Aleksandar Milošević

Poznati ekonomista Branko Milanović nedavno je u intervjuu Danasu konstatovao da je naša zemlja menjala deo demokratije za više ekonomskog rasta, odnosno da je pristala da se građanima smanje određena prava, a da se zato podigne privreda.

Opet ćemo ispravljati predsednika.

Ima neke dve godine, ako ne i tri, otkako je u redakciju Danasa ušla grupa finskih novinara u poseti Beogradu.

Pre okruglo godinu dana, dakle na samom početku jula 2020, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao nam je ono što zna da najviše volimo da čujemo: „Srbija će sledeće godine prestići Hrvatsku po BDP-u!“

“Bolje crven nego stručan”. Ta krilatica, nastala sredinom prošlog veka u Maovoj Kini, došla mi je, sama od sebe, iz tame nekog usputnog sećanja, dok sam u subotu uveče gledao kako se nad Čačkom uzdiže “pečurka” posle eksplozije u fabrici oružja Sloboda.

Prošle nedelje upitan sam da prokomentarišem podatak APR-a da je u Srbiji ugašen svaki drugi privredni subjekat, tojest firma ili preduzetnička radnja osnovana pre pet godina.

Na marginama Skupštine Advokatske komore Beograda, drugačije rečeno, u kafiću pored Sava centra, ovog vikenda je izbila tuča između advokata dve suprotstavljene frakcije.

„Moraćemo da uvozimo inženjere iz Indije, koji za 400, 500 evra rade 18 sati dnevno“, upozorio je pre par dana biznismen Zoran Drakulić.

Ako Srbija na nečemu ima da zavidi Hrvatskoj, a da to nije more, onda su to putevi. Svako ko je ikad imao priliku da automobilom krene ka zapadu preko teritorije ove zemlje, teško da je mogao da izbegne da u sebi ne pomisli „što ne može i kod nas ovako“.

Tri hiljada dinara. Toliko vredi ona gužva i lomljava prošle nedelje, kad su ljudi u stotinama stajali sabijeni na pokretnim stepenicama i po hodnicima tržnog centra Ušće da bi dobili svoju vakcinu protiv kovida i vaučer za kupovinu u okolnim radnjama.

“Sramotni, sebični predlozi koje smo videli u poslednja 24 sata, motivisani su čistom pohlepom”, grmeo je prošlog ponedeljka Aleksandar Čeferin, prvi čovek UEFA.

Aleksej Navaljni štrajkuje glađu, rusko-ukrajinski sukob je na granici nove vojne eskalacije, evropske i američke osude ređaju se na sve strane, a dva velika ruska broda mirno i bez smetnji polažu poslednje cevi u vodama Danske i Nemačke.

Besprekorno organizovan sistem zakazivanja vakcinacije začudio je mnoge naše građane navikle na anahronu, okoštalu ili prosto neprijateljski orijentisanu i demotivisanu državnu birokratiju.

Srbija nije uživala u ovako pozitivnom izveštavanju svetskih medija, kakvo ovih dana dobija zbog svoje politike vakcinacije stranaca, još od, još od… još niotkad.

Srbija je ponovo mesto paradoksa.