Policijski čas je gotovo uvek znak nemoći države

Podjednako često može se čuti da kontrola sprovođenja postojećih mera mora biti bolja, odnosno da ne bi smeli da postoje „nedodirljivi“ ako želimo da izbegnemo martovsko-aprilski scenario.

Predrag Kon poručio je u nedelju da „ako nećemo da nosimo maske, mi nemamo drugu meru osim zatvaranja – nema između“, dok je juče rekao da „ne bi trebalo da nam se desi da dođemo u bezizlaznu situaciju da nam se to (uvođenje policijskog sata) dogodi“.

– Velika je zabrinutost Kriznog štaba zbog situacije kojih smo svesni, šalju nam slike i poruke i svesni smo da postoje neki nedodirljivi ljudi. To nas frustrira, kao i svakoga drugog. Postignut je konsenzus da je kontrola nešto što mora da ide uz sprovođenje mera, rekao je još Kon.

U kratkom razgovoru za Danas epidemiološkinja Ivana Prokić, postdoktorski istraživač u Erazmus medicinskom centru u Holandiji i koordinatorka epidemiološkog tima Ujedinjenih protiv kovida, upravo kontrolu sprovođenja mera ističe kao ključni aspekt, kao i kažnjavanje onih koji ne poštuju donete propise.

– To je praksa svuda u svetu i nije karakteristično samo za nas da najbolje reagujemo na kaznu. Na primer nošenje maski u zatvorenom prostoru je nešto što može da se kontroliše tako što se pored kažnjavanja pojedinaca, kazne i pravna lica koja su im to dozvolila. Nakon zatvaranja prodavnice ili kafića na dve nedelje, jer nisu upozorili goste na mere zaštite ili nisu omogućili gostima da drže distancu, kao model ponašanja svi će to nadalje poštovati, kaže Prokić.

Ona ističe da mere koje se uvode moraju biti lake za sprovođene i održive, jer krajnje rešenje je vakcina, za koju će biti potrebno i godinu-dve dana da se prvo pojavi a zatim i sprovede vakcinacija.

– Postoje mere koje svako od nas može i mora da uradi, a to su često pranje ruku, držanje distance i izbegavanje velikih gužvi kao i pravilno nošenje maske za lice. Tu je uloga države da ove mere sprovede. Ne može se očekivati da se donese preporuka i onda ljudi zastrašuju raznim neosnovanim predikcijama kao što je malo mesta na grobljima, zatvaranje škola ili policijski čas, napominje Prokić.

Dosad je u Evropi policijski čas uveden u nekoliko zemalja, a poslednja koja se pridružila spisku je Slovenija.

Prethodne studije pokazuju da je zabrana kretanja efikasna mera kada se radi o usporavanju širenja virusa, međutim istovremeno radi se o meri koja ostavlja brojne posledice na zdravlje stanovništva među kojima su neke kao što je povećanje smrtnosti među hroničnim nekovid bolesnicima već vidljive.

Tako je prema podacima iznetim u istraživanju „Zatvaranje dovelo do 70-procentnog smanjenja u širenju kovida u Njujorku“ (Lockdown Led to 70% Drop in NYC Covid Spread), u kome je učestvovao i Kolumbija univerzitet, ograničavanje kontakata kroz zatvaranje škola i obavezno ostajanje kući doprinelo da se prenos virus smanji za 70 odsto u periodu između marta i juna u Njujorku.

„Ova studija u skladu je sa prethodnim studijama koje su procenile da je zatvaranje smanjilo prenos kovida 19 u Vuhanu za 58 odsto, u Italiji za 45, a u Francuskoj za 77 odsto, napominje se u istraživanju. S druge strane, zabrane kretanja ostavile su brojne posledice na zdravlje nekovid bolesnika, što je dokumentovano kroz višak smrtnosti tokom proleća među različitim grupama hroničnih pacijenata, ali i značajan porast mentalnih tegoba.“

Ivana Prokić veruje da je „policijski čas najrigoroznija mera i znak nemoći države da se izbori sa epidemijom na drugi način, odnosno znak da su se stvari otele kontroli“.

– To je imalo smisla u Kini, kad se pojavila neka čudna nova bolest o kojoj se ništa nije znalo a brzo se širila. Skoro godinu dana kasnije, o kovidu se zna dovoljno da možemo bolje da odgovorimo. Najbolji način na koji se treba boriti protiv epidemije je masovno testiranje ljudi i intenzivno praćenje kontakata da bi se identifikovali zaraženi i izolovali, pa spasile osetljive grupe ljudi. Policijskim časom kao što je to bilo u martu i aprilu mi radimo suprotno, izolujemo osetljive grupe, a pustimo zaražene da se šetaju unaokolo tokom dana i šire bolest. Ako pričamo o trenutnoj situaciji u Srbiji, mirniji period koji je iza nas trebalo je da nam da vremena da se bolje pripremimo za novi talas koji je počeo. Koliko smo se lepo spremili saznaćemo uskoro, a ja smatram da nismo, ističe Prokić.

Učinak nošenja maski

Studija o uticaju zabrane kretanja na smanjenje prenosa virusa, takođe navodi da je korišćenje maski smanjilo širenje virusa za sedam odsto među celokupnom populacijom u Njujorku, s tim da je ovaj broj znatno veći među starijima od 65 i iznosi 20 odsto. „Kada bi svi nosili maske u istom obimu i na isti način kao stariji, to bi smanjilo prenos virusa u gradu između 28 i 32 odsto“, navodi su u studiji, u kojoj se takođe napominje da se pri ovim procenama mora uzeti u obzir da li građani nose zaštitne maske na pravi način, zatim koju vrstu maske koriste i koliko vremena. Pored nošenja maski Prokić napominje da su se kao efikasne pokazale i druge mere poput „zabrana velikih okupljanja, sportskih aktivnosti, okupljanja na otvorenom, limitiranja broja ljudi koji mogu da se kreću u grupi, zatvaranja ili limitiranja rada i kapaciteta ugostiteljskih objekata, omogućavanje rada od kuće, zatvaranje javnih površina (prometne pešačke zone, parkovi, plaže), prebacivanje državnih službi na rad onlajn“.