Podaci dalje govore da se više od pet odsto svih međunarodnih putovanja odnosi na medicinski turizam, pri čemu u strukturi prometa dominiraju stomatološke usluge (40 odsto), slede ortopedija, kardiologija, kardiohirurgija i neurohirurgija, sa učešćem od 42 odsto, dok su usluge estetske hirurgije zastupljene sa 15 odsto. Procene Svetske turističke organizacije su, takođe, ilustrativne – ta grana turizma je, već deceniju unazad, najbrže rastuća – raste po stopi od 15 do 20 odsto godišnje. Moglo bi se reći da odlazak u inostranstvo radi lečenja doživljava pravi bum a prednosti takvih aranžmana najviše koriste Evropljani i Amerikanci. Procenjuje se da samo u jednoj godini više od 200 miliona Evropljana realizuju putovanja motivisana zdravstvenim razlozima i na to potroše oko 115 milijardi evra. Na pitanje kako se Srbija uklapa u tu statistiku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da je teško dati objektivnu procenu s obzirom na to da Narodna banka Srbije ne prati prihod po turističkim proizvodima već samo ukupan priliv od turizma koji je u prvih deset meseci 2018. u porastu za 11,9 odsto, odnosno više od milijardu evra.

Na listi najatraktivnijih destinacija kad je reč o zdravstvenom turizmu su Kuba, Brazil, Indija, ali i Mađarska, Rumunija, Češka, dok je u Srbiji, ma koliko to apsurdno zvučalo imajući u vidu tradiciju dužu od 160 godina, taj vid turizma tek u povoju. I to uprkos činjenici da sa 50 banjskih i klimatskih mesta (Uredbom Vlade Srbije utvrđeno je 27 banjskih područja), kao i sa više od 1.000 izvora od kojih je oko 500 izvora hladne i tople mineralne vode (tome treba dodati i izvorišta prirodnih mineralnih gasova i lekovitog blata), raspolaže respektabilnim potencijalom da postane jedna od vodećih zemalja na svetskoj mapi zdravstvenog turizma. Ako tu sliku dopunimo sa još pet vazdušnih banja – Kopaonik, Divčibare, Rudnik, Zlatibor i Zlatar, onda bi, prema optimističnim procenama, Srbija godišnje mogla da privuče čak 100.000 zdravstvenih turista.

Da se stvari, ipak, kreću u pozitivnom smeru o tome svedoči podatak da je prošle godine u srpskim banjama registrovano 16 odsto više poseta, za koliko je porastao i procenat ostvarenih noćenja. Resorno ministarstvo je uvidelo značaj ulaganja u razvoj te grane uvrstivši je u Strategiju razvoja turizma do 2025. godine, zajedno sa još 11 turističkih proizvoda od posebnog značaja. Među 18 prioritetnih turističkih destinacija, prema kriterijumu razvijenosti infrastrukture i suprastrukture, dostupnosti i ostvarenog turističkog prometa, identifikovani su Palić, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Ivanjica, Vranjska Banja i Banja Koviljača. Strategijom je, takođe, precizirano da se izgradnja i poboljšanje saobraćajne i komunalne infrastrukture, kao i izgradnja savremenih spa i velnes centara nameću kao jedan od preduslova za dalji razvoj turizma u banjskim centrima Srbije. Svoj doprinos dalo je i Ministarstvo zdravlja koje je ponudilo Projekat razvoja i promocije zdravstvenog turizma u Srbiji. „Znamo da imamo vrhunske stručnjake, znamo da možemo da pružimo usluge u skladu sa svim svetskim standardima, znamo da su nam cene konkurentne i znamo da je Srbija dobar i srdačan domaćin“, poručio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar prilikom uručivanja sertifikata zdravstvenim ustanovama i privatnim praksama koje su ispunile uslove za učešće u tom Projektu. U ovom trenutku na raspolaganju je oko 2.000 medicinskih usluga – najveće interesovanje vlada za stomatološkim, kao i uslugama oftalmologa, plastičnih hirurga, ortopeda, ali sve je više zainteresovanih i za rehabilitaciju u srpskim banjama

Ako je suditi prema rezultatima analize razvojnih potencijala Srbije od 2011. do 2023. godine, koju je uradio Svetski savet za putovanja i turizam, banjski turizam ima najviše šansi za brzi rast. Preduslov je da se konkurentnost banjskog turizma podigne na viši. Na pitanje: Mogu li naše banje da konkurišu banjama u okruženju, pre svega u Mađarskoj i Sloveniji, u Ministarstvu turizma ističu da su pokrenute raznovrsne aktivnosti u cilju kvalitetnog profilisanja tog proizvoda, posebno u delu spa i velnes usluga, kao i njegovog pozicioniranja kako na domaćem turističkom tržištu, tako i van granica Srbije. „Činjenica je da naša banjska područja raspolažu prirodnim resursima čijim bi stavljanjem u funkciju mogao da se podstakne i ubrza regionalni ekonomski razvoj – zapošljavanjem mladih, izgradnjom manjih smeštajnih objekata, razvojem sektora usluga, poljoprivrede… Zato će Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i u narednom periodu, subvencijama i dotacijama, stimulisati realizaciju projekata razvoja turizma. Neće izostati ni kreditna podrška podizanju kvaliteta turističke ponude, što podrazumeva i opredeljivanje finansijskih sredstava za razvoj banjskog turizma. Strategijom je predviđeno da i lokalne samouprave izrade svoje razvojne projekte, odnosno lokalne strategije, kako bi se investicije što efikasnije usmerile na iskorišćenost lekovitih izvora“, naglašavaju u resornom ministarstvu. Godišnje Srbiju poseti više od tri miliona turista. Mereno brojem noćenja, najviše borave u banjama (više od dva miliona), zatim na planinama i u Beogradu – glavni grad Srbije je 2018. posetilo oko 1,14 miliona turista.

Za banjsku infrastrukturu 452 miliona dinara

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u periodu od 2015. do 2018. godine za razvoj banja, odnosno za projekte infrastrukture izdvojilo gotovo 452 miliona dinara. Da su ta ulaganja unapredilo proizvod zdravstvenog turizma i doprinelo kontinuiranom povećanju turističkog prometa, o tome svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je u 2018. u banjskim mestima zabeležen rast broja turista za 15 odsto. Od ukupno 596.884 turista registrovano je 487.302 domaćih gostiju (rast od 13,6 odsto), dok je poseta stranaca (109.582) porasla za 21,6 odsto. Rast od 14,1 odsto beleži i broj noćenja turista u banjskim mestima. Od ukupno 2.542.391 noćenja domaći turisti realizovali su 2.226.627 (rast od 13,8 odsto), a strani 315.764 noćenja (rast od 16,4 odsto).

Liderska pozicija za Kinu i Japan

– Prema podacima Svetskog instituta velnesa Nemačka je treće najveće svetsko tržište velnes turizma sa 58 miliona putovanja i prihodom od 60 milijardi dolara u 2015. godini, dok su Francuska, Austrija i Italija pozicionirane kao treće, šesto i deveto svetsko tržište velnes turizma. Svetski lideri u banjskom turizmu su Kina i Japan. Nemačka, Rusija, Italija i Austrija rangirane su kao treće, četvrto, peto i šesto, a Mađarska i Slovenija kao osmo i šesnaesto svetsko tržište banjskog turizma u 2015. godini.

GOVOR BROJKI

  • 700 milijardi dolara – vrednost globalnog tržišta zdravstvenog turizma
  • 56 milijardi dolara – vrednost tržište medicinskog turizma
  • 639 milijardi dolara – procenjena vrednost tržišta velnes turizma
  • 15 do 20 odsto godišnje – stopa rasta zdravstvenog turizma

Povezani tekstovi