Evro sodu ili bar njenu ambalažu, proizvod somborske sodare Cega i Gaga možete naći u nekom od stanova na Floridi, u Arizoni, Nemačkoj i mnogim drugim evropskim zemljama, svuda gde ima naših gastarbajtera, nekadašnjih žitelja Sombora i okoline. Po povratku iz zavičaja mnogi ponesu sodu iz Sombora, a jedan takav slučaj u Austriji, po svemu sudeći, doneće dobar biznis sodari Cega i Gaga.
– Jedan prijatelj poneo je našu sodu u Beč, sticajem okolnosti dospela je do distributera bezalkoholnih pića za više evropskih zemalja, on se zainteresovao, došao je u Sombor i počeli smo razgovore o saradnji, odnosno o isporuci 100.000 flaša sode (150.000 litara) mesečno. Stručne analize iz Austrije su povoljne, čekamo još mišljenje stručnaka iz Pariza i nadamo se sklapanju posla – kaže za Danas Vladimir Krstić Cega, jedan od suvlasnike sodare.
Proizvodnja u ovoj sodari obnovljena je 2000. godine, osposobljavanjem mašine iz 1906. godine. Ovim poslom bavio se Vlada Krstić, pa njegov sin Branko, sada unuk Vladimir sa kćerkom Dragicom. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2004. i 2005. godine ovoj sodi pripale su srebrne medalje za kvalitet, lane zlatna. A Vladimir Krstić kaže da je o vodi mnogo naučio od oca, „pročešljao“ je mnogo literature, tražio je savete od stručnjaka, fakulteta, s ciljem da napravi soda-vodu onog kvaliteta kakva je bila kada se pravila od arteske vode.

„Ništa“

Neretko na pitanje konobara šta želi, gost odgovara – ništa. I na njegovom stolu se nađe „ništa“, flašica sode od 2,5 deci. Dovitljivi Krstić je ovaj proizvod smislio, kako kaže, zbog onih koji zauzimaju mesto, najčešće u kafiću, a ništa ne troše.

– Danas, naravno, nema arteskih bunara, a vodu iz vodovoda moram da „operem“, dekarbonizujem, ostali detalji proizvodnje su poslovna tajna – objašnjava Krstić.
Njegova Evro soda puni se u plastične ili staklene flaše od litra, litra i po, dvolitre. Prodaje se bircuzima, kafićima, dostavlja na kućne adrese bez obzira na naručenu količinu. Tržište je, uglavnom, u Somboru i okolini, a ovaj posao svrstava se u stare zanate. Nema, kako Krstić naglašava, pravog špricera bez sode, a služi se i uz žestoka pića. Odličan je osvežavajući napitak, kada je na temperaturi od oko sedam stepeni, uz krišku limuna.
– Porodičnu tradiciju sam obnovio da bih sebi i kćerci Dragici i njenoj porodici omogućio egzistenciju i zasad nam je relativno dobro. Ovaj biznis mi je doneo i mnogo novih poznanstava, obnovu veza sa našim ljudima koji rade u inostranstvu. Mnogi putnici-namernici iz bivših yu-republika, posebno Slovenci, često navrate u sodaru, svi kažu da posle sode stomak bolje radi – ističe Krstić.