Lepe porodične kuće XIX veka

Verovatno je da smo svi puno puta prolazili pored ovih građevina, a da pri tome nismo obraćali pažnju na te predivne fasade i jedinstvene spomenike jednog epohalnog trenutka Srbije.

Početkom XIX veka Srbija je doživela svoj epohalni istorijski trenutak. Opšta revolucija – nacionalna, socijalna, politička, kulturna – novi život jednom rečju, zahtevali su i novu arhitekturu. Izvori ove aritekture, nalazili su se u hitnim društvenim potrebama, a ne u želji novih vladalaca da postignu simbole sopstvenog trajanja u vremenu i prostoru. Krajem osme i početkom devete decenije XIX veka podižu se prve zgrade u duhu akademizma sa jasno izražennom kompozicionom logikom i naglašenim motivima obrade. Elementi dekorativne obrade su nadprozorni i podprozorni venci, šenbrane, pilastri sa kapitelima, podprozorni timpani i arhitravi. Ornamentalni detalji i folklorni venci i maske, javljaju se samo kod najreprezentativnijih objekata. Imućni požarevljani u tom periodu podižu i monumentalne porodične kuće.

Kuća Krste Nikolajevića

Krsta D. Nikolajević (1840 – 1891) bio je vrlo poznati požaevački advokat, iako nije završio Pravni faklultet. Odmah po završetku niže gimnazije Krsta je stupio u službu u Okružnom sudu. Radeći kao advokat zarađivao je veoma unosno, a bavio se i zelenaštvom, pozajmljujući pare za veliku kamatu. Krsta je tako za svoju porodicu u samom centru grada podigao veliku porodičnu kuću. U stilskom pogledu zgrada nosi odlike srednjeevropskog romantizma sa primesom tradicionalnog, kao što su izbačen trem poput doksata, kvadratna osnova, piramidalni krov itd. Sve četiri fasade su dekorativno obrađene. Nakon smrti Krste Nikolajevića, kuća je pripala požarevačkoj Opštini, koja ju je otkupila za osnovnu školu. U zgradi je tada bila smeštena osnovna škola, ženska gimnazija, da bi kasnije postala dom za zaštitu dece izginulih ratnika, a koristio ju je i Ženski pokret Požarevca, Sresko učiteljsko udruženje… „Krstina kuća“ je osamdesetih godina prošlog veka dobila svoje nove korisnike koji je i danas koriste, u njoj su smešteni Narodni muzej Požarevac i Istorijski arhiv Požarevca.

Kuća porodice Trifunović

U Nemanjinoj 9, u Požarevcu nalazi se porodična kuća porodice Trifunović. U kući su živele porodice Nestorovići Trifunović. U dokumentima kuća se prvi put pojavljuje 1935. godine ali je verovatno izgrađena krajem 19. veka.

Prema obliku osnove i urbanističkoj dispoziciji, ova se jednospratna građanska kuća iz 19. veka svojom užom stranom locirala uz regulaciju ulice dok se kurpus kuće razvijao po dubini parcele. Raspored prostorija govori o prostornoj strukturi kombinovanog plana. U uličnom korpusu prostorije su se grupisale oko centralnog prostora – predsoblja, a dvorišne prostorije su se pružale u nizu jedna za drugom.

Ovakav raspored je osoben kod prizemnih porodičnih kuća graćenih tridesetih godina 19. veka gde je ovo prostorno rešenje bilo produžatak tradicije grsdske kuće orijentalnog tipa. Kuća ima 9 prostorija i natkriljenu terasu. U prizemlju se nalazi 4 sobe, 2 predsoblja, kuhinja i trpezarija. Takođe u osnovnom nivou kuće postoje prolazi za podrum i tavan. Podrum se pruža velikim delom osnove i verovatno je služio za skladištenje ogreva i deponovanje starih stvari. U uličnom delu je živela porodica dok je dvorišni korpus bio mahom rezervisan za poslugu. Dvorište je bilo veličine dve površine kuće i delom je bilo popločano.

Radna soba se nalazi u dvorišnom krilu kuće između predsoblja i spavaće sobe. Ukućani su dosta vremena provodili u ovoj sobi a kroz nju je prolazila i posluga na putu do trpezarije. Radni sto je bio smešten između dva prozora i koristio ga je uglavnom najstariji muški član porodice. Nasuprot njemu bila je pećkoja je ložena po potrebi. Od nameštaja koji se nalazio u sobi sačuvana je komoda i zidni sat. Obično je sastavni deo radne sobe činila i polica sa knjigama. O tome da je postojala govore knjige koje su pronađene a među njima su najvrednije Kazneni zakonik iz 1880. i Zakon o državnoj trošarini iz 1910. godine.

Nameštaj koji je eksponiran u radnoj sobi pripada periodu istorizma. Komoda je rađena u maniru klasicizma sa intorzijom dok je pisaći sto u stilu altdojča. Iz istog perioda je i sat sa klatnom. Od kompleta za pisanje koja se nalazila na stolu sačuvana je samo bogato ukrašena mastionica.

Za 19. vek je karakteristična težnja da se ogledala izrađuju kao deo neke dekorativne celine. U kući je sačuvano četiri ogledala od kojih ova dva imaju dodatke. U prvom slučaju to je dvonožna komoda a u drugom je u pitanju etažera sa kraja 19. veka.

Salon je najveća prostorija u kući, dimenzija 7,5 x 6,5 m. Vratima je povezan sa predsobljem, trpezarijom i spavaćom sobom a sa svoja tri prozora gleda na ulicu. Cela prostorija je raskošna sa oslikanom tavanicom, dekorativno okrečenim zidovima i štampanim daščanim podom. Na žalost od nameštaja koji je krasio ovaj salon nije ostalo mnogo pa je i izgled sobe prepušten pretpostavkama i mašti. To je bila i soba za primanje gostiju.

Tavanica je verovatno najdragoceniji deo kuće . Zahvaljujući kvalitetnom materijalu koji je korišćen odžala je prvobitnu hromatsku strukturu a boje su eklektične i zasićene. Tavanica je remek delo bečkog majstora iz sredine 19. veka i rađena je tada popularnom tehnikom kunstmaleraj. Karakteristika ove tehnike je često i obilato korišćenje trodimenzionalnih ukrasa. Ovi ukrasi su imitirali reljef štukaturiranih tavanica iz tog vremena.

Kompozicija tavanice se sastoji od simetričnih crteža u središtu kojih se nalazi po jedan pejzaž. Tako svaka strana zida predstavlja po jedno godišnje doba prikazano na slici. U uglovima je naslikana mrtva priroda. Teget boja koja je korišćena na tavanici je dominantna na zidovima koji su okrečeni na isti način kao i tavanica. Ukrasna šara na zidu je tipična za 19. i početak 20. veka. Stevan Nestorovićje u Beču video sličnu tavanicu i odatle doveo majstora koji je za oslikavanje ove prostorije potrošio tri meseca.

Plakari su nezaobilazni deo građanske kuće 19. veka. U kući u Nemanjinoj 9 pronađeno je sedam. Teško je zamisliti da su svi bili korišćeni u isto vreme pa je verovatno da su vremenom jedni zamenjeni drugima. Plakari su u stilu altdojča i sa elementima neobaroka u izrezbarenim cvetnim motivima. Svi ovi plakari su garderobni.

U porodičnoj kući Trifunovića danas je smešten Muzej kulturne istorije. Muzej je otvoren za posetioce, pa ukoliko do sada niste imali prilke pogledati kako je izgledala tipična gradska kuća 19. veka to možete učiniti u svakom trenutku.

Pored gore spomenutih kuća, ostalo je u Požarevcu još nekolicina sličnih, ali ove dve su možda najbolji primer tadašnje arhitekture. A pored živopisnih porodičnih kuća, požarevljani su gradili i zgrade raznih upotrebnih namena. Posebno je bio prisutan veliki broj ugostiteljski objekata, hotela i kafana, od kojih su neka zdanja još uvek očuvana i u funkciji, ali o tome u narednom broju.