Osam novih obrazovnih profila

U okviru reforme stručnog obrazovanja, koju sprovodi Ministarstvo prosvete uz podršku Evropske unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, urađeni su nastavni programi za osam novih oglednih obrazovnih profila. Za ova zanimanja moći će da konkurišu učenici osmog razreda koji se za dva meseca upisuju u srednje škole. Tehničar telekomunikacija i tehničar mehatronike su dva potpuno nova ogledna profila u četvorogodišnjem trajanju, dok su postojeći trogodišnji profili kuvar, konobar, poslastičar i tapetar-dekorater, kao i četvorogodišnji turistički tehničar i tehničar primarne obrade drveta zadržali stare nazive, ali imaju nove nastavne programe.

Tehničar mehatronike

– Tehničar mehatronike je ogledni obrazovni profil koji objedinjuje oblasti mehanike i elektronike, odnosno tri zanimanja – mašinbravara, elektrotehničara i električara. Učenici koji se opredele za ovo zanimanje u završnoj godini mogu da se specijalizuju za održavanje medicinske i kancelarijske opreme ili za oblast procesne i industrijske proizvodnje – objašnjava Despotović.

– Za realizaciju druge faze reforme stručnog obrazovanja, u koju je uključena 21 škola u Srbiji, Evropska unija je obezbedila šest miliona evra, koji su, između ostalog, utrošeni na opremanje škola računarskom i stručnom opremom i na obuku direktora i nastavnika koji će predavati po novim programima – kaže za Danas Miomir Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i ekspert za razvoj kurikuluma u stručnom obrazovanju.

Od Subotice do Leskovca

Kao što smo napomenuli novi obrazovni profili biće uvedeni u 21 školi u Srbiji. Za profil iz oblasti obrade drveta moći će da konkurišu učenici u školama u Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Subotici i Tutinu. U oblasti ugostiteljstva i turizma ogledni profili startuju u Beogradu, Novom Sadu, Čajetini, Vrnjačkoj banji, Paraćinu i Leskovcu. Tehničar mehatronike biće uveden u školama u Pančevu, Trsteniku, Nišu, Beogradu i Zaječaru, a tehničar telekomunikacija u Beogradu, Subotici, Užicu i Nišu.

Despotović ističe da su ogledni nastavni programi rezultat socijalnog partnerstva, odnosno zajedničkog rada nastavnika, poslodavaca i stručnjaka iz oblasti obrazovanja, čija je osnovna ideja bila da se prevaziđe dugogodišnji ključni problem stručnog obrazovanja da učenici nakon završene srednje škole ne znaju da rade posao za koji su se školovali.
– Svet rada treba da kaže koji su mu obrazovni profili potrebni i koje veštine, kompetencije i znanja treba da imaju budući radnici. Iskustva prve faze reforme su pokazala da se po završetku školovanja za neke profile čak 80 odsto učenika brzo zaposlilo, jer su poslodavci uočili da je reč o kvalitetnim kadrovima. Pokušali smo da, kroz razvoj modularnih programa, osposobimo učenike da znaju da obavljaju posao za koji su se školovali tri ili četiri godine. Novina u nastavnim programima je i drugačiji odnos teoretskih predavanja i praktične nastave – u trogodišnjim pilot školama taj odnos je 70 prema 30 procenata u korist prakse, a u četvorogodišnjim 60 prema 40 odsto – naglašava Despotović.
On dodaje da je posebna pažnja posvećena obuci nastavnika koji će predavati po novim nastavnim programima i da oni treba veoma ozbiljno da se pripreme za rad u odeljenju, jer je akcenat sa udžbenika i diktiranja prebačen na nastavne materijale. Despotović ističe da su i učenici uključeni u pravljenje nastavnih materijala i objašnjava da se u nastavi ne koristi samo knjiga, već i fotokopije nekih članaka, važnih dokumenata, prezentacije i slično. Nastavnici će imati mogućnost da se međusobno povežu putem Interneta, odnosno da na sajtu objavljuju i razmenjuju nastavne materijale, što će im skratiti vreme za pripremu.