Mediji na udaru demokratske politike

Nova vlada još nije izabrana, a već je počela bitka za stavljanje pod kontrolu medija u kojima država ima kapital. Na udaru su se po ko zna koji put našli Radio-televizija Srbije i kompanija Politika.
Dok aktuelna glavna urednica dnevnog lista Politika Ljiljana Smajlović tvrdi da su nova postavljenja u Upravnom odboru Politike a.d. mogući uvod u njenu smenu, novi potpredsednik Upravnog odbora Jovan Simić, nekadašnji savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, odbacuje te tvrdnje i ističe za Danas da UO nema nikakve ingerencije u pogledu smene glavnog urednika i uređivačke politike lista.
„Bitka“ za RTS počela je odlukom Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da raspiše konkurs za nove članove UO RTS-a, iako aktuelnom UO mandat ističe tek za tri godine. Ipak, Demokratska stranka, kao najuticajnija politička snaga u ovom trenutku, odbacuje tvrdnje da pokušava da stavi pod kontrolu ova dva uticajna medija i navodi da će o novom glavnom uredniku Politike odlučivati Upravni odbor te medijske kuće.
Za predsednika UO Politike a.d. izabrana je Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, potpredsednik UO je Jovan Simić, a zastupnik državnog kapitala u Politici a.d. je Predrag Mihajlović, zamenik predsednika Komercijalne banke.
Dosadašnji članovi UO Politike a.d., koje je postavila vlada premijera Vojislava Koštunice, bili su reditelj Emir Kusturica, pesnik Matija Bećković, savetnici premijera Aleksandar Simić i Vladimir Galić, Predrag Mihajlović iz Komercijalne banke, Mladen Serventi iz Elektroprivrede Srbije, Vladislav Cvetković i Miroslav Pešić.
Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović odgovorila je na Danasova pitanja u pisanoj formi. Ona je istakla da „u modernom i demokratski uređenom društvu uređivačka politika je autonomna i spada u domen glavnog urednika, koji je jedini i odgovoran za uređivanje novina“.
„Nigde upravni odbori nemaju pravo da utiču na proces rada u redakcijama. To pravo ne pripada ni vlasnicima, ni akcionarima, ni predsednicima i političkim strankama. Upravni odbori različitim mehanizmima postavljaju i smenjuju glavne urednike, i to je njihovo pravo, ali ne mogu i ne smeju da vode uređivačku politiku. Njihov uticaj na uređivačku politiku završava se izborom glavnog urednika, odnosno njegovim smenjivanjem i postavljanjem novog glavnog urednika“, navodi Smajlović u pismu Danasu.
„Neki članovi novog Upravnog odbora Politike AD (tela koje postavlja generalnog direktora Politike AD, koji onda predlaže generalnog direktora Politike NM, a taj generalni direktor zatim predlaže novog glavnog urednika lista Politika), već su javno iskazali nameru da utiču na način na koji se uređuje list Politika. Tu nameru moći će najbrže da sprovedu u delo mojim smenjivanjem. Ljudi iz kabineta predsednika Srbije prethodno su nastojali da utiču na mene da Politika promeni spisak svojih kolumnista, a hteli su i da cenzurišu predsednikov intervju Politici. Nisam pristala ni na jedno ni na drugo. Predsednik Tadić me optužio da sam počinila „teško krivično delo“ objavljivanjem sadržine razgovora šefa njegovog izbornog štaba sa novinarkom Politike, razgovora koji je vođen da bi bio objavljen u listu, što je sagovorniku na početku jasno saopšteno. Novinarski zadatak nije teško krivično delo; uređivanje novina na način koji se ne sviđa vlastima valjda još nije postalo krivično delo. Mogu samo da pretpostavim da je do brzometne smene predsednika Upravnog odbora Politike AD, i popunjavanja tog upravnog odbora novim članovima, došlo kako bi što pre došlo i do moje smene“, zaključuje glavna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović.
Ipak, novopostavljeni potpredsednik Upravnog odbora Politike a.d. Jovan Simić, ima potpuno drugačije viđenje trenutne situacije. On tvrdi za Danas da novi UO Politike a.d. nema nikakva ovlašćenja u vezi sa smenom glavne urednice lista Politika i da takve ingerencije ima Upravni odbor Politika novine i magazini (PNM).
– Ovaj Upravni odbor u kojem sam pokušaće da finansijski i tržišno postavi Politikine magazine na noge. Novine Politika nemaju veze s nama. Ovaj Upravni odbor nema nikakve ingerencije nad listom Politika i ne možemo da uređujemo nešto na šta nemamo nikakvog uticaja. Mi smo suvlasnici u odnosu 50-50 odsto, i ovakav UO je napravljen da bi magazine, kao što je Bazar, postavio finansijski na noge. Mi se ne bavimo uređivačkom politikom lista Politika – rekao je Simić.
Situacija oko RTS-a je nešto drugačija. Naime, Savet RRA raspisao je konkurs za nove članove Upravnog odbora, iako aktuelnom UO mandat ističe tek za tri godine.
Aktuelni Upravni odbor RTS-a konstituisan je u aprilu 2006. Predsednik tog tela je akademik Nikša Stipčević, a članovi su etnolog Dragomir Antonić, filozof Jovan Babić, novinari Milica Kuburović i Slavoljub Đukić, istoričar Predrag Marković, ekonomisti Boško Mijatović i Dušan Stokanović i bivši fudbaler Dušan Savić.
Danasu je iz RRA rečeno da „nikakve ocene i objašnjenja javnog poziva za predlaganje novih članova Upravnog odbora RTS-a, koji je pre dva dana objavljen u listu Politika, neće biti donete sve dok se ne sastane Savet RRA“. Potpredsednik RRA Aleksandar Vasić je, u ranijem razgovoru za RTS, priznao da sednice Saveta RRA na kojoj je doneta odluka o raspisivanju poziva nije bilo, ali i da „nije neophodno da o raspisivanju konkursa budu obavešteni svi članovi Upravnog odbora RRA“.
Istovremeno, član UO RTS-a Predrag Marković kaže za Danas da je objavljivanje javnog poziva nedoličan postupak pojedinačnih članova Saveta RRA.
– To je težak prekršaj zakonske procedure, jer UO RTS-a razrešava Savet RRA, koji se u ovom slučaju nije ni sastao. Ne mogu pojedinci da donose odluke u ime celog Saveta RRA – objašnjava Marković. Prema njegovim rečima, objavljivanje javnog poziva je skandalozan primer privatizacije jedne važne društvene funkcije, kao što je članstvo u Savetu RRA. Na pitanje da li je objavljivanje javnog poziva jedan od koraka za smenu generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, Marković ukazuje da je to vrlo moguće, „ali da je to više privatna bahatost i samovolja nekih članova Saveta RRA“.
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić nije želeo da komentariše za naš list odluku Saveta RRA da raspiše javni poziv za predlaganje novih kandidata za članove UO Javnog servisa Srbije, iako je RTS juče podnela krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv nepoznatog izvršioca zbog objavljivanja javnog poziva za predlaganje kandidata za članove UO RTS-a. Kako se navodi u oglasu, objavljenom u listu Politika i u nedeljniku NIN, RRA je oglasila poziv za predlaganje kandidata za članove UO RTS-a, a taj poziv je potpisao predsednik Saveta RRA Nenad Cekić. RTS navodi da je time izvršeno falsifikovanje isprava, zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi. Dodaje se da rok od pet godina nije istekao, kao i da ne postoje „ni konkretni ni opštepoznati razlozi zbog kojih bi se pokrenuo postupak razrešenja sadašnjih članova UO, niti je Savet RRA na bilo kojoj sednici definisao razloge za razrešenje UO RTS-a“.
Prema saznanjima Danasa, kao novi predsednik UO RTS-a pominje se Slobodan Ignjatović, nekadašnji dugogodišnji novinar Komunista, Ekspres politike, TV Politika, direktor TV Beograd i nekadašnji savezni ministar za informisanje.
Vladajuće stranke se proteklih godina žestoko bore da stave pod kontrolu medije, a kada postanu opozicija optužuju aktuelnu vlast da pokušava to isto da uradi.
Predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić izjavljuje za Danas da ova stranka nema nameru da se bavi uređivanjem bilo kog medija, pa samim tim ni RTS-a i Politike. On je dodao da će o radu Ljiljane Smajlović odlučivati Upravni odbor, a ne DS.
Funkcioner DSS-a Đorđe Mamula kaže za Danas da predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić pokušava da što pre uspostavi kontrolu nad Politikom i RTS-om. Da li će Tadić uspeti da pridobije Politiku i RTS na svoju stranu, ukazuje Mamula, zavisiće od kritičke javnosti, medija i odnosa političkih stranaka prema tome.