Anarhično trošenje državnog novca

Jasna Filipović, predsednica Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS), kao jedan od osnovnih problema navodi za Danas da ono što se u svakodnevnom govoru razume pod pojmom nevladine organizacije u zakonu koji reguliše ovu oblast ne razlikuje od drugih udruženja građana, tako da se na spisku NVO nalaze različita udruženja od lovačkih saveza, preko političkih partija do Srpske pravoslavne crkve.

ŠTA SU GRAĐANI DOBILI

– Takođe, nema jasnih podataka koliko su novca pojedina ministarstva izdvojila, jer podaci nisu dobro predstavljeni na internet sajtu Vlade. Pored toga, mi ne znamo šta su krajnji korisnici dobili od tih dotacija. Važno je šta je stiglo do njih, a ne samo koliko je dato udruženjima. Sredstva iz budžeta treba da služe javnoj koristi. Propisi tu nisu dovoljno transparentni – navodi Filipović.

Naša sagovornica ističe da nema jasnih kriterijuma za to koliko novca se deli kroz dotacije, ko ih dobija i na osnovu čega, kao i za koje namene se one dodeljuju i koji rezultati se postižu njihovim korišćenjem.

– Pri tome moramo imati u vidu da su i ministarstvima vezane ruke, jer rade po anahronim zakonima iz devedesetih godina – napominje Filipović.

Ona predlaže da bi ubuduće novac morao biti dodeljen onim NVO koje su učestvovale na konkursima, što je sada retkost, kao i da se sa svakom pojedinačnom NVO sklopi ugovor koji bi mogao da bude raskinut i finansiranje prekinuto ukoliko se ispostavi da ona ne troši novac na adekvatan način. Sve NVO, dobitnice državnog novca, bile bi u obavezi da redovno izveštavaju o svojim aktivnostima.

Uostalom, sve ove norme već decenijama primenjuju međunarodni donatori, vladine i nevladine fondacije, tako da bi njihove metode institucije Srbije samo trebalo da preuzmu i donekle prilagode okolnosti da je ovde reč o državnom organu.

VEZANE RUKE REVIZORA

Trenutna zakonska regulativa omogućava ministarstvima da gotovo po svom nahođenju dodeljuju sredstva iz budžeta.

U izveštaju koji su povodom „budžetske linije 481“ uradili Transparentnost Srbija i CRNPS ističe se uloga Državne revizorske institucije koja je zadužena za kontrolu zakonitosti i celishodnosti izdvajanja budžetskog novca.

Međutim, kako za Danas podseća predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, ovo nezavisno telo još nije u potpunosti konstituisano i ne raspolareže dovoljnim brojem kadrova, tako da praktično ne radi. Zbog toga, kaže Sretenović, članovi DRI nisu ni imali uvid u trošenja iz budžeta na finasiranje nevladinih organizacija.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, smatra da je jedan od razloga za nedoumice nedostatak sistemskih rešenja. Iako nije uveren da je reč o „potpunom divljanju“, on ističe da ako je izveštaj Transparentnosti i CRNPS tačan, „onda smo u potpunom ludilu“. Ipak, dodaje Vuković, „niko neće da ostavi takav trag koji bi mogao da ga dovede na optuženičku klupu“.

VLAST PROTIV KONTROLE

Kada je reč o nefunkcionisanju DRI, Vuković objašnjava da je to „standardna boljka svih nezavisnih institucija“ i u budžetu uvek nešto škripi kada je njihovo finansiranje u pitanju.

– Potreban je veliki broj revizora, a za to se navodno nema dovoljno novca. Situacija je slična i sa ostalim nezavisnim institucijama, kao što su zaštitnik građana, poverenikom za informacije od javnog značaja i Odbor za rešavanje o sukobu interesa. Ne znam koliko ima sistemske opstrukcije njihovog rada, ali nijednoj vlasti ne prija da bude kontrolisana – zaključuje Vuković.

U pismu koje jedan broj nevladinih organizacija uputio ministarstvima, predlaže se, između ostalog, da se ona upoznaju da li u oblasti rada budžetskog korisnika postoje aktivne NVO s njihovim ciljevima, načinom rada, do sada realizovanim programima i planovima za naredne godine. Zahteva se i da se obezbedi javnost rezultata konkursa i kriterijuma koji su primenjeni za odabir projekata, javnost podataka o sredstvima koja su utrošena kao budžetske dotacije i javnost podataka o realizaciji projekata i ostvarenim ciljevima.