Foto: FoNetTvrdnje Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, da je prošle godine došlo do pada proizvodnje struje za sedam odsto, a uglja za 12 odsto zbog čega je pao privredni rast u Srbiji sa četiri na 3,5 odsto su apsolutno tačne – kaže za Danas izvor dobro obavešten u zbivanja u Elektroprivredi Srbije koji je želeo da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima još prošle godine su stručni kadrovi iz samog EPS-a upozoravali da je zbog lošeg rukovođenja preduzećem smanjena proizvodnja struje što može da dovede do pada privrednog rasta za 0,5 odsto, što je predsednik Fiskalnog saveta nedavno i obelodanio na Kopaonik biznis forumu.
– Podatak da je Termoelektrana „Nikola Tesla“ prošle godine izgubila 200 miliona evra zbog nedovoljno proizvedenih količina struje, odnosno toliko je EPS mogao da zaradi njenom prodajom na tržištu električne energije, jasno ukazuje da je ono što je Pavle Petrović rekao tačno. Sve se to dešava zbog nestručnog rukovođenja preduzećem što znači da bi najave da će direktor Milorad Grćić uskoro biti smenjen mogle da se pokažu kao tačne. U slučaju da do toga dođe biće zanimljivo videti da li će problemi nastaviti da postoje ili ne – ističe naš sagovornik. Inače, o ovoj temi je Danas prvi pisao pre tri nedelje, kada su u EPS-u tvrdili da je slabo poslovanje TENT-a bilo „pokriveno“ dobrim radom hidroelektrana.
LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu takođe smatra da je predsednik Fiskalnog saveta izneo tačne podatke.
– Problem nije u tome što je proizvedeno manje struje jer je to samo uzročna posledica. Pravi problem je manjak otkopanog uglja. Taj problem postoji još od poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine. Nove otkrivke uglja nisu formirane na vreme i shodno tome nema dovoljno količina kvalitetnog uglja za proizvodnju struje. Zbog toga je prošle godine proizvedeno manje električne energije što je uticalo i na pad privrednog rasta – objašnjava Savić. Naš sagovornik ističe da nema ništa protiv pronalaženja strateškog partnera za EPS ali da kompanija mora da ostane u većinskom državnom vlasništvu.
– Deo akcija bi trebalo da dobiju zaposleni i građani, manjinski deo bi trebalo prodati ili napraviti javno privatno partnerstvo kroz obavezu inostranog investitora da napravi novi proizvodni pogon, odnosno elektranu – ističe Savić.
Mahmud Bušatlija, ekspert za strane investicije, smatra da su tvrdnje Pavla Petrovića tačne u slučaju da se on poziva na zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku.
– Ako je svoju analizu izveo na osnovu tih podataka koji se redovno prezentuju javnosti onda je ona sasvim ispravna. Ako je pak do podataka došao na neki drugi način ne znam na osnovu čega bi mogao da veruje u njihovu verodostojnost. Ono što je pak definitivno jasno je da se predsednik Fiskalnog saveta ne meša svojim izjavama u dnevnu politiku. Očito je da se EPS-om rukovodi na rđav način i zbog toga se beleže navedeni gubici. Takođe to preduzeće je i žrtva nestručnih i potpuno pogrešnih odluka. Jedna od njih je bila i to da se takozvana nonkor delatnost izdvoji i u EPS-u pa sada to preduzeće uslužnim firmama plaća daleko više novca nego što je to bio slučaj kada je takve službe imao unutar svog sistema – zaključuje naš sagovornik.
Komentar EPS-a povodom podataka koje je izneo predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, do zaključenja ovog broja nije stigao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
