Korona "popravila" ocene 1Foto: BETAPHOTO/ SASA DJORDJEVIC (Arhiva)

Najnoviji izveštaj o realizaciji junskog završnog ispita pokazuje da je u prošloj generaciji malih maturanata gotovo svaki drugi učenik bio odličan na kraju osmog razreda, a svaki peti je imao sve petice u đačkoj knjižici (što je trend koji je prisutan godinama unazad).

U izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja analizirani su rezultati male mature i uspeh 61.670 učenika koji su završni ispit polagali na srpskom jeziku.

Statistika svedoči da je čak 45,1 odsto đaka u osmom razredu bilo odlično, dok ih je u prethodnoj generaciji bilo 41,1 odsto.

Broj vrlo dobih je ostao identičan – 35 odsto, ali je u junu manji broj đaka završio osmi razred kao dobar i dovoljan u poređenju sa prethodnom generacijom.

Naime, 18,9 odsto učenika je imalo dobar uspeh na kraju školske 2019/20. godine, a 22, 6 na kraju školske 2018/19, dok je dovoljnih bilo svega 0,7, a godinu dana ranije 1,2.

Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za celu generaciju je sa 4,05 (u 2018/19. godini) skočio na 4,14.

Stručnjaci Zavoda koji su radili analizu ne izvode eksplicitan zaključak da je za bolje školske ocene „kriva“ samo vanredna situacija i ocenjivanje na daljinu, ali je i to navedeno kao jedan od mogućih uzroka ovolikog broja odlikaša.

„Uzroci takvih postignuća mogu biti različiti: povećana motivacija učenika, dodatni napori nastavnika i učenika pred kraj osnovne škole, dodatne aktivnosti učenika van škole, ali i snižavanje kriterijuma nastavnika za određene ocene. Ove godine treba uzeti u obzir i epidemiološku situaciju vezanu za korona virus i specifične okolnosti u kojima se odvijala nastava“, navodi se u izveštaju.

I bez petica dobijenih „na daljinu“ za koje je upitno ko ih je zaslužio, poznato je da domaći obrazovni sistem „kuburi“ sa problemima poklanjanja ocena, neujednačenog kriterijuma ocenjivanja i nerealnim brojem vukovaca na kraju osnovne škole.

Sve su to još davnih dana „stavili na papir“ stručnjaci koji godinama unazad analiziraju rezultate završnog ispita.

U tim izveštajima se iz godine u godinu mogu pročitati identični zaključi o manama školskog ocenjivanja i preporuke šta da se uradi, ali nijedna prosvetna vlast nije preduzela ništa da se stanje popravi.

Tako je, recimo, još 2013. konstatovano da opšti uspeh učenika osmog razreda ima nepravilnu raspodelu u kojoj je najviše odličnih učenika.

„Ukoliko bi ovaj rezultat bio objektivan, mogli bismo reći da je naša osnovna škola prilično laka za učenike. Međutim, realnost je sasvim drugačija, o čemu svedoče brojni dokazi o uspehu učenika u srednjoj školi i na visokoškolskim institucijama, kao i o postignuću na nacionalnim i međunarodnim ispitivanjima“, piše u izveštaju Zavoda o maloj maturi na kraju školske 2012/13. godine.

Broj đaka koji iz osnovne škole izađu sa Vukovom diplomom skoro deceniju se održava na istom – takvih je na nivou Srbije 14 odsto.

Slično je bilo i u prethodnoj generaciji malih maturanata.

I najnovija analiza sadrži ranije iznete zaključke da pojedini vukovci na završnom ispitu ne uspeju da „dobace“ do republičkog proseka, da su kriterijumi za školske ocene prilično različiti, pa se dešava isti rezultat na maloj maturi postigne učenik koji je imao trojku iz određenog predmeta, i onaj koji je u drugoj školi imao peticu.

Redovno se događa i da se mali broj učenika nalazi neposredno ispod granice vrlodobrog i odličnog uspeha (prosek 3,3 i 4,4), a da ih je značajno više sa prosekom 3,5 i 4,5. Skoro deceniju unazad nema promena ni kada je reč o regionima koji prednjače po broju vukovaca – ubedljivo ih je najviše u školskim uprava Leskovac, Niš i Jagodina, dok s druge strane ŠU Valjevo, Čačak i Užice slove za one sa najmanjim brojem vukovaca (oko 10 odsto).

Manje dvojki

Ako se uporede ocene u osmom razredu iz predmeta koji se polažu na maloj maturi, primetno je da je smanjen broj dvojki i da je gotovo iz svih predmeta za nekoliko procenata povećan broj đaka kojima je na kraju godine zaključena petica. Tako je, recimo, u 2018/19. dvojku iz matematike imalo 36,6 odsto osmaka, a na kraju školske 2019/20. 30,3 odsto, dok se iz srpskog broj učenika sa dvojkom smanjio sa 21 na 16, 8 odsto, ali je zato broj petica skočio sa 34,3 na 37,3 odsto. Pre dve godine, dvojku iz istorije je imalo 21,5 odsto učenika, a lane 15,3 dok je broj petica sa 41,5 porastao na 45 odsto. Oko trećina učenika je u 208/19 imala dva iz hemije, a lane četvrtina.

Matura

Kada se uporede rezultati završnog ispita za prethodne dve generacije, jedino značajnije odstupanje je bilo na kombinovanom testu, što se može opravdati težinom samog testa. Na junskoj maturi učenici su iz srpskog imali u proseku 11,18 poena, iz matematike 11, a na kombinovanom 14,17. Prethodne godine prosek iz srpskog je bio 11,92, iz matematike 10,46 i iz kombinovanog testa 11 bodova, od maksimalnih 20.

close
Korona "popravila" ocene 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.