Promena političkih elita takođe nije garancija da će novi lideri biti zainteresovani za rešavanje ovog pitanja, naročito ne u prvim godinama svoje vladavine. Ako se želi postići Sporazum, mora se raditi sa postojećim političkim elitama bez obzira na njihovo delovanje tokom devedesetih – poručuje Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (inTER) i koordinator RG NKEU za Poglavlje 35, u intervjuu u okviru projekta portala Danas „Druga strana Kosova“. 

* Pitanja koja je postavio direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov 

Koje su danas ključne brige i problemi običnog čoveka na Kosovu?

Foto: Medija centar

Kao i svuda na Balkanu, ljudi na Kosovu (i Metohiji) pokušavaju da prežive nevolje koje su došle sa političko-ekonomskom tranzicijom koja nikako da se završi, a koju karakteriše besperspektivnost, privredna stagnacija i odlazak stanovništva. Na Kosovu su i dalje sveža sećanja na ratna razaranja koju, kroz međusobno suprotstavljene narative, baštine sve zajednice. U sredinama sa srpskom većinom situacija je još kompleksnija zbog svakodnevnih bezbednosnih izazova i neizvesne budućnosti koju nosi nerešenost odnosa između Beograda i Prištine. Situaciju dodatno komplikuju sve češći upadi specijalnih policijskih snaga u opštine na severu Kosova, koji unose nesigurnost i jačaju nepoverenje lokalne srpske zajednice u mogućnost mirnog zajedničkog suživota sa Albancima. Prekomerna upotreba sile nad lokalnim stanovništvom tokom nedavne policijske akcije u Zubinom Potoku je dodatno unela nemir u ionako komplikovane odnose.

Koliki stepen podrške bi se mogao očekivati od stanovnika na severu Kosova za ideju razgraničenja?

Do sada nisu urađena kredibilna istraživanja koja realno pokazuju stavove javnog mnjenja na severu Kosova po pitanju razgraničenja. Imajući u vidu da su se u javnosti pojavljivale različite opcije za razgraničenje, u privatnom razgovoru raspoloženje građana varira od apsolutne podrške do žustrog protivljenja toj ideji. Primera radi, stiče se utisak da građani severa Kosova na referendumu nikada ne bi prihvatili razgraničenje ako ono ne bi obuhvatilo severni deo Kosovske Mitrovice. S druge strane, postoji značajna podrška građana za modalitet razgraničenja po postojećim granicama četiri opštine. U svakom slučaju, i jedni i drugi su svesni da nije jednostavno realizovati ideju razgraničenja, naročito nakon potpisivanja i realizacije Briselskog sporazuma.

Kome je prema Vašem mišljenju najviše odgovaralo ubistvo Olivera Ivanovića i zašto?

Ubistvo Olivera Ivanovića nikome ništa nije dobro donelo, a tom tragičnom smrću svi su izgubili, i Srbi i Albanci i međunarodna zajednica na Kosovu. Oliver Ivanović je bio istaknuti političar i intelektualac, neko ko je odlično poznavao prilike na Kosovu i ko je mogao da doprinese pomirenju između zajednica. Nažalost, dugo će vremena proći da se na javnoj sceni pojavi ličnost kao što je bio Oliver Ivanović.

* Pitanja koja su postavili čitaoci Danasa na društvenim mrežama

Koliki je ekonomski potencijal Kosova i ko je sada vlasnik nad resursima?

Kosovo ima značajna rudna bogatstva i raspoloživu mladu radnu snagu. Međutim, ovi (i drugi) resursi nisu do kraja stavljeni u funkciju tako da još uvek ima prostora za značajniji ekonomski rast. Struktura ekonomije nije povoljna jer dominira sektor usluga. Takođe nije povoljna povezanost sa regionalnim, evropskim i svetskim tržištem. Energetska zavisnost Kosova je veća od evropskog i balkanskog proseka, što se negativno odražava na ekonomski razvoj. Poslednjih godina na Kosovu se puno uradilo na infrastrukturnom razvoju, pre svega u razvoju putne infrastrukture prema Tirani i Skoplju, što će povezati privredu sa lukama u Draču i Solunu. U planu je i izgradnja auto-puta Priština – Niš koji će bolje povezati Kosovo sa Srbijom i dalje sa centralnom i zapadnom Evropom. Međutim, uvođenje taksi od 100 procenata na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine i zastoj u pregovorima između Beograda i Prištine se negativno odražava na ekonomsku stagnaciju na Kosovu, i u narednom periodu Vladi Kosova neće biti lako da to sakrije.

Kada je u pitanju upravljanje resursima, treba napomenuti činjenicu da je pre tačno dvadeset godina izglasana Rezolucija 1244/99 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je formirana UNMIK misija. Prva odluka UNMIK-a je bila da na sebe prebaci svu pokretnu i nepokretnu imovinu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, kao i vlasništvo nad državnim i društvenim preduzećima. Kasnije je ova imovina prebačena sa UNMIK-a na Kosovsku poverilačku agenciju, a zatim i na Vladu Kosova. Pravni osnov za prenos vlasništva sa UNMIK-a na Vladu Kosova nije dovoljno jasan, naročito imajući u vidu da Kosovo nije članica UN-a a da je Rezolucija 1244/99 još uvek na snazi.

Nažalost, za sve ove godine Vlada Srbije nije adekvatno reagovala na prenos vlasništva svoje imovine i imovine državnih i društvenih preduzeća iz Srbije koja se nalazi(la) na prostoru Kosova. Reagovalo se samo u slučaju korišćenja resursa i privatizacije preduzeća koja se fizički nalaze na prostoru u kojem većinu čini srpska zajednica (npr. Trepča ili skijaški centar “Brezovica”). Pitanje imovine kad-tad mora doći na dnevni red, a Vlada Srbije treba stalno da potencira ovu temu, bez obzira na uporno odbijanje Vlade Kosova da razgovara o imovini.

Koji su dosadašnji zaključci RG NKEU za Poglavlje 35 i kakva je njihova implementacija?

Radna grupa NKEU za Poglavlje 35 je objavila zaključke i preporuke u Knjizi preporuka koja je predstavljena javnosti u januaru ove godine. Pored toga, u okviru Knjige preporuka uradili smo i analizu realizacije postignutih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga. Elektronski primerak Knjige preporuka možete preuzeti sa sajta NKEU.

Kakav je život mladih ljudi na severu Kosova?

Na severu Kosova se nalazi državni univerzitet koji okuplja značajni broj studenata, što pozitivno utiče na kvalitet života mladih. Tokom godine ima nekoliko muzičkih festivala koji takođe privlače pažnju mladih. Leti se obično uživa u plivanju na jezeru Gazivode ili na nekoliko otvorenih bazena. Kao i svuda, zapošljavanje mladih je problem, ali sve je više onih koji pokušavaju da pokrenu sopstveni posao. Sportska scena je dosta razvijena, što se reflektuje kroz vrhunske rezultate koje postižu sportisti sa severa Kosova. Takođe su primetne aktivnosti koje pokazuju kreativnost mladih ljudi sa severa Kosova, pre svega u muzici, street artu, plesu i glumi.

* Pitanja koja su postavili novinari Danasa

Šta bi, prema Vašem mišljenju, trebalo najpre i prioritetno učiniti kako bi se

odnosi Srbije i Kosova normalizovali?

Dug je put do normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, i na tom putu nema brzih rešenja. Osnova za moguće pozitivne rezultate može biti postavljena menjanjem vokabulara i načina komunikacije političkih elita iz Beograda i Prištine. Svedoci smo da političari iz Srbije i sa Kosova ovo bitno pitanje svakodnevno koriste za mobilizaciju svojih glasača i radikalizaciju javnog prostora, ne vodeći računa kakve posledice to može izazvati u procesu pregovora. Ukoliko se želi postići Sporazum, treba odmah prestati sa ovakvim načinom komunikacije.

Kako ocenjujete proces normalizacije koji trenutno vode vlasti u Prištini i Beogradu?

Istorija nas uči da političke elite u Beogradu i Prištini ne mogu samostalno da postignu Sporazum o normalizaciji, a uloga Evropske unije kao medijatora u procesu se pokazala neefikasnom. Proces je u zastoju od trenutka kada su Evropske integracije Srbije usporene, što se primetno dešava od sredine 2015. godine. Imajući u vidu probleme koje EU ima sa Bregzitom, zastoj pregovora i izazovi sa nametanjem 100 odsto taksi za robu iz Srbije i BiH, kao i na činjenicu da nas očekuju izbori u Srbiji, Kosovu i u Americi, nije realno očekivati da će brzo doći do značajnijeg pomaka u postizanju Sporazuma o normalizaciji.

Da li je moguće da proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije okončaju političke elite koje su bile aktivne u toku sukoba devedesetih godina?

Društva u Srbiji i na Kosovu nemaju luksuz da čekaju promenu političkih elita kako bi se postigao Sporazum o normalizaciji. Promena političkih elita takođe nije garancija da će novi lideri biti zainteresovani za rešavanje ovog pitanja, naročito ne u prvim godinama svoje vladavine. Ako se želi postići Sporazum, mora se raditi sa postojećim političkim elitama bez obzira na njihovo delovanje tokom devedesetih.

*Uskoro i na engleskom

Povezani tekstovi