Cena vakcine 1

Virus koji se do sada širio bez leka, ubivši preko milion ljudi, u narednim mesecima će konačno naići na branu u vidu vakcina koje treba da do kraja sledeće godine kovid-19 presele u istoriju.

Na prekretnici su i naše brige o kovidu. Umesto rasprava o tome da li virus postoji ili ne postoji, da li je došao s pijace u Vuhanu ili su ga napravili Bil Gejts, Amerika, CIA, Kina ili farmaceutska industrija, od svađe za i protiv maski, za i protiv zabrane kretanja, sada ćemo dobiti daleko razumniji razlog za podele.

Linija razdvajanja neće biti ko je za vakcinu a ko protiv nje, već ko može da je kupi, a ko ne.

Kako vakcine budu počele da izlaze iz fabrika najvećih svetskih biotehnoloških kompanija i da sve redom odlaze u SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Japan, Evropsku uniju i slične države, antivakcinaški gnev lako će se pretvoriti u antiglobalistički.

Ili antikapitalistički ili prosto gnev siromašnog dela planete koji će morati da čeka da spasonosnu vakcinu prvo dobiju ljudi iz bogatih zemalja, pa tek posle i oni.

Sudbina koja čeka čitav svet pomalo podseća na scenu iz filma Titanik kada svi na brodu tonu, ali se u ono malo čamaca za spasavanje što postoji najpre ukrcavaju putnici iz prve klase jer su njihovi životi, jednako kao i njihove karte, vredniji.

Da bi se ovaj ishod sprečio, Svetska zdravstvena organizacija i ozloglašeni Bil Gejts su formirali Kovaks program s ciljem da do kraja sledeće godine obezbedi dve milijarde doza vakcina koje će biti ravnomerno raspodeljene svim državama sveta proporcionalno njihovom broju stanovnika, pri čemu bi bogatije zemlje podnele i deo troška vakcina za siromašne zemlje.

Plan, međutim, ne ide po planu.

Jer, umesto da se sve količine vakcina distribuiraju kroz Kovaks, najbogatije države užurbano prave zasebne ugovore sa farmaceutskim kompanijama za vakcine za svoje stanovništvo.

Tako je do sada Kovaks uspeo da za čitavu planetu rezerviše nekoliko stotina miliona doza vakcina, dok je recimo SAD samo za sebe već rezervisala više od dve milijarde doza.

Kovaks planira da do kraja sledeće godine obezbedi vakcine za 20 odsto stanovništva, a zemlje poput Kanade, SAD, Velike Britanije, Japana, EU kao celine i Australije su već napravile ugovore dovoljne da svaki njihov stanovnik dobije od četiri do skoro osam doza vakcina (slučaju Kanade i SAD).

Računa se na to da neće sve farmaceutske kuće na kraju imati uspešne vakcine, pa države unapred sklapaju ugovore sa svim potencijalnim kandidatima.

Rezultat je da ćemo imati nedovoljan broj doza za ceo svet, a da će i to malo doza što budemo imali, otići mahom u bogate zemlje.

Dakle, Titanik.

Drugi problem je što jedna od nekolicine postojećih vakcina, Fajzerova, uopšte nije u Kovaksovom programu.

Treći problem je cena.

Tokom vikenda je objavljeno da će vakcina Moderne koštati od 25 do 37 dolara po dozi u zavisnosti od naručene količine, dok će Fajzerova koštati 19,5 dolara.

U oba slučaja su potrebne dve doze, što trošak po čoveku diže na između 39 i 74 dolara – nedostupno za mnoge siromašne zemlje.

Međutim, ne i za Srbiju.

Pandemija kovida-19 će se pokazati kao jedna od retkih prilika kada će građani Srbije na delu moći da vide tačnost ocene Svetske banke da naša zemlja globalno spada u rang država višeg srednjeg nivoa razvoja, a ne u rang nerazvijenih, kako mi uglavnom sebe vidimo, poredeći se, sasvim opravdano, najviše sa onima koji naseljavaju naš, evropski, kontinent.

Podsećanja radi, pandemija je Srbiju ove godine koštala 2,3 milijarde evra samo u vidu izgubljenog BDP-a (očekivali smo rast od četiri odsto, a završićemo s minusom od oko jedan procenat).

Ostalo da ne pominjemo.

Vakcinacija neće koštati ni blizu toliko, a bez vakcine ćemo i sledeću godinu imati iste ovakve gubitke.

Kad bismo vakcine plaćali po ovim cenama koje su Fajzer i Moderna objavile, trebalo bi nam između 270 i 520 miliona evra da vakcinišemo svakog čoveka u Srbiji.

Za nacionalni stadion vlada planira da potroši otprilike ovu manju sumu, a za podelu 100 evra pred izbore je potrošila više od ove veće.

Ali za vakcine sigurno neće dati toliko.

Umesto da kupi 14 miliona doza, Vlada je, prema rečima predsednika Vučića, do sada obezbedila 1,8 miliona doza, što je dovoljno za vakcinaciju 900 hiljada ljudi, odnosno samo za one najugroženije.

Pritom će najveći deo toga doći preko Kovaksovog programa, što znači da će samo mali deo stići pre proleća, a ostatak tokom 2021.

Da li Srbija kao mali kupac nije mogla da dobije više, ili Srbija nije htela da za svoje stanovništvo plati više, pitanje je na koje je Vlada dužna da odgovori.

Ostaje nam ipak još jedna nada. Kao što su odmah po objavljivanju cena Fajzerove i Modernine vakcine požurili da istaknu iz Rusije, vakcina Sputnjik V, koju priprema Gemalaja institut, koštaće mnogo manje.

Koliko, trebalo bi da se zna u narednim danima, ali pošto je objavljeno da će vakcina koju spremaju Astra Zeneca i Oksford koštati tri do četiri dolara po dozi, teško je očekivati da će Sputnjik biti skuplji.

Obe vakcine su jednostavnijeg tipa od Moderne i Fajzera, što bi trebalo da znači i da su jeftinije za proizvodnju.

Za zemlje poput Srbije, a naročito za još siromašnije od nas, to bi mogao biti jedini spas – pod uslovom da uopšte bude dovoljno doza za sve.