Prerani odlazak Miše Ristovića

Preminuo je u 54. godini, potpuno „novinarski“- iznenada, a odmah pošto je redakciji najavio tekstove za taj dan.

I živeo je novinarski, ne bežeći od vrlina, a ni mana ove ponekad (pre)teške profesije.

Novinarstvom se nepovratno „zarazio“ još u Gimnaziji, kada je počeo da radi u Radio Nišu. Od 1989. godine radio je u Večernjim novostima, u kojima je bio šef dopisništva i dopisnik iz Kruševca i Niša, kao i „putujući reporter“ iz čitave Srbije. Bio je stalni dopisnik “Srpskog glasa” iz Melburna, uređivao je „Australijske Novosti“, a u vreme petooktobarskih promena u Srbiji radio je kao dopisnik ”BBC radija” na srpskom jeziku. Pre više godina, zajedno sa sinovima, osnovao je informativni sajt Niške vesti (www.niskevesti.info) koji prati zbivanja u ovom gradu.

Mada se prioritetno bavio „hronikom“, spadao je u novinare koji su iskustvo sticali kroz sve rubrike. Jedna od tema koju je otvorio među prvima u domaćim medijima, a potom joj posvetio dužnu pažnju, jeste nestanak beba u Srbiji tokom sedamdesetih godina prošlog veka. O toj temi objavio je i knjigu “Rođeni da nestanu – trgovina bebama u Srbiji”, a ona je bila „okidač“ za dobijanje nagrade za novinarsku hrabrost “Milan Pantić” (2003). Bio je i koautor knjige “Suze Kosmeta – reporteri Novosti svedoče”.

Bio je predusretljiv, kolegijalan, druželjubiv. U njegove „posebne“ ljubavi spadala je elitna 63. padobranska brigada, kojoj je aktivno pripadao. Najposebnija ljubav bila je, svakako, porodica- sinovi Milutin i Stefan i supruga Lidija. Mnogi veruju da je smrt njegovog mlađeg brata, koga je izgubio pre godinu dana, predstavljala nešto što ni srce koje je kroz novinarsku profesiju sviklo na svakakve nesreće, nije moglo da izdrži.

Kako bilo da bilo, Miša je otišao prerano, u svakom smislu. Srećan put, dragi kolega, gde god da si se ovoga puta zaputio.