Kad će Beograd prestati da bude Kazablanka?

Poredio je Vučić Beograd sa „Kazablankom“, filmskim remek delom, čiji je naziv postao popularno drugo ime za stecište agenata, za špijunski grad.

Pojedini tvrde da se od tada stanje nije promenilo, Beograd je i dalje „Kazablanka“, ali je politički pejzaž skoro neprepoznatljiv, nema više svima prepoznatljivih oblika, niti formi.

Doskorašnje je tako, kao pravilo ruske politike prepoznavano to da „radi“ isključivo sa vlastima, odnosno da rad sa opozicijom vezuje za Zapad i zapadno mešanje u unutrašnje stvari malih i slabih zemalja.

Sada to očito više ne važi, a u ruskim izvorima, kruže strateške analize, sa zaključcima da Zapad više ne poštuje ni jedno „staro“ pravilo i da primenjuje strategiju: glumi pregovore, izenada udari, obezglavi, povuci se, i opet glumi pregovore.

U tom duhu se može posmatrati i čudan presedan, da je na zvaničnom sajtu ruske bezbednosne službe, objavljena kratka procena političkog stanja u Srbiji sa upozoravajućom prognozom o mogućim nasilnim neredima 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Predsednik Vučić, koji se toliko često pred kamerama busa u grudi da vodi samostalnu politiku, i da nema naredbodavca ni u Briselu, ni u Londonu, ni u Moskvi, međutim, komentarisao je ovaj izveštaj tonom otprilike kao što i komentariše izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU.

A to je da je primio k znanju na najzvaničniji mogući način i da će ozbiljno „analizirati“, dok će „naše bezbednosne agencije razgovarati o tome sa njima“ (ruskim obaveštajcima).

Mnogi bi rekli da je i mnogo iskrenije oberčuke prihvatio ovaj izveštaj ruskih špijuna, nego izveštaje briselskih birokrata, ovi drugi se trude da daju okvir celom društvu, ovi prvi pak okvir opstanka njegove lične vlasti.

„Oni (koji protestuju u Srbiji, prim. ured.) moraju da naprave jedan veliki pokušaj, koji će biti manji nego onaj na Vidovdan, kada su skupili oko 30.000 ljudi”, kaže Vučić, upotrebljavajući u unutrašnjoj borbi taj ruski izveštaj što jače i što češće može.

Tako smiruje revolt građana i tako dodaje ubedljivost i svemu što sam govori i izmišlja o antirežimskih protestima.

Tako i pospešuje teorije zavere kako se u Srbiji odvija uživo eksperiment, u kome su njeni stanovnici svrstani u dve grupe – eksperimentalnu, to je ona koju predvodi Vučić, i kontrolnu, onu koja je protiv njega.