Foto: Wikipedia

Bugarski je, u okviru serijala Bez rukavica, novinaru Davoru Lukaču rekao i da je izostala i javna rasprava o predloženim izmenama Zakona, koji je odmah prosleđen Vladi. On je zapitao i kakvi će, posle zakonskih izmena, biti njihovi efekti i kako će to sve u praksi da izgleda, „da li će ljudi moći uopšte da se snađu u tome?“

Mnogi ljudi neće znati šta je dozvoljeno, a šta kažnjivo. Uneće nesigurnost, možda i haos u celokupnu pisanu komunikaciju koja je javnog karaktera. Sve što je javno, po ovome bi trebalo da bude na ćirilici, ukazao je Bugarski.

Ko će to da kontroliše, ko će da tuži, za šta će da tuži, koga, ko će da sudi? Sve su to ozbiljna pitanja, predočio je on i konstatovao da nijednu reč o tome nismo čuli.

Bugarski negira tvrdnje o ugroženosti ćirilice, kao razlogu za izmene Zakona, jer ne misli da je to u pitanju, „iako jeste poslednjih decenija deo svog prostora ustupila latinici iz određenih razloga, civilizacijskih i kulturnih“.

Mi slušamo nekad katastrofične scenarije, maltene ćirilica samo što nije nestala u bliskoj budućnosti, da će biti samo na grobljima. Ona će se možda manje koristiti, ali neće nestati, predviđa Bugarski.

Kako je objasnio, za opstanak ćirilice, pored jakog uporišta u Ustavu, jer je zvanično pismo, mnogo je važnije sa praktičnog stanovišta to što je u školskom sistemu.

Ne možete u Srbiji završiti osnovnu školu bez dobrog poznavanja ćirilice. Svi udžbenici su obavezni na ćirilici, nema ih na latinici, osim nekih na jezicima nacionalnih manjina, podsetio je Bugarski.

Njemu je to neuporedivo važnije od toga šta piše u izlozima i kakve su reklame.

Prema oceni Bugarskog, pominjanje da po izlozima u Knez Mihailovoj ulici ili na televizijama ima malo ćirilice daje određenu sliku o njenom nepovoljnom položaju, „sve i da je po sebi tačno, nije najvažnije“.

Ćirilica ima jakih uporišta izvan ove sfere, gde je zagarantovana njena egzistencija, naglasio je Bugarski.

On smatra da se latinica, „kakav god bio njen status u službenoj sferi“, ne bi smela proterivati iz javne upotrebe, što je, kako smatra, poenta predloga za promene Zakona.