Foto: SK

Kako je prenela agencija FoNet, tadašnji američki predsednik Bil Klinton ocenio je da je pretnja miru na Kosovu „neuobičajena i izuzetna pretnja sigurnosti SAD“.

Klinton je naglasio da je „od posebne važnosti da razvoj događaja na Kosovu ne sme prekinuti napredak u sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma“, produživši zamrzavanje jugoslovenskih računa i imovine u SAD, te zabranu Amerikancijma da investiraju u SRJ, koje su na snazi bile od juna 1998. godine.

Dan ranije, patrijarh Pavle služio je božićnu liturgiju u hramu manastira Vavedenja Presvete Bogorodice na Senjaku. Podsetimo, on je u Božićnoj poslanici od pre 20 godina pozvao vernike da se mole za spasenje Kosova i Metohije, „vekovnog ognjišta srpskog naroda“.

Božićni praznici u ovoj pokrajini prošli su u znaku incidenata. Oko stotinak Srba zaposelo je nekoliko stotina metara puta Priština-Prizren i zahtevalo susret s predsednicima SRJ i Srbije Slobodanom Miloševićem i Milanom Milutinovićem, za koje su smatrali da su najodgovorniji za loš položaj Srba na Kosmetu.

„Oni su najodgovorniji što su kosovski Srbi postali glineni golubovi. Srbima je sve došlo do grla jer ih albanski teroristi ubijaju na poslu, bacaju bombe na našu decu, ne smemo da prođemo kroz pola Kosova, a ni da pomislimo da uđemo u neko albansko selo“, poručio je Momčilo Trajković, tadašnji predsednik Srpskog pokreta otpora.

I dok odlučuje o sudbini jedne države, Klinton ima još jednu brigu. Njemu se, američkom predsedniku, pred Senatom sudilo prvi put nakon 130 godina, što je moglo da rezultira i njegovim opozivom.

„Klinton je optužen za krivoverstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski“, preneo je tada Rojters.

Da bi američki predsednik bio smenjen, bilo je potrebno dve trećine glasova, što je, prema ocenama svih analitičara, bilo malo verovatno.

„Republikanski senatori preksinoć su rekli da su blizu dogovora o punoj proceduri impičmenta, sa svedocima, tako da će suđenje verovatno zaći duboko u idući mesec. Međutim, svedocima – koji bi sigurno odužili suđenje i skoro sigurno podigli tenziju – ne protive se samo Bela kuća i demokratski senatori, nego i pojedini republikanci. „Svedoci znače otezanje“, rekao je Klintonov saradnik Džordž Stefanopulos“, prenela je ova britanska agencija i dodala komentar da administraciju od otezanja verovatno više brine medijska pomama za svedocima, uključujući i Moniku Levinski.

A nekoliko dana nakon Božića, vozila Vojske Jugoslavije rasporedila su se duž puta Priština-Podujevo, a najviše ih je bilo kod sela Lužana.

„Sve cevi su okrenute ka podujevskim selima Obrandža i Lapašnica, u kojoj je komanda ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova za područje Podujeva. U samom Podujevu je, konstatovali su novinari, mirno. Na ulicama je puno ljudi, a prodavnice i lokali su otvoreni“, prenela je Beta.

Vilijema Vokera, tadašnjeg šefa Verifikacione misije OEBS, koji je za blokadu puteva od strane srpskih civila nazvao neopravdanom, uz obrazloženje da je takva akcije uznemirujuća, a da su sve prilike da će narednih nekoliko meseci na Kosovu biti kritično, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić optužio je da podržava teroriste.

Kako je Voker govorio, „ima mnogo oblasti u kojima (jugoslovenska) Vlada nije ispoštovala preuzete obaveze. Obećali su punu saradnju sa Verifikacionom misijom, što u konkretnim situacijama nisu učinili. Vladi smo predali listu oblasti u kojima nisu ispunili preuzete obaveze, ali oni se očigledno ne slažu s našim stavom. Predsednik Milošević mi je poslednji put rekao da SRJ sto odsto sarađuje sa našom Misijom, ali mi ne mislimo da je tako“.

Povod za Vučićeve optužbe na račun Vokera bio je, međutim, njegov komentar da su za najavljeno osnivanje OVK radio stanice i novinske agencije krive srpske i jugoslovenske vlasti i njihove „akcije protiv nezavisnih medija“. A na novinarsku opasku da mediji OVK ne mogu biti tretirani kao nezavisni, Voker je kazao da se „nada da oni neće propagirati nasilne metode i mržnju“.

„Otvorena podrška koju je Vilijem Voker uputio teroristima na najbojli način pokazuje ko je stvarni osnivač javnih glasila čija bi uređivačka politika trebalo da podstakne dalje zločinačke aktivnosti terorista i ostvarenje političkih ciljeva pojedinih zapadnih zemalja, koje svakodnevne zločine terorista predstavljaju kao demokratsko delanje, a osudu krvavog pira njihovih štićenika kao pretnje i navodnu nedemokratsku reakciju srpskog režima“, istakao je Vučić u svom saopštenju.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

 

 

Povezani tekstovi