Foto: EPA/ CLEMENS BILAN

Neke kapi su počele da se prelivaju i na Srbiju, a da li ćemo iskoristiti mogućnosti e-mobilitija zavisi od toga da li ćemo ovog puta pametno odigrati.

Ovaj sektor industrije u Srbiji došao je u fokus kada je krajem februara Mate Rimac, vlasnik hrvatskog proizvođača superautomobila Rimac tvitovao da će jedna nemačka autokompanija otvoriti fabriku delova za električne automobile u Srbiji koja će zaposliti 5.000 ljudi. U javnosti je počelo nagađanje ko bi to mogao biti, BMW ili Folksvagen, ali su u međuvremenu započete izgradnje dve fabrike iz ove oblasti.

Prvo je u martu kompanija Eseks objavila izgradnju fabrike žice za transformatore, elektro-motore i generatore vrednu 30 miliona evra, a njeni proizvodi biće namenjeni motorima za električne automobile. Sedište ove kompanije je u SAD, a među glavnim akcionarima je porodica Ku, koja stoji i iza južnokorejskog LG-a. Nedugo nakon toga, nemačka kompanija ZF u aprilu je saopštila da planira izgradnju fabrike delova za elektromotore u Pančevu. Ova investicija bila bi u prvoj fazi vredna 40 miliona evra, a proizvodila bi osovine za električni pogon za e-mobiliti, motore sa električnom vučom za e-mobiliti, elektroniku, odnosno mehatroniku menjača, mikrosvičeve… Ukupno ZF bi trebalo da uloži oko 85 miliona evra u pogone u Srbiji.

Iako danas električni automobili čine svega jedan odsto prodatih automobila u svetu, eksperti iz konsultantskih kuća veruju da će do 2030. godine oni dostići polovinu prodatih automobila. Ovde glavnu reč vode Kinezi koji planiraju da se do 2020. godine tamo proda dva miliona e-vozila. Za sva ta električna vozila potrebne su baterije, koje u stvari danas predstavljaju usko grlo e-mobilitija. Za nas je to bitno jer je u Srbiji pre nekoliko godina u okolini Loznice otkriven jadarit, mineral sa velikom koncentracijom litijuma, glavnog elementa litijum-jonskih baterija.

Profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže da postoje indicije da bi ova slaba tačka mogla biti rešena litijum-jonskim baterijama što bi svakako išlo nama u korist.

„Litijum je svakako strateški materijal i sve se kreće u pravcu korišćenja litijum-jonskih baterija u e-mobilitiju. U organizaciju proizvodnje se ne razumem, ali znam da bi bilo dobro da se organizuje proizvodnja baterija kod nas, a ne da se izvozi litijum kao sirovina. Ukoliko bismo izvozili sirovinu profiti bi bili mali, ali u slučaju proizvodnje to bi bili ogromni profiti. Mislim da imamo šanse, samo da ne odigramo loše kao što smo činili u prošlosti“, ocenjuje Rajaković, i dodaje da kod nas već postoji na nekoliko mesta i znanje i mogućnosti za proizvodnju punjača za električne automobile.

Jedno od tih mesta je i firma IEEG koja razvija i proizvodnju punjača, ali i proizvodnju domaćeg električnog automobila.

„Oblast električnih automobila daje ogromne mogućnosti za ulaganja za koje danas u svetu ima puno para. Ono što je kod nas problem je zakonski okvir koji kasni. I dalje je standard „euro 6″ motor, odnosno motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Nismo daleko odmakli u ovom pogledu. Mi recimo naš punjač testiramo sa Simensom u njihovoj laboratoriji u Sloveniji“, objašnjava Slavko Vujović, generalni direktor IEEG, koji smatra da je najveći problem infrastruktura koja je u Srbiji nerazvijena, za razliku od Austrije, pa čak i Hrvatske i Slovenije.

On ističe da sarađuju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu i da postoji znanje za razvoj tehnologije. Osim toga naše IT firme već rade za strane auto kompanije.

„Naš cilj je da razvijemo sopstvenu, domaću proizvodnju električnih automobila i punjača, a ne samo da radimo za strane kompanije. Naravno dolaze i strane kompanije koje proizvode komponente i to je jako dobro. Ali imamo problem birokratije, da se svaki papir dugo čeka i to je izraženo u sektoru energetike i rudarstva“, kaže Vujović.

On ističe i da je činjenica da imamo dosta litijuma i da će baterije sasvim sigurno biti glavni izvor energije za električne automobile.

„Ostale varijante kao što su gorivne ćelije ili vodonik su daleka budućnost i mnogo skuplja rešenja od baterija“, ocenjuje Vujović.

RTB Bor privlači industriju e-vozila

Kompanija Eseks će iz Srbije opsluživati tržište u radijusu od 800 kilometara, što uključuje proizvođače automobila u Mađarskoj i Češkoj. Između ostalog, u Srbiju su osim lokacije, došli i zbog toga što ovde postoji RTB Bor, iako Bor u ovom trenutku ne proizvodi bakar u kvalitetu i obliku koji je njima potreban, ali postoji mogućnost saradnje u budućnosti. Za sada će zato u Srbiju uvoziti bakar, a izvoziti i ovde prodavati žice, odnosno namotaje za kaleme za elektromotore. Inače elektro-automobili koriste oko četiri puta više bakra od konvencionalnih vozila.