Kazić: Ljudi na Kosovu zabrinuti za zdravlje i bezbednost (VIDEO) 1Foto: Facebook / NVO Žensko pravo

Pandemija generalno utiče na svakoga od nas na određeni način, a kojim intenzitetom će uticati zavisi od nekoliko faktora, kao što su, recimo, da li smo oboleli od kovida ili ne, da li nam je neko od bližnjih oboleo ili ne, da li se već suočavamo sa nekim psihičkim poteškoćama ili smo u prošlosti doživeli neka traumatska iskustva, što može, opet, donekle da izazove podsećanje na to traumatsko iskustvo.

„Ljudi na Kosovu su već duži vremenski period hronično zabrinuti za zdravlje, i psihičko i fizičko, i za samu bezbednost, odnosno za svoj život, a ova pandemija nas je na neki način na psihološkom nivou podsetila kako je to osećati neizvesnost. Pandemija je upravo to – neizvesna“, navela je Đurđica Kazić, psihološkinja iz NVO „Žensko pravo“ iz Kosovske Mitrovice, u Instagram intervjuu uživo za Danasovu rubriku „Druga strana Kosova“.

Naša sagovornica je govoreći o psihološkim poteškoćama sa kojima se suočavaju ljudi tokom aktuelne pandemije istakla da je pandemija „nešto što ne možemo da predvidimo i nešto sa čime se nismo do sada suočavali i neka od najčešćih pitanja koja svakome od nas jesu prolazila kroz glavu, bar u toku ovih devet meseci jesu: kakva je ovo pandemija, kako će se odraziti na naše zdravlje, fizičko i psihičko, kako će se odraziti na naše bližnje, kako se zaštititi, koliko će da traje i da li će se završiti ili ne…“

– Ovo su neka od pitanja koja uopšte nisu neobična, imajući u vidu situaciju u kojoj se svi mi nalazimo. To je nešto na šta mi ne možemo da utičemo i ne možemo da kontrolišemo. To nas čini u tim situacijama anksioznim i frustriranim, jer to nije u našoj moći. S druge strane, svaka osoba doživljava celu ovu situaciju na svoj način, a ono što mogu da kažem na osnovu svog iskustva u radu jeste da kod ljudi koji su ranije prošli kroz neka traumatska iskustva ova pandemija im može biti okidač za pogoršanje njihovog stanja i podsećanje na neko stanje koju su ranije doživeli. Dakle, anksioznost i panični poremećaji jesu jako karakteristični za ovu situaciju, poručila je ona.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs)

Upitana koji su najveći i najčešći psihički problemi s kojima se bore ljudi koji su bili u izolaciji, ili su još u izolaciji, Kazić je konstatovala: “Strah je nešto što je sve vreme prisutno, posebno kod onih koji su u izolaciji ili su zaraženi kovidom. Tu postoji čitav niz strahova, kao što su strah od zaraze, strah od nemogućnosti kontrolisanja situacije, strah od nepoznatog, kao i strah za finansijsku egzistenciju“.

– Na primer, kod osobe koja je u izolaciji a nije zaražena kovidom javlja se zabrinutost za svoje bližnje, što je konstantno prisutno. Takođe, kao što sam već rekla, neizvesnost je prisutna sve vreme. Mi živimo brzim načinom života gde, nažalost, veliki broj ljudi pati od anksioznosti, a pandemija i samoizolacija mogu dovesti do povećanja anksioznosti, što se može nadovezati i desiti da osoba nastavi da boluje, da se njeni simptomi pojačaju, i da se javi panični poremećaj, dok, s druge strane, osobe koje su zaražene kovidom, u skladu sa kliničkom slikom, takođe mogu da imaju probleme. Ukoliko je njihova klinička slika lošija, naravno da će se tu javiti mnogo gori simptomi, ali to ne znači da će svaka osoba reagovati na takav način. To zavisi i od same osobe, i od njenog okruženja, ali sama bolest predstavlja traumatično iskustvo i posttraumatski stresni poremećaj može da dovede do toga. Kao indikatori mogu da budu i nesanica i smanjenje motivacije, mogu se, nažalost, i razviti opsesivno-kompulsivni poremećaj i depresija, napomenula je sagovornica Danasa.

Odgovarajući na pitanje smatra li da smanjenje i obustava kontakata zbog pandemije dovode do otuđenja među ljudima, Kazić je navela: “Došlo je do nepoverenja prema drugima, jer taj neko pored nas predstavlja potencijalnu opasnost od zaraze i to negativno utiče na međuljudske odnose. Ipak, prema mom mišljenju, odnosi nisu prekinuti, već su odloženi na određeni vremenski period“.

– Na kraju krajeva, čovek je socijalno biće, iako je period pandemije doveo do toga da se kontakti smanje ili odlože, to ne znači da se nakon završetka pandemije situacija neće poboljšati. Imali smo i situaciju u junu, kada su mere bile smanjene, pa smo se se približavali svojim bližnjima, to ni mene nije sprečavalo da u nekim situacijama zagrlim i poljubim svoju sestričinu i svoju sestru i svoje prijatelje u koje imam poverenja, ali ovaj period je doveo do toga da smo na neki način postali svesniji i važnosti nekih odnosa koje smo u ovom savremenom društvu donekle i zaboravili, stavili po strani. Iz svog iskustva mogu da kažem da je u ovoj situaciji došlo i do poboljšanja nekih odnosa. U kući nisam provodila dovoljno vremena, pa nisam imala dovoljno kontakta sa svojima, nažalost, samo uveče kada dođem popričamo i to je to, ali se u toku izolacije tokom pandemije to promenilo, što je na neki način i mene smirilo, a i u razgovorima sa svojim prijateljima znam da je slična situacija bila i kod njih. Tako da nije to u tolikoj meri dovelo do nekih otuđenja. Opet imamo s druge strane i to što se stvorila virtuelna zajednica. Meni su baš zapale za oko licitacije „Budi human“, gde su se ljudi pokrenuli za zajednički cilj, a to je divan cilj i divno iskustvo, a i organizacija samih ljudi je veoma pozitivna. Dakle, ipak vidimo da možemo da učinimo nešto za zajednički cilj, poručila je naša sagovornica.

Upitana kakav bi savet dala ljudima koji ovih meseci rade od kuće, kako da učine atmosferu za rad prijatnijom, Kazić je rekla: “Kad smo mali kad učimo i sednemo za sto, uvek nam kažu da taj sto treba da bude čist, da nam prostorija bude osvetljena i da svaki put iznova taj sto sređujemo, i da nam, pre svega, bude udobno – da nam stolica bude udobna, tako da verujem da to možemo primeniti i kasnije, prilikom rada“.

– Naravno, treba slušati svoje telo i svoje potrebe – ukoliko je nekome, recimo, lakše da radi iz kreveta, i to je sasvim u redu, treba da slušamo svoje želje i to je možda najbolji „recept“ koji se može na svima primeniti. Ukoliko nekome nedostaje osećaj da je u kancelariji, može staviti neki mali detalj koji će ga podsećati na kancelariju. Osluškujte svoje telo! Meni je u maju kad sam bila jako „prisutna“ na Zumu pomoglo da u pauzama između sastanaka pustim neku omiljenu pesmu, „izđuskam“ dva-tri minuta i opet se vratim, a mogu se u tih nekoliko minuta uraditi i neke vežbe – to će uticati na naše fizičko zdravlje, kao i psihičko, bićemo produktivniji i svakako nam neće škoditi, poručila je psihološkinja iz NVO „Žensko pravo“.

Besplatna psihološka pomoć

Đurđica Kazić je izjavila da u okviru NVO „Žensko pravo“ pruža besplatnu „psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja u porodici“. „Nešto što mogu da podelim jeste da se broj korisnica koje su se javile našoj organizaciji povećao i doneklo mi je i jako drago jeste što su ljudi postali svesniji koliko je mentalno i psihičko zdravlje zaista bitno, i da su se nekako i pokrenuli da traže pomoć u tom smislu, da više psiholog nije stigma, pogotovo u malim sredinama kao što je Kosovska Mitrovica, svako se na neki način boji da li će ga neko videti ili će ga neko čuti, da li će se, to, možda, prepričavati, a pritom u samom kodeksu psihologa jeste da nije etički da se razgovara o onome što je rečeno između psihologa i korisnika, tako da sam ponosna što su ljudi postali svesni važnosti mentalnog zdravlja“, ukazala je sagovornica Danasa.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.