Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je danas da je Grad Beograd potpisao ugovor za izradu softvera za spalionicu otpada u Vinči u iznosu od 27 miliona dinara čime se, kako je CLS naveo, nastavlja gomilanje troškova iz budžeta za taj projekat.
U okviru Programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina, Evropska unija je odobrila 600.000 evra za projekat Uspostavljanje sistema upravljanja kabastim otpadom na teritoriji gradova Užice i Tuzla.
Ne postoje jasne instrukcije niti adrese gde da se obratimo ako želimo da odložimo i bacimo električni i elektronski otpad. Da bi znali zašto ne treba da bacimo ovaj otpad, treba da se podsetimo da on jako zagađuje okolinu, ocenjuje ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas.
Izradom akcionog plana o upravljanju otpadom u Novom Pazaru, podizanjem svesti o ispravnom odlaganju, ali i poboljšanjem kvaliteta usluga JKP „Čistoća“, rešio bi se problem nepropisnog odlaganja smeća u tom gradu, ocenila je biološkinja Nataša Đorđević.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je danas da je u Srbiji pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.
Stranka slobode i pravde danas je saopštila da Srbija beleži negativan rekord u recikliranju plastičnog otpada i najavila da će organizovati akciju sakupljanja plastičnog otpada širom Srbije sa ciljem podizanja svetsti o očuvanju životne sredine.
Dotrajali frižideri, televizori, veš mašine, računari, oprema za video nadzor, medicinska oprema, rashladni i klima uređaji…nakon upotrebe mogu imati novu svrhu ako se, kako kažu recikleri, na propisan način odlažu i recikliraju. Procenjuje se da čak 70 odsto IT otpada ima upotrebnu vrednost.
Nacionalna agencija za lokalni ekonomski razvoja (NALED) objavila je danas da je Savez za zaštitu životne sredine započeo izradu dve studije koje će pokazati kako unaprediti upravljanje ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni sistem kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže te vrste otpada.
Beogradski mesečnik „Biznis i finansije“ piše da su „najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije“ u Srbiji poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže.
Inicijativa „Ne davimo Beograd“ danas je još jednom navela da projekat izgradnje spalionice smeća u Vinči nije usklađen s evropskim standardima zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, da će vazduh zagadjivati izuzetno kancerogenim materijalima, a gradjane u narednih 30 godina koštati preko milijardu i 150 miliona evra.
Elektronski i električni otpad je najbrže rastući otpad u svetu, a jedan od razloga je svakako neprekidni razvoj savremenih tehnologija.
Iako je odlaganje električnog i elektronskog otpada u Srbiji zakonski definisano, kao i lokalnim planovima, mnogima je nepoznanica gde i kako na adekvatan način da odlože svoje stare, dotrajale uređaje.
Na klimatske promene i koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi u značajnoj meri utiče prehrambena industrija.
Srbija nema dovoljno kvalitetnih sekundarnih sirovina za potrebe industrije, pa zbog toga mora da ih uvozi, izjavio je FoNetu rukovodilac Centra Privredne komore Srbije (PKS) za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović.
Više od 90 odsto građana Srbije zna šta je otpad od električnih i elektronskih proizvoda, kao i da je štetno ukoliko se neadekvatno odlaže, a 56,32 odsto njih zna i gde bi taj otpad mogao da odloži, dok 46, 68 odsto ne zna, pokazalo je, danas predstavljeno, istraživanje koje je za portal Danas radio istraživački tim Demostata.
