Kako Danas saznaje u krugovima bliskim briselskoj administraciji, ovaj slučaj, jedini u kome je oštećen investitor a ne država, biće i tema narednog susreta srpskih timova sa evropskim zvaničnicima. U fokusu će biti pre svega, brojni sporovi i igra kontroverznih presuda na više nivoa sudskog odlučivanja, iz čega se ne može izvući siguran zaključak o nezavisnosti treće grane vlasti.
Podsetimo, ATP Vojvodinu je kupio Ilija Dević 2004. godine, i to je već posle prve godine ocenjeno kao jedna od retkih uspešnih privatizacija, jer je novi vlasnik u startu ispunio investicione obaveze iz ugovora, potom kupio 30 autobusa, uvećao broj linija, zaposlio oko 200 novih radnika i proširio delatnost. Već naredne godine sklopio je ugovor sa tadašnjim vlastima Novog Sada o izgradnji nove međugradske i međunarodne autobuske stanice, a obaveza grada bila je da, kada se objekat završi i dobije upotrebnu dozvolu, preusmeri saobraćaj na tu lokaciju. Grad to, međutim, nije sproveo, projekat vredan oko 30 miliona evra, koji je osim stanice imao i savremen servis za autobuse „sestre“ i „mercedesa“, brojne lokale i druge sadržaje u kojima je posao trebalo da nađe više stotina ljudi, nikada nije proradio. ATP Vojvodina je sa svojih 500 radnika, pritisnuta kreditnim obavezama iz te investicije, otišla u stečaj koji se nastavio kroz reorganizaciju, a brojni sporovi koje je tokom poslednjih devet godina pokrenula ili sadašnja uprava firme ili vlasnik, uglavnom su zaglavljeni u našem pravosudnom sistemu.

Prema briselskim izvorima našeg lista, trenutno se sa pažnjom iščekuje ishod jednog od procesa koji se vodi pred Vrhovnim kasacionim sudom, po tužbi Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, koje smatra da je oštećeno ugovorom između Grada i ATP Vojvodine. Pritom se poziva na jednu od ranijih presuda VKS-a kojom je ugovor sa gradom osporen, ali je, ipak, utvrđeno da je ATP Vojvodini, za period od nešto više od godinu dana koliko je bilo u postupku procene, načinjena šteta od oko četiri miliona evra. Tu presudu Ustavni sud nije želeo da ocenjuje, i ona se sada nalazi pred sudijama u Strazburu.

Činjenica da je JGSP, naslanjajući se na ishod spora u kome nije učestvovalo, tužilo svog osnivača zbog ugovora sa trećom firmom, samo je na prvi pogled apsurdna. Jer, ukoliko se Grad ne bi previše angažovao u svojoj odbrani, moglo bi se još jednom dogoditi da ugovor postane sporan, što je pokušaj da se izbegne odšteta koja već sada premašuje stotinu miliona evra.

Međutim, ATP Vojvodina se potrudila da dostavi svoje argumente. Iako advokat preduzeća u poslednjih nekoliko dana nije bio dostupan, pa komentar nismo mogli da dobijemo, osnovu osporavanja čini činjenica da JGSP, koje se bavi gradskim i prigradskim saobraćajem, nije moglo da bude oštećeno ugovorom o izgradnji međumesne i međunarodne autobuske stanice, jer ono za te delatnost nije ni registrovano. Sadašnja stanica kojom upravlja to javno preduzeće, ne ispunjava zakonske uslove za taj obim i vrstu prometa. Uz to, ugovor ATP Vojvodine sa Gradom bio je zasnovan na Generalnom urbanističkom planu, odobrila ga je Skupština grada, po ovlašćenjima koja ima i na osnovu pribavljenih analiza gradskih javnih preduzeća i pravobranilaštva. Sve službe koje su učestvovale u pripremama ugovora, morale su da vode računa i o zakonitosti i o interesu grada, a ukoliko to nisu činile, odgovorne su za štetu nanetu investitoru, koji sa svoje strane, mora da brine o interesima svog ulaganja.

Ko ima monopol?

Jedna od zanimljivijih optužbi JGSP-a odnosi se stav da bi ATP Vojvodina, da je počela da radi stanične usluge na novoj lokaciji, ostvarila monopol. Ako bi se unelo malo cinizma, preciznija optužba glasila bi „nova stanica ugrožava monopol koji sada ima JGSP“. Ipak, o navodnom monopolu koji bi imala ATP Vojvodina, izjasnila se Komisija za zaštitu konkurencije, koja je objasnila da je kažnjiva samo zloupotreba monopolskog položaja. U ovom slučaju to ne bi bilo ni moguće, jer uslove i cene usluga ne utvrđuje stanica niti njen vlasnik, već propisuje Privredna komora Srbije.