Bajatović: Za restrukturiranje Srbijagasa ne treba nam MMF 1Foto: FoNet/ Biznis forum Kopaonik

Ipak, prema rečima Stivena Ndegve, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji, taj proces je i dalje spor, a i dalje postoje problemi sa upravljanjem javnih preduzeća.

„Imamo vršioce dužnosti direktora koji vode javna preduzeća iako je zakon o javnim preduzećima jasan po tom pitanju kako se biraju direktori i koliko dugo mogu biti vršioci dužnosti. Oni imaju skraćen horizont prilikom odlučivanja, a takođe imaju i zakonska ograničenja u postupanju. Treba da se odrede pokazatelji performansi i da se prema njima određuje da li će direktori ostati na čelu javnih preduzeća ili ne“, poručio je Ndegva.

On je ocenio i da velika državna preduzeća loše utiču na konkurenciju s jedne strane što su tako velika, a s druge što država može da ih zaštiti, da odredi cene itd.

„Oko 60 odsto subvencija je dato državnim preduzećima, a ona su stvorila oko 20 odsto dodate vrednosti. To nije baš efikasno korišćenje sredstava“, ocenio je Ndegva.

Do pre nekoliko godina država je na javna preduzeća trošila milijardu evra, a sada je taj trošak oko 300 miliona evra. Ndegva pak smatra da ne bi trebalo da budemo zadovoljni time.

„To je kao da domaćinstvo gubi hiljadu evra mesečno, pa se to onda smanji na 300 evra. Da li je to razlog za zadovoljstvo? Polovina Koridora 10 košta 300 miliona evra“, napomenuo je Ndegva.

Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede, rekao je da se ne može govoriti o privatizaciji javnih preduzeća kao što se govorilo o privatizaciji državnih i društvenih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju.

„Ostala su mnogo veća i značajnija preduzeća. Država ima projekat sa EBRD da se odredi strategija upravljanja javnim preduzećima. Prvi zadatak je da se popišu državna preduzeća, jer država ni ne zna gde sve ima udele. Treba da se nađu grane gde nema potrebe da država bude prisutna, ali treba definisati i preduzeća gde postoji javni interes, kao što su na primer EPS ili Srbijagas. Velika javna preduzeća imaju biblioteke studija kako da se restrukturiraju. Možda je rešenje uvođenje manjinskog partnera. Ako bi recimo 5-6 odsto akcija bilo listirano na berzi, pojavio bi se interes manjinskog akcionara za kontrolom preduzeća, podigao bi se nivo korporativne svesti“, rekao je Trivunac.

U vreme kada je Srbijagas preuzimao svoje dužnike i pravio gubitke, na istom ovom forumu Bajatović je nazvan državnim tajkunom „zato što sam preuzimao više kompanija nego ceo privatni sektor“. Sada Srbijagas pravi dobit, a za prošlu godinu biće oko 4,2 milijarde dinara, ali kako kaže Bajatović zato što država tek treba da plati izgradnju gasovoda Turski tok kroz Srbiju. Bajatović tvrdi da za restrukturiranje javnih preduzeća, pa ni Srbijagasa nisu potrebni ni Svetska banka ni MMF.

„Pitao sam ih i nisu znali da mi objasne kako da poslujem pozitivno, ako kupim gas za dva dinara, prodam ga za jedan i još ne naplatim 30 odsto potraživanja“, opisao je svoje muke Bajatović dok se preko cene gasa vodila socijalna politika.

„O restrukturiranju možemo da pričamo kada naš osnivač kaže da ne treba da vodimo socijalnu politiku, da držimo zaposlene, naplaćujemo gas. Kad su mi oslobodili ruke, pa smo sprečili da kradu gas, kad smo krenuli da naplaćujemo, da tražimo bankarske garancije promenilo se sve“, objašnjava Bajatović dodajući da je otpisom 1,2 milijarde evra duga prema državi ova firma očistila sve bilanse i da nema nijednu dospelu, a neplaćenu obavezu. Mada toga i dalje ima u javnim preduzećima, pa i sam Bajatović kaže kako „EPS ima tri puta više zaposlenih nego što treba“ ili „ako se previše ispumpava novca iz javnim preduzeća, pogotovo lokalnih“.

On je dodao i da je Srbijagasu više značilo što može da uzme kredit od 70 miliona evra na sedam godina po 1,25 odsto nego sve reforme što su predlagali MMF i Svetska banka.

Strah od korona virusa stigao i na Kopaonik

Možda zvanično korona virus nije registrovan u Srbiji, ali strah od njega jeste. Nekoliko gostiju, predavača, nije se pojavilo na Kopaoniku. Doduše nema zvaničnih potvrda da je strah od virusa razlog, ali se po kuloarima hotela Grand gde se paneli održavaju i kopaoničkih restorana i kafića mogu čuti takve informacije. Recimo intervju sa Emilom Tedeskim, vlasnikom Atlantik grupe grupe, otkazan je jer nije došao, a isto se desilo i sa učešćem Svetozara Janevskog, vlasnika Tikveš vinarije. Takođe, moglo se čuti i da je nekoliko članova slovenačke delegacije otkazalo dolazak zbog virusa.

Forumu, iako su najavljeni, nisu prisustvovali potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović zbog bolesti, kao i predsednik PKS Marko Čadež zbog povrede.

Bajatović: Priključak za gas koštaće 780 evra

Kopaonik – „Priključci za gas koštaće 780 evra na nivou cele zemlje, otplata će biti na tri do pet godina bez kamate, a učešće građana će biti na nivou PDV-a“, najavio je juče Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, na panelu o restrukturiranju javnih preduzeća na Kopaonik biznis forumu. Prema njegovim rečima, na ovaj način može da se reši problem individualnih ložišta u Beogradu ako bi 550.000 domaćinstava se priključilo na gas.

„Usmerićemo 20-30 miliona evra na priključke, ali to ne smeta, jer će to biti kupci narednih pet godina.“

On je istakao i da će Turski tok sasvim sigurno biti završen i da će krenuti gas, jer je 10 milijardi kubika godišnje već rasprodato za narednih 20 godina unapred.

„Mi gasovod završavamo. Ove godine ćemo završiti kompresorsku stanicu. Bugari su počeli da rade, postavili su 100 kilometara cevi. Mislim da više nema opasnosti da prestanu, jer su dugoročni ugovori zaključeni i oni bi morali da plate velike penale ako bi odustali od gradnje“, poručio je Bajatović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.