Foto: FoNet/ SPCOn u dopisu obaveštava „crkvenu vladu“ o razlozima zbog kojih ne može da sprovede sinodsku odluku o smeni dvojice predavača najviše obrazovne ustanove SPC – episkopa zapadno-američkog Maksima (Vasiljevića) i Marka Vilotića, sekretara vladike diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića).
Kako Danas nezvanično saznaje, Sinod, kojim je juče predsedavao poglavar SPC Irinej, nije oduševljen dekanovim stavom.
Vladika Ignatije, kako se spekuliše u vrhu SPC, obavestio je Sinod da iz zakonskih razloga, s obzirom da je Bogoslovski fakultet deo Beogradskog univerziteta, ne može da sprovede odluke o smeni vladike Maksima, redovnog profesora na Katedri za Patristiku i docenta Marka Vilotića na Grupi na hrišćansku filosofiju i religiologiju, jer bi time prekršio više državnih zakona – o visokom školstvu, univerzitetu, radu.., koji je ovaj fakultet dužan da poštuje.
Bogoslovski fakultet je sinodsku odluku primio 24. jula, a na njegovom zvaničnom sajtu vladika Maksim i Marko Vilotić nalaze se i dalje na listi nastavnika i saradnika. Da li će oni redovno započeti novu školsku godinu 1. oktobra, zavisi od dekana, koji čeka zvaničan odgovor Sinoda.
U vrhu SPC nezvanično komentarišu da se Bogoslovski fakultet zbog sinodskih odluka za koje se tvrdi da su presedan u crkvenoj praksi, našao u procepu između crkvenih i državnih zakona i da bi ovaj slučaj zavisno od sadržaja sinodskog odgovora dekanu mogao da završi kao tema na narednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora. Sa eventualnim jučerašnjim stavom Sinoda trebalo bi da bude upoznato i Nastavno-naučno veće Bogoslovskog fakulteta, čija je sednica zakazana za 30. septembar.
Sinod je 8. jula odlučio da se vladika Maksim i Marko Vilotić smene iz „javnosti teško objašnjivih razloga teološke prirode“, kako je za Danas povodom ovog slučaja ranije izjavio sinodalac i portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović). U intervjuu za naš list vladika bački je tada negirao da „gaji ličnu netrpeljivost ili mržnju prema svom bivšem studentu, a sada mlađem sabratu u episkopskoj službi vladici Maksimu“, iako ga je u prepisci sa poglavarom SPC i predsedavajućim Sinoda, kao glavnog krivca za smene na Fakultetu prozvao episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić), duhovni otac vladike Maksima i Grigorija.
U pismima, koja su dospela u javnost, patrijarh je negirao krivicu svog imenjaka vladike bačkog, tvrdeći da je sinodska odluka o smeni jednoglasna i tražeći da duhovna deca arhimandrita Justina (Popovića), kog je SPC 2010. proglasila za sveca, svoje nesuglasice reše između sebe.
Danasovi izvori tvrde da je i prošle nedelje, na osvećenju zavetne trooltarne crkve oca Justina u manastiru Ćelije, koje je okupilo većinu „justinovaca“, uključujući i vladike Atanasija i Irineja (Bulovića) i članova Sinoda, među kojima je bio i episkop kruševački David (Perić), koji je preko sajta svoje eparhije najviše napadao vladiku Atanasija povodom prepiske sa patrijarhom, atmosfera među arhijerejima bila teška i napeta. Priča se da je, navodno, većina vladika izbegavala razgovor o smeni na Bogoslovskom fakultetu.
Sporna sinodska odluka doneta je posle majskog Sabora na kome je raspravljano i o stavovima vladike Maksima o ukrajinskom crkvenom slučaju i pitanju autokefalije, o čemu je on pre samorskog zasedanja javno polemisao sa vladikom bačkim. Vladici Maksimu, osim izvinjenja, na Saboru nije izrečena nikakva epitimija – crkvena kazna, ali mu je Sinod potom, kako je procurelo u javnost, zamerio što je o toj temi ponovo govorio u javnosti, pokrenuvši i neka administrativna pitanja koja se tiču Statuta univerziteta, kao bogoslovska koja se tiču „neophodnosti nastave u duhu vernosti Svetom pismu i svetom predanju Crkve“, što bi u slučaju sprovođenja sinodske odluke u budućnosti moglo da ugrozi položaj vladike Maksima kao eparhijskog arhijereja.
U crkvenim krugovima spekuliše se i o mogućoj političkoj pozadini ovog slučaja, jer je vladika Maksim jedan od kritičara kosovske politike aktuelne vlasti i jedan od episkopa koju su tražili od patrijarha da se povuče „falsifikovano“ završno saborsko saopštenje portparola SPC i objavi autentički dokument, koji se najviše razlikuje u delu, koji se tiče posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Patrijaršiji, tokom poslednjeg majskog zasedanja Sabora, na kome je predsednik Republike napadao i čak pretio pojedinim vladikama. Saopštenje vladike bačkog nije povučeno sa sajta SPC, a on sam je negirao da je reč o falsifikatu.
Bez obzira na to, crkveni izvori upozoravaju na moguće „disciplinovanje“ SPC, jer navodno Vučičev režim ne želi da se Crkva još jednom zvanično oglasi protiv priznavanja samoproglašne nezavisnosti Kosova i Metohije, njegove podele i razgraničenja, koje Vučić zagovara.
Iako ih niko nije pominjao, Vučić i njegovi savetnici sami su se javili, tvrdeći da nemaju nikakve veze sa smenama na Bogoslovskom fakultetu, a patrijarh se odmah po pisanju Danasa o ovom slučaju našao u Predsedništvu Srbije, gde ga je predsednik pred kamerama obavestio da je „nedužan“. Bez kamera, navodno su razgovarali i o zajedničkom crkveno-državnom obeležavanju osam vekova samostalnosti SPC.
Vučić na obeležavanju jubileja?
U skladu sa odlukama majskog Sabora, centralna proslava 800 godina autokefalnosti SPC održaće se od 6. do 9. oktobra u manastiru Žiča i Beogradu. Kako je najavila Informativna služba SPC, 6. oktobra u Žiči trebalo bi da svi arhijereji prisustvuju sabornoj svečanoj liturgiji. U saopštenju se ne navodi da li su na proslavu pozvani crkveni zvaničnici iz drugih pomesnih pravoslavnih crkva, kao što je običaj u ovakvim prilikama. Svečana akademija trebalo bi da se održi 8. oktobra u Centru Sava, a Danasovi izvori spekulišu da bi na njoj navodno trebalo da se obrati i Aleksandar Vučić. Za 9. oktobar najavljeno je otvaranje izložbe „Osam vekova umetnosti po okriljem SPC“ u Muzeju SPC u Patrijaršijskom dvoru. Danasovi izvori sumnjaju da će se u Žiči i Beogradu okupiti sve srpske vladike, jer su im, navodno pozivnice kasno poslate. Pojedini crkveni krugovi dovode u pitanje i održavanje jesenjeg Sabora, koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti i to zbog okupljanja povodom jubileja, za koje gotovo niko ne veruje da bi moglo da se pretvori u saborsko zasedanje.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Studenti traže zaštitu slobode mišljenja
Bravo za dekana Ignjatija,svaka cast!
Pa kako ce Nj.Sv.Backi sad da preboli sve ovo?
Spolja gledano ovo izgleda kao neka borba za principe, slobodu i protiv diktature. Kada ste iznutra onda znate da ovo nema veze sa tim. Ovo je samo unutarnji sukob u SPC oko prevlasti i finansija. Ovde su i progonitelj i progonjeni isti.
Odličan potez vladike Ignjatija! Svaka čast!
Svaka čast za vladiku Ignjatija! Bravo!
Sve stih do stiha,smenjuju ljude koji mnogo vrede,a sljam kakav je ova pedercina,pedofil i lopov Pahomije ostaju i dalje na svojim tronovima,Sramota bre i za Crkvu i za Drzavu.Jeste li uopste culi o skandalu koji se jos prepricava u Vranju i Juznoj Srbiji ili se pravite gluvi i nemusti,a oni ce pare opljackane iz Crkvi i Manastira da odnose iz Vranja i samo ce odjednom nestati kad ne bude bilo vise icega za pljacku.
Vladika Ignjatije ovu sramnu odluku ne trbea da ispostuje vec da je ostavi za naredno zasedanje Sabora. Do tada vl.Maksim i prof.Vilotic treba da ostanu na svojim katedrama.
Hrabro od vladike… Ignjatija za patrijarha!
Grešnike brate Radule, za sledećeg poglavara treba izabrati vladiku Pahomija jer je on centar u SPC.