Ocene moraju biti zaključene i uspeh se mora saopštiti, kao što se i navodi u uputstvu koje je prosleđeno školama, a od direktora zavisi na koji način će biti podeljene đačke knjižice, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete, povodom nedoumica u mnogim školama koje je izazvao njihov dopis.
Broj učenika koji su prošle školske godine završili osmi razred sa odličnim uspehom je povećan za četiri odsto u odnosu na prethodnu generaciju malih maturanata, na šta je po svoj prilici uticalo i ocenjivanje tokom nastave na daljinu od marta do juna.
Uprkos tvrdnjama nadležnih da su ocene date tokom nastave na daljinu mahom objektivne i da je sumnja u elektronske provere znanja učenika (koju su na stranicama Danasa iznosili naši sagovornici) preterana, Ministarstvo prosvete za narednu školsku godinu najavljuje novo pravilo – u školi se odgovara.
Nadležni u Ministarstvu prosvete ni posle ponovljene molbe našeg lista da rastumače deo dopisa o ocenjivanju koji je izazvao nedoumice u školama, nisu odgovorili na pitanje zašto su nastavnici predmeta čiji je nedeljni fond četiri časa obavezni da u toku drugog polugodišta daju đacima najmanje jednu ocenu sa usmenog ispitivanja…
Izmene pravilnika olakšale su ocenjivanje tokom nastave na daljinu, ali time nisu rešene sve dileme nastavnika i roditelja.
Umesto očekivanja da Ministarstvo prosvete izmeni postojeće pravilnike o ocenjivanju, uključujući i odredbu da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu (sem ako je nedeljni fond predmeta jedan čas), prosvetna vlast je nizom sugestija o načinu davanja brojčanih ocena poručila nastavnicima da postojeće pravilnike, koliko god je to moguće, poštuju.
Poklanjanje ocena, neujednačeni kriterijumi ocenjivanja, nerealno veliki broj vukovaca na kraju osnovne škole – sve to potvrđuje da je ocenjivanje jedna od najslabijih karika domaćeg obrazovnog sistema.
Dok većina đaka osnovnih i srednjih škola rado čeka vikend da bar nakratko zaboravi na učenje, učionice Centra za talente Beograd II tek tad ožive.
Više od polovine građana Srbije odnos između Srbije i Rusije ocenjuje ocenom 5 – veoma dobar odnos, 29.9 odsto daje ocenu 4, 14,3 odsto ocenu 3, dok ocenu 2 daje 2,4 odsto građana, a ocenu 1 – veoma loš odnos daje 1,9 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove.
U osnovnim školama na teritoriji AP Vojvodina u petak se završava prvo polugodište, ali nastavnici još ne znaju na koji način će zaključiti ocene učenicima petog razreda iz drugog stranog jezika.
Nejasnoće u vezi sa ocenjivanjem drugog stranog jezika u petom razredu osnovne škole ne samo da nisu razjašnjene na tribini koju je tim povodom organizovalo Društvo za strane jezike, već se pokazalo da su problemi u praksi još krupniji.
Postupak nadzora koji sprovodi poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti prema Ministarstvu prosvete povodom servisa esDnevnik, još uvek nije okončan, a od završetka tog postupka zavisi kada će roditelji dobiti naloge za pristup elektronskom dnevniku.
Odnose između Srbije i Evropske Unije građani Srbije na skali od 1 do 5 ocenili su ocenom 2.78, a na referendumu za ulazak Srbije u EU potvrdno bi se izjasnilo manje od polovine, 49,5 odsto građana, pokazuju rezultati istraživanja Institut za evropske poslove i Ninamedia.
