Novinari i mediji na Kosovu susreću se sa sličnim problemima kao i mnoge druge susedne i evropske zemlje, ali je stanje na kosovskom medijskom tržištu i stepen slobode izražavanja u znatno povoljnijem položaju u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, slažu se sagovornici Danasa, urednici i novinari iz Prištine.
Za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine neophodno je priznanje nezavisnosti Kosova kao i suočavanje sa prošlošću i njenim žrtvama – smatra većina sagovornika portala Danas u okviru projekta „Druga strana Kosova“, koji odgovaraju na pitanje šta bi prema njihovom mišljenju trebalo najpre i prioritetno učiniti kako bi se odnosi između Srbije i Kosova normalizovali.
Balkan ima krvave uspomene, a samo kroz razumevanje možemo izbeći opasnost da tako nešto ponovimo.
Imam zaista jak osećaj da su mladi ljudi iz Srbije i sa Kosova budućnost dugo traženog mira među zemaljama.
Kosovske političke snage zapravo ne služe i uopšte ne odgovaraju interesima vlastitog naroda, što je takođe, verujem, slučaj i u Srbiji.
Društva u Srbiji i na Kosovu nemaju luksuz da čekaju promenu političkih elita kako bi se postigao Sporazum o normalizaciji.
Verujem da u dijalogu između Beograda i Prištine treba da učestvuju i ličnosti koje nisu deo „mejnstrim“ političke scene, ali koje uživaju poštovanje u društvu.
Najpametniji poduhvat Srbije bio bi priznavanje nezavisnog Kosova. To bi pomoglo i Srbiji i samom srpskom narodu.
Najveći stereotipi u vezi sa ljudima su da je narod sa Kosova glup, zatucan i neobrazovan i odskoro da svi imamo puno para, navodno zbog duplih plata.
Trenutni politički diskurs je nepošten i stoga ne može proizvesti pozitivne promene. Nerešeni status najbolje funkcioniše za korumpirane političare, manipulatore i kriminalce.
Uvek se dobro osećam kada sviram sa svojim kolegama, bili oni Srbi, Hrvati, Bosanci ili Makedonci, nije važno. Svi smo jedna melodija. Za nas nema granica ili politike.
Mislim da bi Srbija i Kosovo pre svega trebalo da odrede svoje pozicije koje su imale u ratu.
Ideologija koja nam je potrebna, više nego ikada, jeste zaštita svega što je ugroženo i slabo.
Već dugo smo lutke na koncu kojim upravljaju političke elite iz Beograda i Prištine, a pre svega iz velikih svetskih prestonica: Brisela, Londona, Berlina, Vašingtona, Moskve.
Umetnost je često prethodila sveukupnom razvoju, ali i savezima među društvima, tako da verujem da, ako nema političkog uplitanja, čak i u slučaju između naša dva društva, umetnost će prethoditi političkim procesima.
