Foto: FoNet Vlada Srbije Slobodan Miljević

Kineska ekonomska ekspanzija poslednjih decenija dovela je do toga da kapital ne ide više samo iz Evrope na istok već i iz Kine u Evropu i to u desetinama milijardi dolara.

U Dubrovniku Srbiju predstavljaju premijerka Ana Brnabić, potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar energetike Aleksandar Antić. Prema rečima Zorane Mihajlović investicije Kine u Srbiji su vredne 10 milijardi evra mada se to odnosi i na poslove koji su tek najavljeni. Doduše najveći deo su zajmovi i to pre svega u oblasti infrastrukture gde su i najveći poslovi kineskih kompanija.

„Dubrovnik je još jedna prilika da to pokažemo, a predstojeći forum u Pekingu još bolja, budući da će tamo biti potpisani finansijski ugovori za projekte koje počinjemo da realizujemo. Reč je o izgradnji auto-puta Preljina-Požega, vrednog 450 miliona evra, kao i izgradnji deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, koja je vredna skoro milijardu evra“, rekla je Mihajlović.

Mihajlović je sa potpredsednikom kompanije „Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani“ (ČČ) Ven Gangom potpisala Memorandum o razumevanju na projektu auto-puta E-763, deonica Novi Beograd-Surčin, a Memorandum o razumevanju na projektu auto-puta Beograd-južni Jadran, E-763, deonica Požega-Boljare, sa predsednikom kompanije „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC), Lu Šanom.

Za Srbiju najvažniji samit je bio onaj održan u Beogradu 2014. godine. Tada je dogovorena izgradnja bloka B3 u termoelektrani Kostolac što je prva investicija u nove elektroenergetske kapacitete u poslednjih 30 godina. Vrednost ove investicije je veće od 700 miliona dolara, a kamen temeljac nove elektrane postavljen je krajem 2017. godine.

Na istom samitu je najavljen dogovor o modernizaciji železnice između Beograda i Budimpešte. Tada je kineski premijer Li Kećang izjavio da će se nastojati da bude izgrađena za dve godine. Nažalost, sada je u toku gradnja pruge od Stare Pazove do Novog Sada.

Početkom godine generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije Miroljub Jevtić izjavio je da bi modernizacija srpskog dela pruge trebalo da bude gotova do 2023. godine. Mađarska je krajem 2018. odlučila da raspiše novi tender za izvođača radova na modernizaciji pruge kroz ovu zemlju i radovi mogu da počnu tek 2020. godine.

Učešće kineskih kompanija u gradnji Koridora 11 koji povezuje Beograd sa Crnom Gorom prvi put je pominjano 2012. godine, a kasnije su na samitima potpisivani sporazumi i ugovori o gradnji i finansiranju pojedinih deonica. Tako je 2016. u Rigi potpisan ugovor o finansiranju izgradnje autoputa Surčin – Obrenovac na Koridoru 11, kao i ugovor o izgradnji dela obilaznice oko Beograda.

U Dubrovniku je potpisan memorandum o izgradnji puta Novi Beograd-Surčin, a razgovarano je i o memorandumo o izgradnji najtežeg dela ovog autoputa Požega-Boljare. Nakon samita 2015. godine održanom u Sudžou u Kini kineski Hestil je kupio imovinu Železare Smederevo za 46 miliona evra.

Na samitu u Rigi naredne godine po prvi put je razgovarano o tome da neka kineska kompanija kupi RTB Bor što je i realizovano prošle godine kada je Ziđin izabran an tenderu. Oni su dokapitalizovali RTB sa 350 miliona dolara i preuzeli 63 odsto kompanije, a obavezali su se na investicije od 1,26 milijardi dolara u narednih šest dolara.

S druge strane, nije sve o čemu je razgovarano i šta je dogovarano i realizovano. Tako se na samitu 2014. godine dosta govorilo o tome da su kineske firme zainteresovane za privatizaciju 12 srpskih preduzeća.

Među njima se pominjao Simpo iz Vranja, nekadašnji industrijski giganti IMT, IMR i DMB, kao i ulaganja u TE Kolubara A. Međutim, od toga ništa nije bilo. U međuvremenu realizovane su neke druge investicije kao što je nedavno ozvaničen početak gradnje fabrike guma Linlong Šangdong u koju bi Kinezi trebalo da ulože 800 miliona evra. Pre manje od mesec dana kineska kompanija LGNEA je za 9,5 miliona evra postala većinski vlasnik fabrike autobusa Ikarbus.

Premijeri u Dubrovniku

U Dubrovnik su u četvrtak stigli pored premijerke Srbije Ane Brnabić i severnomakedonski premijer Zoran Zaev, crnogorski premijer Duško Marković, češki premijer Andrej Babiš, mađarski premijer Viktor Orban, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, estonski premijer Juri Ratas, bugarski premijer Bojko Borisov, premijerka Rumunije Vjorika Dančila, slovački premijer Peter Pelegrini, slovenački premijer Marjan Šarec i albanski premijer Edi Rama. Kinesku delegaciju predvodio je premijer Li Kećijangom koji je došao u Hrvatsku dva dana ranije. Od ove godine će se inicijativa zvati 17+1 pošto joj se pridružila i Grčka, odnosno sastanku je prisustvovao premijer Aleksis Cipras.

Povezani tekstovi