. Daleko sam i od primisli da žene svodim na „kurve i ološe“.

A šta, zaista, mislim o Oliveri Zekić, glede napred navedenog, ne bih rekao ni Ivanu Radovanoviću, da tri puta ovolicki poraste!

Pisao sam, ko nije čitao, o tome kako je Zekićeva, fatalna savetnica svekolikog političkog šljama u zemlji, zloupotrebila memorandum i elektronsku adresu Regulatornog tela za elektronske medije i kršeći sve što se moglo prekršiti, od izborne tišine, preko Kodeksa i Statuta REM-a, do Zakona o elektronskim medijima, stala u odbranu Gorana Vesića, političkog naturščika koji je, citiram Oliveru Zekić – „pokušan da bude predstavljen kao neko ko je nepristojan, ko dobacuje i kibicuje sa strane“.

Nisam se, u tom kršenju propisa, bavio sukobima interesa, tj. činjenicom da Zekićeva, zloupotrebom jedne samostalne i nezavisne institucije, pokušava da zaštiti čoveka zahvaljujući čijoj obilnoj političkoj, ali i finansijskoj, mesečnoj apanaži, već godinama opstaje u svom mulju.

Konstatovao sam da je, nakon čitanja paškvile „Ćuruvija dočekao bombe“ na RTS-u pozvala telefonom Slavka Ćuruviju i obavestila ga da Aleksandar Vučić, ministar za informisanje u Vladi Srbije i jedan od „krvnih“ neprijatelja Slavka Ćuruvije, nema sa tim ama baš ništa. Slavko je ubijen šest dana kasnije.

Pisao sam i kako su, ona i partner joj po večitoj praznini novčanika, 2009. „ugasili“ dnevni list „Borba“ i brojne saradnike ostavili bez ogromnih honorara: jednog i bez založenog stana.

Pomenuo sam i priču o svojevrsnom „reketiranju“ srpskih političara iz Prištine i naplaćivanju „ugovaranja“ sastanka sa Vučićem: do sastanka nije došlo, a i avansu od 5.000 evra se izgubio trag.

Sve to je Olivera Zekić, tipična predstavnica naprednjačkog serkla koji se uz pomoć LJilje Smajlović, Informera, Pinka, Happy TV i sličnih medijskih kontejnera bori za „civilizovano društvo, društvo dijaloga i poštovanje svih učesnika u njemu, a pogotovo žena“, prećutala i pripisala mi stanje duha u kom je – „reći ženi – kurvo, sasvim poželjno i opravdano“!

Ono što zaista mislim o Oliveri Zekić, svakako nije za papir, uprkos činjenici da bi takav stav, potpuno utemeljen u realnosti i apsolutno opravdan, bilo poželjno izneti kao vid ohrabrenja ostalima da i oni izgovore koju o oljama, ivanima, smajlovićkama & sličnom kontaminiranom novinarskom materijalu koji već decenijama popuje i „kroji kapu“ svima koji ne dele kasu sa njima!

Zadržaću se, stoga, na konstataciji da posao koji obavljaju kurve, smatram daleko časnijim i čistijim od radnji koje obavljaju ona, njen ekonomski partner i cela ta ekipa sklona muljanju i trange frange kombinacijama koja se uvek i redovno prišljamči svakoj novoj vlasti.

Pol, jasno, sa tim nema apsolutno nikakve veze.

P. S. Ovim „polemiku“ sa Vesićevim „intelektualnim“ pastorcima i nadničarima smatram okončanom.

Povodom teksta Ivana Radovanovića „Bedni pokušaj mačo udvaranja“ (Danas, 6. mart)

Šta da ti kažem kad sve znaš

Slaviša Lekić

Iš!