Foto: Z. S. M.Kakav vatromet, festival i potpuri ustaništva, ustavnosti i državotvornosti. Ono, kad neobavešten (po)gledaš sa strane. Jer na Sretenje u Orašcu slavilo se i obeležavalo, podsećalo i opominjalo od ranog jutra do kasne večeri. Samo Sretenje Srbiju spasava. Ko god da se tog jutra probudio imao se rašta Sretenja latiti. I, na ustaničkom mestu mimoići suprotno od samog korena reči kojom je praznik nazvan.
Glava (i, sve ostalo) države nema toliko vremena da se tome posveti dok naoružava Indiju (nema ljutnje) a glupo da nam magacini zvrje prazni i dangube „trešnjevaci” pa je u Orašac na čelu zvanične delegacije pratio premijera Macuta (napredak ili ne u odnosu na prošlogodišnjeg izaslanika Miloša Vučevića prosudite sami) koji se sa ustaničkog mesta obratio mladima poručivši im da su „nosioci budućnosti, stub naše otadžbine, snaga koja će uvek držati Srbiju uspravnom i neće dozvoliti da joj bilo ko oduzme slobodu i ponos”.
Lepo, prigodno, onako „zajedničke vrednosti”, „gradimo mostove”… i slične floskule na nivou pismenog zadatka iz nižih razreda srednje škole. Šta konkretno o mladima misli država čiji je on premijer i vlast koju on predstavlja demonstritaće koliko sutra veče u Novom Sadu policija njihovim besomučnim prebijanjem. Pa, nije svaki dan Sretenje ima i onih Matice srpske.
U delegaciji u Orašcu a potom i na akademiji u Kragujevcu u Staroj skupštini behu i reprezenti Republike Srpske. Vajdica da i oni malo propatriotišu izvakelišu Šumadincima šta je ustaništvo (nazovu ih ustašama) i ustavotvornost (po njima blokaderi), što je zgodan način da se ubije vreme pre posluženja.
U Kragujevcu se mimoilaze sa studentima i građanima koji su već na putu za Orašac. Danima su studenti najavljivali svoja dva sretenjska skupa u Kragujevcu i Orašcu koji po njima predstavljaju ustavnu i ustaničku Srbiju. Sa oba studenti i oni koji ih podržavaju: profesori, javne ličnosti… poručuju da Ustav i zakoni nisu samo mrtvo slovo na papiru i da od svoje borbe za normalnu, pravnu državu neće odsutati i da će je vratiti njenim građanima. Po hladnoći i vejavici veruju u promene i neku dugačiju, bolju, normalnu Srbiju.
Oni prvi za to vreme već ordenjuju. U, koga tu sve ima od ministara mađarskih do mitrpolita bačkih (objedinjenih u borbi protiv cvetnih revolucija), preko doktora, rudara, soprana do policajaca, šahista, političkih analitičara, poeta i majki sa više deteta… Poznavaoci se slažu da v.d. direktorki Pete beogradske gimnazije fali još samo Orden narodnog heroja. Od Svetog Save baš je „poteralo”.
Karađorđevići se na Sretenje Gospodnje oglasiše i sa Oplenca i iz Orašca. Ima logike, istorjske, njihov predak je ta dešavanja inicirao i poveo. A, glupo da Macuta ili Vučevića poredimo sa voždom. Sa ovih „svetih mesta našeg istorijskog pamćenja, upućujem vam reči dubokog poštovanja i državničke odgovornosti”, poručili su princ Filip i princeza Danica Karađorđević na svojim društvenim mrežama posle polaganja venaca na mestu podizanja ustanka.
Gde su kraljevi i monarsi, tu je po logici i njihova garda. Pa, nekako je potpuno ispod radara, valjda zbog gužve, promakla delegacija Ravnogorskog pokreta koja je 15. februara u Marićevića jaruzi na Orašcu poklonila senima vožda Karađorđa i njegovim ustanicima, poručivši: „Živeo kralj, živela Otadžbina naša Srbija!”.
Pa, kada smo kod aristokratije da parafraziramo grofa, onog iz Jasne Poljane – sve srećne države liče jedna na drugu, svaka nesrećna država, nesrećna je na svoj način. Rani sina pak šalji u Ćacilend ili delfinarijum, Srbija se sa vama susretati neće. Ni na Sretenje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
