Foto: SAJT POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Ovaj skup održan je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, Koalicijom za slobodu pristupa informacijama, Udruženjem novinara Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i uz učešće velikog broja predstavnika medija, udruženja građana, organa vlasti, kao i članova diplomatskog kora.

Na skupu je, kako iz kabineta Poverenika navode, predstavljena publikacija „VIII – Slobodan pristup informacijama – Stavovi i mišljenja Poverenika“.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, poverenik Milan Marinović je izjavio da se ovaj dan obeleža već tradicionalno po 14. put.

Poverenik je naglasio da i ovom prilikom iskazuje puno zalaganje za poštovanje vrednosti transparentnosti i otvorenosti u radu organa javne vlasti, kao i da se dosledno zalaže za slobodu pristupa informacijama u posedu ovih organa.

Poverenik je ukazao i da bi tekući proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trebalo da učvrsti i unapredi načelo transparentnosti u radu organa vlasti.

„Sve ovo bi trebalo da rezultira podizanjem stepena odgovornosti za nesprovođenje Zakona ili za povredu prava i obaveza uređenih zakonom. Istovremeno, poverenik je izrazio neslaganje sa onim predlozima za izmene i dopune ovog zakona koji ukazuju na moguće suženje prava, odnosno koji ugrožavaju načelo transparentnosti“, naveo je Poverenik.

On je apelovao na poštovanje zaključaka Narodne skupštine usvojenih povodom razmatranja godišnjeg izveštaja Poverenika za 2018. godinu, kojima Narodna skupština podržava Vladu da intenzivira aktivnosti na pripremi izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kako bi se ova oblast unapredila i omogućilo poštovanje osnovnih načela slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Takođe, ovim zaključcima se preporučuje Vladi da, kako se navodi, u skladu sa odgovarajućim zakonskim odredbama, obezbedi izvršavanje konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika, kao i da, koristeći postojeće zakonske mehanizme, preko nadležnog ministarstva, primenjuje mere iz svoje nadležnosti, pokretanjem postupka za utvrđivanje odgovornosti za propuste u radu državnih organa, kao i odgovornosti funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u skladu sa zakonom.

Poverenik je takođe apelovao i na poštovanje zaključka Narodne skupštine kojim se Skupština obavezala da će u svojoj zakonodavnoj aktivnosti nastojati da se u pogledu predloženih pojedinačnih rešenja zakona obezbedi poštovanje osnovnih načela slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, posebno kada na to ukaže Poverenik.

On je istakao da i pored toga što još uvek postoje prepreke u ostvarivanju slobode pristupa informacijama, ipak je današnji dan prilika da se konstatuje da postoje organi, organizacije, ljudi koji tu rade, koji daju značajan doprinos afirmaciji prava javnosti da zna i kojima je za to potrebno odati priznanje.

Komisija koju čine predsednici novinarskih udruženja UNS i NUNS, predstavnik akademske zajednice, predstavnik Koalicije NVO za slobodu pristupa informacijama od javnog značaja i poverenik, odlučila je da priznanja dodeli u nekim od posebnih kategorija organa vlasti, a priznanja je uručio poverenik Milan Marinović.

Prilikom izbora organa javne vlasti koji su se istakli u afirmisanju prava javnosti na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Komisija je, kako se navodi, posebno imala u vidu: odnos organa javne vlasti prema sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izvršavanje obaveza koje iz njega proističu; postupanje organa javne vlasti po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja; postupanje organa vlasti po rešenjima koje je Poverenik doneo u postupku po žalbi tražioca informacija; ispunjavanje obaveze organa javne vlasti da Povereniku dostave godišnje izveštaje o sprovođenju Zakona, kao i vršenje drugih aktivnosti koje su od značaja za poštovanja prava na pristup informacijama i transparentnost u radu organa.

Prilikom izbora najboljeg informatora o radu, Komisija je, kako kažu, posebno imala u vidu sveobuhvatnost, ažurnost i jednostavnost pronalaženja informacija sadržanih u informatoru o radu, sve u skladu sa Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa.

Priznanja su dobili:

– U kategoriji republičkih organa – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti;

– U kategoriji pravosudnih organa – Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu;

– U kategoriji lokalnih organa javne vlasti – Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada, i

– Za najbolji Informator o radu – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Komisija je donela odluku da ne dodeli priznanje u kategoriji posebnog priznanja za najveći doprinos afirmisanju prava javnosti da zna (statueta), jer je cenila da nije postignut poseban, najveći doprinos unapređenju prava javnosti da zna, odnosno da se nijedan organ javne vlasti nije vanredno istakao da bi opravdao dobijanje ovog najvrednijeg priznanja.

Takođe, Komisija je donela odluku da ne dodeli priznanje ni u kategoriji najviših organa javne vlasti niti i u kategoriji pokrajinskih organa javne vlasti, jer se nijedan od ovih organa vlasti nije posebno, odnosno u potrebnoj meri istakao, da bi zavredio ovo priznanje.

Povezani tekstovi