Foto: Medija centar

Na društvenim mrežama osvanuo je montiran snimak na kojem je Georgiev označen kao izdajnik, saradnik albanskih političara i strani plaćenik. U tom videu kao mete označene su i redakcije BIRN-a, KRIK-a i CINS-a, sa fabrikovanim podacima koje su o njima objavljivali režimski tabloidi. Georgiev nema nikakvu sumnju da iza spota stoji SNS, napominjući za naš list da ukoliko mu se nešto desi, svu odgovornost snosiće Aleksandar Vučić i njegovi saradnici.

– Svima je jasno da je ovaj jezivi materijal nastao u naprednjačkoj kuhinji. Zvao sam i Vučića, i premijerku Anu Brnabić, ali mi se niko nije javio. Ukoliko ne stoje iza toga, neka izađu javno i ograde se, a nadležni neka nađu počinioca – ističe Georgiev za Danas. Snimak je prvobitno pušten na Tviter nalogu Natalije Dugonjić.

– Ne znam da li je profil lažan, ali ta žena postoji. Radi u kabinetu Ane Brnabić od 2017. godine, u jedinici za implementaciju projekata Vlade Srbije. Pre toga je široj javnosti bila poznata po tome što joj se Ivan Ivanović potpisivao na grudi u špici za svoju emisiju na TV Prvoj – ukazuje Georgiev. Naš sagovornik dodaje da će se policiji obratiti povodom ovih pretnji i uvreda, ali i relevantnim međunarodnim organizacijama.

– Znam gde živim i šta se ljudima dešavalo nakon sličnih kampanja. Prvo od tebe naprave majmuna, potom izdajnika i onda postaješ laka meta. Hoću da verujem da sam u svom gradu i u svojoj zemlji bezbedan, zato što me više ljudi voli nego što me mrzi. Nikome ništa ne dugujem i samo pošteno radim svoj posao. Pitanja u vezi s targetiranjem i pretećim kampanjama treba postavljati pre svega onima koji iza njih stoje, a to je vlast – naglašava Georgiev. On podseća da je postao meta napada od 2014, kada je BIRN objavio priču o Etihadu, odnosno obelodanio ugovore Vlade Srbije i ove kompanije.

– Ugovore smo objavili 7. avgusta, a Vučić je potom održao konferenciju za štampu kako bi „objasnio“ da smo mi lažovi, prevaranti, plaćenici i tako dalje. Nedelju dana nakon toga krenula je kampanja u Informeru kada su objavili da smo Stevan Dojčinović, Branko Čečen i ja ozvučili hotel na Borskom jezeru, te da zbog toga Vučić nije otišao tamo na odmor – priseća se Georgiev. Negativna kampanja traje od tada, te na svakih par meseci izlazi po neki negativan tekst o nezavisnim novinarima i urednicima, uključujući i njega.

– Ovo sada je kulminacija, i to u specifičnom momentu, u poluratnoj, napetoj i nenormalnoj atmosferi. Ispade da sam ja izdao Kosovo, da ja pregovaram sa Tačijem i Haradinajem. Novinari nisu političari, ali zbog istine o kojoj govorimo, postali smo mete – ukazuje Georgiev.

Nakon pretnje smrću koleginicama koje su radile na dokumentarnom filmu „Albanke su naše sestre“, usledila je kampanja protiv Georgieva, a Reporteri bez granica su istovremeno objavili svoj godišnji izveštaj u kojem se navodi da je Srbija po stanju medijskih sloboda od prošle godine pala za 14 mesta i sada se nalazi na 90. mestu od 180 država obuhvaćenih godišnjim izveštajem „Indeks medijskih sloboda u svetu“.

Od 2016. do danas, Srbija je pala za čak 31 mesto, sa 59. na 90. Naša zemlja se nalazi u grupi država sa vidljivim problemima u pogledu medijskih sloboda. Reporteri su ukazali na to da se protiv istraživačkih novinara povremeno koristi fizičko nasilje kako bi se oni obeshrabrili, posebno ističući slučaj Milana Jovanovića. Jedina država koja je, poput Srbije, zabeležila veliki pad kada su u pitanju medijske slobode, jeste Mađarska koja je sa prošlogodišnjeg 73. pala na 87. mesto.

Povezani tekstovi