Bakić: Gde god da nastave izručivanje otpada, uništiće prirodu 1Foto: BETAPHOTO/ SVETLANA DOJČINOVIĆ EV

Šteta nastala u Bari Revi nasipanjem šuta i drugog građevinskog otpada na šumu ogromna je i nepovratna, a za to bi svakako nadležni koji su takvu odluku doneli, trebalo da odgovaraju pred zakonom, smatra arhitekta Dragoljub Bakić.

On dodaje da će i drugo mesto koje bude, nakon javnog obećanja vlasti da će odustati od dovoženja smeća u Revu, izabrano za odlaganje te vrste otpada, biti isto tako nelegalno uništeno i zagađeno, jer Srbija nema uređen sistem i važeći zakon koji uređuje oblast skladištenja i prerađivanja komunalnog građevinskog otpada.

– Vratiti uništeni deo Reve u prvobitno stanje izuzetno je teško i gotovo nemoguće, a koštalo bi mnogo. Razumljivije je da se uradi dekontaminacija onog gornjeg sloja deponije. Najpre bih tražio da se pošalje uzorak na hemijsku analizu u Institut u Vinči, i da se odredi kojim postupkom bi moglo da se dezinfikuje. Lično mislim da je mnogo bolje tražiti od njih da vrate drveće tamo gde je bila šuma, iako će ona biti podignuta oko osam metara u odnosu na prvobitnu. Da Grad izravna zemljište, donese puno zemlje, humusa, da daju sadnice a potrebno ih je stotine, jer toliko su uništili i zatrpali. Sve to bi trebalo uraditi po projektu koji bi uradili mladi pejzažni arhitekti, napraviti konkurs među mladim stručnim ljudima, izabrati najbolje rešenje, objašnjava Bakić za Danas.

Takav plan sličan je onome što su udruženja građana koji su još uvek u odbrani Reve, planirala da sprovedu, a Bakić naglašava da bi sve to morala da bude obaveza Grada a ne građana.

– Da li bi gradske institucije pristale na to, ne mogu da znam, ali znam da im ne verujem ni za obećanje koje su dali, da na Revu više neće biti odvožen otpad. Ko će sutra, kada se raziđe ovo društvo koje brani taj prostor, da zabrani kamiondžijama koji su tu doterali tolike kamione da nastave tu da ih izručuju, pita Bakić i konstatuje da bi na deponiji na Revi morala da bude postavljena rampa, koju su gradski čelnici pominjali ali je još nisu montirali, pa je pitanje hoće li zaista to i uraditi i kada.

Šteta koja je napravljena nelegalnim i neplanskim nasipanjem šuta na šumu u Revi, napominje Bakić, nepovratna je i ogromna, a zbog takve odluke bi, smatra on, trebalo da odgovaraju sekretar za urbanizam i zamenik gradonačelnika Beograda.

– Ptičja gnezda i staništa životinja ne možete da vratite. To se ne vraća, topole stare 40 godina. Drugo, uništene su i zagađene podzemne vode. To je vlažno, barsko stanište koje je odgovaralo životinjama tu nastanjenim, i to će se teško vratiti, kada su te vode zagađene šutom i armaturom, kaže Bakić.

Svako gradilište, dodaje on, zagađeno je štetnim materijama od gvožđa sa koga kaplje rđa, preko cementa i azbesta, olova, aluminijuma, do raznih boja, epoksida, gume, asfalta. Zato je prvo neophodna selekcija tog otpada, pa tek onda reciklaža.

– Međutim, pravilo u Evropi je recikliranje na mestu gde se i ruši. Ne nosi se šut po gradu da se uništavaju ulice najvećim mogućim kamionima, kod nas su oni prolazili kroz grad da bi to dovezli i sipali, a to je zabranjeno. Na mestu gde se stvara šut duže vremena, on se i razdvaja i selektuke i dekontaminira i po mogućstvu reciklira. I onda se to na posebnim mestima pakuje, stišnjava u neke posebne kocke, zgodne da se ugrađuju u puteve, ili se vraća u neke agregate pa se opet koristi, napominje Bakić i dodaje da poznavaoci tvrde da Beograd godišnje gubi 500 miliona evra od svog građevinskog šuta koji se baca.

Zbog činjenice da kod nas uopšte ne postoji rešenje za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, Bakić smatra da će i sledeća odabrana lokacija, kojih je na početku u ponudi bilo tri, biti samo još jedna nova divlja deponija.

Iako u Srbiji postoji Asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu građevinskog otpada, kao ogranak evropskog udruženja, koja bi trebalo da bude jedina ovlašćena da daje dozvole investitorima šta da rade sa viškom šuta i materijala koji tokom gradnje ostaje, kako Bakić kaže, Grad Beograd ih uporno preskače i zaobilazi i sam odlučuje o tome.

Nova deponija u Višnjici?

– Ova vlast ništa legalno tu neće uraditi, jer ne postoji zakon koji uređuje tretiranje građevinski otpad. Bilo gde da odu, opet će uništavati prirodu, zaključuje Bakić i dodaje da su se javljali zabrinuti građani naselja Višnjica, koji tvrde da je otpad čije je odlaganje presečeno u Bari Reva, Grad počeo prošle nedelje da skladišti u tom kraju, pa sad njima preti stvaranje deponije šuta nadomak kuća i 300 metara od obale Dunava.

Gradska Skupština još ne raspravlja o Revi

Iako je bilo pojedinih najava da će se odlaganje otpada u Bari Reva naći na dnevnom redu jučerašnje sednice Skupštine grada Beograda, odbornici nisu raspravljali o toj temi. Među tačkama rasprave bilo je dosta onih koje se tiču ekologije, odlaganja otpada i izgradnje reciklažnih postrojenja, ali ne i ona koja se odnosi na konkretnu lokaciju skladištenja građevinskog otpada.

Da će odbornici u tišini možda donet i odluku da se odlaganje šuta nastavi na ovoj spornoj lokaciji, uprkos protestima građana da se prirodno stanište Reva sačuva, kao I obećanjima gradskih čelnika da se od te ideje odustalo, dan ranije je upozorila Demokratska stranka.

Predsednica beogradskog odbora te stranke Ivana Đinđić prekjuče je najavila da će se na Skupštini odlučivati o Predlog lokalnog plana upravljanja otpadom grada Beograda, kojim je predviđeno da se odlaganje I tretman građevinskog otpada sprovodi upravo na Revi. Kako je navela, vlast bi time ponizila građane, s obzirom da je posle protesta obećala da će Reva ipak biti zaštićena, „verujući da građani neće saznati za plan dok ne bude prekasno“.

Advokatica Danijela Nestorović, predstavnica građana koji već nedeljama kampuju u Bari Reva, kako bi zaustavili dolaske kamiona koji istovaruju šut na toj lokaciji, kaže da plan o upravljanju otpadom, za period od 2021. do 2030, donet prošle godine, sadrži mali deo u kom se spominju Bara Reva, Makiš I još nekoliko spornih lokacija, ali da bi konkretne izmene trebalo da se naknadno unesu.

– Bilo je pojedinih informacija da će se takva odluka donositi na današnjoj sednici, ali nama nije poznato da će se o tome raspravljati. Bilo bi besmisleno da u ovom, škakljivom trenutku, naprasno Grad odlučuje da Revu proglasi deponijom, jer bi time izazvali veliki bes građana, navela je Nestorović za Danas.

Ipak, deo nezadovoljnih građana pojavio se juče ispred Sava centra, gde se održavala sednica Skupštine, da izrazi protest protiv namere gradskih vlasti da skladišti otpad u toj prirodnoj oazi, noseći transparente sa natpisima Ja volim Revu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.