Foto: Pixabay/StockSnapEpidemija korona virusa skoro da je prepolovila broj venčanja u Nišu, a prihodi svih koji su bili uključeni u organizaciju svadbenih veselja, poput ugostitelja, muzičara, fotografa, frizera i zaposlenih u salonima venčanica, smanjeni su od početka epidemije za više od 50 odsto.
Po podacima matične službe Gradske uprave u Nišu, u tom gradu su od januara do jula sklopljena 433 braka, a u istom periodu prošle godine bilo ih je 770.
Matičarka Vesna Đikić kazala je agenciji Beta da su parovi koji su planirali da venčanje proslave sa velikim brojem gostiju uglavnom promenili plan i venčanje odložili za narednu godinu.
„Zakazivanje venčanja za narednu godinu, po pravilima rada naše matične službe, moguće je od 1. novembra, tako da ćemo tek videti za koje termine naredne godine će se mladenci opredeljivati“, kazala je Vesna Đikić.
Navela je i da parovi koji nisu odustali od venčanja uprkos epidemiji korona virusa, brak sklapaju u Kući za venčanje uz prisustvo najviše deset ljudi, u koje se ubrajaju i matičar, fotograf i snimatelj, dok su venčanja u prostoriji Gradske uprave moguća samo uz prisustvo svedoka.
„Bez obzira o kom prostoru se radi mladenci su obavezni da nose maske, kao i svi ostala lica prisutna na venčanju“, dodala je matičarka.
Otkazivanje venčanja mladencima je donelo veliko razočarenje, ali uglavnom ne donosi dodatne troškove jer bez plaćanja „penala“ mogu da odlože svadbeno veselje u restoranu, muziku, mladenačku tortu, venčanicu i sve ostalo neophodno za proslavu.
Nišlijka Vesna Petrović čija je ćerka odložila venčanje najpre od jula za avgust, a potom za narednu godinu, kaže da zbog toga nisu imali nikakve probleme u restoranu, salonu venčanica, sa orkestrom koji je trebalo da zabavlja goste, radionicom za izradu torti.
„U hotelu su im ponudili vraćanje depozita u slučaju da odustaju od proslave, u salonu venčanica su ćerki kazali da može naredne godine da izabere venčanicu po želji. Slične dogovore su postigli i sa bendom, snimateljem, fotografom, radionicom za izradu torti“, kazala je Vesna Petrović.
Usled otkazivanja i odlaganja venčanja, veliki broj gradjana Niša ostao je bez posla i prihoda ili imaju mnogo manje posla nego pre, a prihodi su im značajno opali.
Privremeno je zatvoreno više salona venčanica, neki su se već i odjavili iz registra APR-a. Zatvoreni su i restorani koji se isključivo bave organizovanjem svadbenih i rodjendanskih proslava.
Mnogo manje posla imaju i muzičari, snimatelji, fotografi, štamparije koje izradjuju pozivnice, cvećare, frizeri, kozmetičari, radnje koje se bave izradom dekora, prodavnice odela i svečanih haljina.
Fotoreporter sa dugogodišnjim stažom Dimitrije Mitić kazao je da se u Srbiji oko 30.000 ljudi profesionalno bavi fotografisanjem i snimanjem svadbi, rodjendana i drugih proslava, a da se njihov rad u uslovima epidemije sveo na „sitne“ poslove.
„Snimamo i slikamo venčanja jer ljudi žele da imaju uspomene, ali to su sve mali poslovi pošto je na proslavama mali broj ljudi – samo mladenci, roditelji, eventualno brat i sestra. Ugovaramo fiksnu dnevnicu, nema prodaje fotografija gostima“, rekao je Mitić.
Dodao je da su u sličnoj situaciji i muzičari, radionice za izradu torti i mnogi drugi ljudi uključeni u organizaciju svadbi.
„Umesto benda sa pet muzičara sada se angažuju po dva muzičara jer se i oni broje u onih 20 ljudi koliko je maksimalno dozvoljeno na proslavi. Umesto torte na pet spratova, naručuje se torta na tri sprata ili na jedan sprat“, rekao je Mitić.
Spas za sve ljude čija egzistencija zavisi od proslava poput svadbi i rodjendana, dodao je Mitić, predstavljala bi dozvola za organizovanje skupova u zatvorenom prostoru sa 100 ljudi.
„Svadbena veselja sa 100 ljudi zahtevaju kompletnu organizaciju počev od štampanja pozivnica i dekorisanja sale za proslave, preko angažovanja benda sa većim brojem ljudi do prodaje fotografija gostima“, naveo je Mitić.
Predsednik Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandar Milićević rekao je da u sektoru ugostiteljstva i drugim uslužnim delatnostima u Nišu proteklih meseci nije bilo značajnijeg otpuštanja radnika zahvaljujući merama državne pomoći.
„Da nije bilo tih mera pitanje je kako bi mnoge firme, naročito u turizmu i ugostiteljstvu, opstale do sada“, kazao je Milićević.
Dodao je da će opstanak tih preduzeća zavisiti od toga kako će se epidemiloška situacija dalje razvijati.
„Nadamo se da se što pre pronadje vakcina i da se epidemija što pre okonča kako bi se cela privreda vratila u ‘normalan’ kolosek“, rekao je Milićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
