"Brze pruge nigde u Evropi ne izgrade se za godinu dana" 1Foto: Mohammad Danish

„Imajući u vidu karakteristike trase, urbane sredine kroz koje pruga prolazi i složenost objekata koji se grade, može se reći da se projekat izgradnje i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta na teritoriji Srbije realizuje u realnim vremenskim okvirima. Na primer, kroz Frušku goru, kod Čortanovaca, grade se tuneli „blizanci“ dužine oko 1.100 metara, izlazni portal se nalazi u zoni klizišta, a sve u okviru nacionalnog parka Fruška gora, što iziskuje pažljiviju organizaciju gradilišta. Gradi se i vijadukt dužine tri kilometra iz pravca Sremskih Karlovaca ka ulaznom portalu u tunel. Ne deonici od silaska sa vijadukta koloseci će ići tik uz reku Dunav, gde je izgradnja nasipa izuzetno složen proces.

Trasa buduće brze pruge vodi kroz velike urbane centre – Beograd i Novi Sad, kao i kroz predgrađe ovih gradova. Pored toga, pruga prolazi i kroz Suboticu, Vrbas i još više od desetine urbanih sredina. Samo na deonici od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom gradi se 57 denivelisanih putnih raskrsnica, vijadukt kroz Vrbas dužine 1.500 metara, premošćava se reka Jegrička, Kanal DTD i mnogo manjih vodotokova.

Stoga ovaj projekat samo na prvi i površan pogled može izgledati jednostavno, ali u stvarnosti on uključuje izgradnju velikog broja objekata koji su neophodni kako bi se udovoljilo kriterijumima moderne pruge za velike brzine (između ostalog, biće izgrađeno 49 nadvožnjaka i podvožnjaka), a da se pri tome ničim ne ograniči život građana u sredinama kroz koje pruga prolazi.

Treba imati u vidu i da je pristup projektu promenjen u toku realizacije i da je 2015. godine doneta odluka da se pruga gradi za brzine do 200 kilometara na čas (umesto do 160 kilometara na čas), što je zahtevalo pripremu potpuno novih projekata upravljanja, napajanja i telekomunikacije po tehničkim standardima interoperabilnosti koje propisuje Evropska unija. Imajući u vidu da je ovo prva pruga za vozove velikih brzina u Srbiji, a takođe i prvi evropski projekat kineskih železnica po EU standardima, jedan deo vremena je iskorišćen za usklađivanje projektne dokumentacije sa navedenim standardima. Značajno vreme potrošeno je i na sam proces ugovaranja finansijskih uslova kredita kod kineske banke i verifikaciju aranžmana u skupštini. Kombinacija ovih okolnosti dovela je do situacije da se sa realizacijom izgradnje otpočelo 2017, odnosno 2018. godine, od kada se radovi na izgradnji odvijaju u skladu sa ugovorenim rokovima.

Imajući u vidu sve karakteristike projekta i sve pomenute faze u realizaciji, realno je da izgradnja ovakve pruge ni u nekoj zemlji Evropske unije ne bi trajala kraće od šest do 10 godina. Poređenja radi, projekat izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta na teritoriji Mađarske započet je istovremeno kad i kroz Republiku Srbiju. Mađarska strana je tek sada završila fazu ugovaranja i ovih dana se očekuje stupanje ugovora na snagu. Za našu deonicu ugovori su davno stupili na snagu, a deonice od Beograda do Novog Sada su u odmakloj fazi izgradnje.

Mađarska planira da završi projektovanje za dve godine, a nakon toga izgradnju za tri godine. Dužina deonice na teritoriji Mađarske iznosi oko 150 kilometara, za brzinu do 160 kilometara na čas. Ukupno na trasi nema više od 10 nadvožnjaka i podvožnjaka, a sama pruga polazi od predgrađa Budimpešte i samo kroz jedno veće urbano mesto. Prethodno izneti argumenti, kao i ovo poređenje, najbolje i uverljivo demantuju proizvoljna poređenja izneta u tekstu, kao i tvrdnje sagovornika „Danasa“ da bi „stotinak kilometara pruge do mađarske granice po ravnom terenu trebalo da se gradi godinu – godinu i po dana“.

Kad govorimo o deonici na teritoriji Srbije, očekivani završetak kompletne pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom je kraj trećeg kvartala 2023. godine. Završetak radova na deonici Beograd centar – Stara Pazova očekuje se krajem decembra 2020. godine, uz planirani probni rad do 31. marta 2021. godine, kada se očekuje puštanje u saobraćaj po projektovanim uslovima. Deonica Stara Pazova – Novi Sad planirano je da bude puštena u saobraćaj 31. oktobra 2021. godine, što znači da će na jesen iduće godine pruga od Beograda do Novog Sada moći da se koristi u punom kapacitetu. Treća deonica, od Novog Sada do Subotice, prema očekivanjima, trebalo bi da bude završena do 30. septembra 2023. godine.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.