Matrica prema kojoj je za vreme režima Slobodana Miloševića iznošen novac na Kipar ostala je ista, a to znači da su glavni operateri te akcije i sada kao i pre desetak godina, Miroslav Mišković i Milan Beko. Nema nijednog racionalnog razloga zbog kojeg bi novac iz Srbije odlazio na Kipar osim ako nije reč o „pranju“ novca. Već četiri godine čekam reakciju tužilaštva na tužbe koje sam podnosio na osnovu dokumenata koje sam pribavio još 2003. godine kada sam bio ministar pravde; ali srpsko pravosuđe je duboko korumpirano pa je odgovor teško dobiti – izjavio je juče na konferenciji za novinare Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i dodao da će ponovo podneti tužbu u vezi sa slučajem iznošenja novca na Kipar ali da će ovog puta tražiti da Mišković i Beko budu zaštićeni svedoci u tom procesu.
Predrag Đorđević, biznismen sa Kipra, izjavio je da je i aktuelna vlast omogućila Miloševićevim tajkunima da na isti način iznose novac na Kipar jer, kako tvrdi, nema nijednog razloga zbog kojeg bi oni i sada plaćali robu i usluge sa računa u kiparskim bankama. Razlog je jedan – pranje novca. U dogovoru sa kiparskom vladom akcija pranja novca i dalje se sprovodi. Prema nekim procenama iznos novca koji nije vraćen u Srbiju kreće se od 1,5 do 4,5 milijardi dolara.
Pošto je izostao odgovor tužilaštva na tužbe koje je podneo domaćim pravosudnim organima, kaže da će pokrenuti postupak pred organima EU, odnosno da će tužiti državu Srbiju.
Podsetimo, Stejt dipartment je pre tri dana objavio izveštaj u kojem se navodi da je tokom 2005. godine više od milijardu dolara prebačeno iz Srbije na Kipar, kao i da se sumnja da je reč o pranju novca. Nadležne institucije u Srbiji trebalo bi da u narednom periodu provere te tvrdnje.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da „ni jedan evro, ni dolar, od 12 do 13 milijardi iz deviznih rezervi, NBS ne drži na Kipru“. Činjenica je, međutim, da putevi novca iz Srbije često vode na Kipar i da postoji veliki raskorak između vrednosti robe uvezene sa Kipra i odliva kapitala iz Srbije. Ekonomisti kažu da se plaćanje uvozne robe koja dolazi iz drugih zemalja vrši preko banaka na Kipru kod kojih nerezidentne firme imaju račune. Kontrolu regularnosti plaćanja prema računima nerezidenata kod kiparskih banaka, kao i sa svakom drugom zemljom, vrši Ministarstvo finansija – Devizni inspektorat sa carinskim organima i Upravom za sprečavanje pranja novca. Treba podsetiti i da skoro 80 odsto srpskog bankarskog sistema čine banke čiji su većinski vlasnici iz zemalja EU, a čiji klijenti posluju sa Kiprom ili preko Kipra, koji je, takođe, država članica EU. Treba, takođe, imati u vidu da je praksa da se uvezena roba plaća sa računa iz neke druge, a ne zemlje iz koje se uvozi.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.