„Britanija je mnogo bliže tiraniji nego što mislite“: Oven Džons za Gardijan pojašnjava i zašto

„Nedavni događaji pokazuju zašto smatram da su konzervativni i laburistički političari, koji su stvorili goruću nepravdu moderne Britanije, izdajnici svoje zemlje“, napisao je. „Sledi obračun“.

On nije definisao na koje „nedavne događaje“ misli, niti šta bi taj „obračun“ podrazumevao, ali istorijski gledano, oni koji su označeni kao „izdajnici svoje zemlje“ ne prolaze dobro.

Možda vas, piše Džons, britanski izuzetak umiruje i navodi da autoritarizam ne može da se dogodi ovde. Međutim, američki izuzetak je nekada isključivao mogućnost da neko poput Donalda Trampa postane predsednik, a kamoli da demontira američku demokratiju brzinom „bez presedana u modernoj istoriji“, kako je navedeno u jednom nedavnom izveštaju.

Za nešto više od 16 meseci, Tramp je koncentrisao moć u izvršnoj vlasti, oslabilo medije, napao biračka prava, politizovao federalnu birokratiju, koristio pravosudni sistem protiv svojih protivnika i rasporedio Nacionalnu gardu u gradove pod kontrolom demokrata.

Autoritarni lider mogao bi ići dalje i brže na britanskom tlu. U Ujedinjenom Kraljevstvu nema kodifikovanog ustava, nema zaštite slobode govora po uzoru na Prvi amandman, nema saveznih država niti federalnih sudova.

Parlamentarni suverenitet znači da svaka stranka koja ima većinu u Donjem domu nailazi na vrlo malo prepreka za sprovođenje svoje politike. Gornji dom -Dom lordova se može lako neutralisati.

Stranka Reform UK predlaže zamenu Doma lordova „mnogo manjim, demokratskijim drugim domom“, što na prvi pogled zvuči privlačno, ali ostaje nejasno kako bi taj sistem zapravo bio „demokratskiji“.

U njihovom manifestu iz 2024. stoji samo: „Struktura će biti predmet debate“.

Uzastopne vlade su već izgradile autoritarni okvir koji bi Reform UK mogla da nasledi i proširi. Decenijama su zakoni protiv protesta i takozvani „antiteroristički“ propisi gušili demokratske slobode.

Vlada Kir Starmera proglasila je akcionu grupu protiv genocida – Palestinsku Akciju za terorističku organizaciju, što je dovelo do masovnih hapšenja ljudi, mnogi od njih su bili stariji, zbog držanja transparenata podrške.

Slično tome, pro-palestinski levičarski komentatori Hasan Piker i Cenk Ujgur nedavno su dobili zabranu ulaska u Britaniju, jer prema Ministarstvu unutrašnjih poslova njihovo prisustvo „možda nije u skladu sa javnim interesom“.

🇬🇧🇺🇸 The UK just banned Cenk Uygur from entering the country.

He was set to speak at SXSW London and Oxford, but he was denied entry at the airport.

He says it’s because he criticizes Israel. His nephew Hasan Piker got the same treatment.

What is going on guys? Why are we… https://t.co/8o62itOdh9

— Mario Nawfal (@MarioNawfal) June 1, 2026

Reform takođe planira izlazak iz Evropsko suda za ljudska prava i ukidanje Zakona o ljudskim pravima, čime bi se uklonile pravne zaštite od države.

Stranka želi da formira britansku verziju Službe za imigraciju i carine (ICE), američke službe za deportaciju koja hapsi migrante u njihovim domovima, na radnim mestima i na ulici.

U britanskom slučaju, ta služba bi delovala u okviru znatno centralizovanije države i nadgledala masovni program deportacija koji ne bi ciljao samo neregularne migrante, već i one sa neograničenim boravkom.

Strani državljani u socijalnim stanovima takođe bi bili deportovani. „Naši zakoni će značiti da advokati i sudije neće imati moć da to zaustave“, hvali se Jusuf. „Biće zabavno gledati izraze lica tih degenerisanih advokata kada shvate šta se dešava“.

Reform UK bi politizovao državnu upravu, zamenjujući njene rukovodioce „uspešnim profesionalcima iz privatnog sektora, koji su politički imenovani“, kako je navedeno u njihovom programu iz 2024. uz davanje ministrima ovlašćenja da smenjuju državne službenike.

Vlada bi dobila direktna ovlašćenja nad policijom i napadala bi nezavisnost pravosuđa, što se predstavlja kao borba protiv „aktivističkih sudija“.

Reform UK takođe zahteva kraj navodne „dvostepene policije“, tvrdeći bez dokaza da se levičarski pokreti i manjine tretiraju blaže, dok se krajnje desni izgrednici i „beli Britanci“ navodno progone.

U praksi, to bi značilo represivne mere Reform UK prema levici i manjinama. Stranka je posvećena zabrani pro-palestinskih protesta, označavajući ih kao podsticanje „mržnje i nasilja“. Očekujte da se isto obrazloženje koristi i protiv drugih protesta – ne najmanje protiv protesta usmerenih protiv same stranke Reform UK.

Najdžel Faraž je zahtevao da se „Antifa“ zabrani kao „organizacija mržnje“. Međutim, organizacija pod nazivom „Antifa“ zapravo ne postoji. To je, piše Džons, samo zgodan sveobuhvatni termin koji se koristi za levičarsko neslaganje i politički otpor.

Ukidanje Zakona o jednakosti bi razorilo osnovne pravne zaštite protiv diskriminacije. Faraž tvrdi da sve veći broj mladih muslimana ne deli britanske vrednosti. Naivno je verovati da bi zabrana „svih pokrivala za lice u javnosti“ i masovna muslimanska molitva u blizini istorijskih lokaliteta bila krajnji domet državnog podsticanja islamofobije.

Jusuf je zapretio da će uskratiti finansiranje Univerzitetu Bangor nakon što njegovo političko društvo nije prihvatilo zahtev jednog poslanika stranke Reform UK da održi govor. Program stranke iz 2024. godine obećava da će „ukinuti finansiranje univerzitetima koji potkopavaju slobodu govora“, što je, prema tekstu, eufemizam za institucije koje odbijaju da se povinuju krajnje desnoj politici.

Takođe bi se vratila unazad biračka prava – od ograničavanja glasanja putem pošte do ukidanja prava glasa građanima Komonvelta – ali se tu verovatno neće stati. Džon podseća kako je Reform UK tvrdio da je izgubio dopunske izbore u Gortonu i Dentonu zbog „sektaškog glasanja i izborne prevare“, da bi policija kasnije utvrdila da za to nema dokaza.

Britanija bi ušla u autoritarni „silazni spiralni proces“. Ljudi bi neminovno pružali otpor ovim nepodnošljivim napadima na demokratiju, a taj otpor bi bio dočekan novim ograničavanjem građanskih sloboda.

Lične i političke figure sa levice bile bi suočene sa zatvorom zbog pro-palestinskog aktivizma ili protivljenja deportacijama u britanskom stilu ICE, pod optužbama za podsticanje nasilja. Pred njima bi stajale teške odluke: ostati i boriti se, ili delovati iz egzila.

Ne očekujte da manjinska vlada Faraža bude ograničena od strane konzervativaca Kemi Badenoč i njenog krila Konzervativne partije. I oni, takođe, podržavaju ukidanje Zakona o ljudskim pravima, stvaranje britanske verzije američkog ICE, napade na nezavisnost pravosuđa i zabrane protesta.

Širom Zapada, takozvani centar-desni politički blok se urušio. Posleratni „sanitarni kordon“- princip da se krajnja desnica tretira kao nelegitimna politička snaga je probijen. Pogledajte kako je u SAD malo republikanaca na kraju pružilo otpor trampizmu.

Britanske desno orijentisane novine bi sve to pozdravile. BBC bi se mogla lako neutralisati, jer vlada kontroliše njen finansijski okvir, obnavlja kraljevsku povelju i utiče na imenovanja visokih rukovodilaca.

Nestanak britanske demokratije nije distopijska naučna fantastika. Ovo nije širenje panike: to je racionalna procena dokaza, upozorava Džons.