Nikad nećemo saznati.
Exita ove godine prvi put neće biti, iako su se organizatori svim snagama upirali da, uprkos korona virusu i zdravom razumu, naprave neki javni događaj sa pevanjem i sviranjem na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Oglasom u baš ovom dnevnom listu, pokrenut je i stečajni postupak nad privrednim društvom The State of Exit d.o.o., za koje su aktuelni organizatori festivala pasivno-agresivno poručili da sa njima nema veze.
U osnovi te drame je sukob između osnivača Exita, ali i konflikt u onom koncepcijskom, ideološkom, pa i identitetskom smislu. I refleksija ideoloških sukoba i svojevrsne krize identiteta u srpskom društvu u celini.
Šta su društveno-političko značenje, kulturno nasleđe i identitet festivala Exit danas? Kako je izgledala evolucija Exita u ovo što imamo ili nemamo sada?
U jednom razgovoru sa sjajnim novinarom Igorom Mihaljevićem (Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE i Znaš Ti Zašto Media), ovaj sociolog i kolumnista je već spomenuo da se Exit od samog početka suočio sa potrebom da kreira novi identitet. Naime, ovaj festival imao je tu nevolju u sreći da je već nulti Exit ispunio svoju društvenu i političku funkciju.
Da podsetimo decu i omladinu, nulti i besplatni Exit tokom leta 2000. trajao je oko 100 dana, sa 34 veća muzička koncerta, 20 tribina, 120 filmskih projekcija, 12 pozorišnih predstava i slično, i bio je u parku ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Namera mu je bila otvoreno politička: zagovaranje izlaska na izbore mladih (otuda Exit ili Izađi) da bi na njima porazili Slobodana Miloševića.
Poslednji koncert nultog Exita održan je 22. septembra 2000. godine, a Vojislav Koštunica je na izborima pobedio Miloševića samo dva dana kasnije.
I šta onda i šta posle?
Sloboda je osvojena, demokratija izvojevana, a Srbija krenula prema Evropi, Zapadu i popularnoj muzici mu. Da, svi smo tada bili tako kratkovidi i naivni, i ne pretvarajmo se da nismo.
Dakle, odmah prvi Exit (2001) održan je u sasvim drugačijem sociopolitičkom kontekstu, i zato ga je valjalo ponovo izmisliti i (re)definisati.
Tako je i bilo: umesto lokalnog, postao je nacionalni ili regionalni događaj; umesto tri meseca, trajao je devet dana; umesto jedne bine u parku, dobio je više bina na Tvrđavi.
I, umesto političkog i opštekulturnog, redefinisao se kao pre svega muzički festival (stariji se sećamo da su integralni deo nekoliko prvih Exita činili i bioskopi i pozorišne predstave). I što uopšte nije ispalo loše, naprotiv.
Jer Exit jeste zadržao izvesnu simboličku funkciju u našem društvu, pre svega kao festival – moderne Srbije.
Prvih nekoliko godina, u pitanju je bio prostor na koji je dolazila moderna, urbana, prozapadna i rokenrol populacija, šta god ovi epiteti značili ili ne. Bio je i kopča do tada izolovane i zatvorene Srbije sa (post)jugoslovenskim (i tek kasnije svetskim) muzičkim prostorom.
Pa je, nakon previše vremena, u Novom Sadu već 2001. i 2002. ugostio KUD Idijote, Let 3, Darka Rundeka, Gorana Bareta, Vlatka Stefanovskog, Psihomodo Pop, Hladno Pivo i druge.
Zbog ovih vrednosti slobode, modernosti i posleratnog pomirenja, za kleronacionalističke kružoke odmah je bio percipiran kao festival bluda i nemorala na kojem sipaju drogu u piće.
A glasni i oštri protivnici festivala bili su podjednako i vladajuća Demokratska stranka Srbije i opoziciona Srpska radikalna stranka.
Exit zato jeste ostao ideološki i politički subverzivni festival, bar za onaj (većinski?) kleronacionalistički narativ u našem društvu čak i nakon 2000. godine. Dok sve nije bila ni samo politika simbola.
Osnivači Exita, tadašnji predsednik i glavni menadžer mu, bili su uhapšeni i završili su u zatvoru na novosadskoj Klisi 2004. godine.
Dakle, pokretači Exita uhapšeni su nakon demokratskih promena, i to nije učinio Slobodan Milošević, već Vojislav Koštunica, a za čiju su pobedu na izborima agitovali samo četiri godine ranije.
Uz atentat na Zorana Đinđića, verovatno nema boljeg indikatora za kontrarevoluciju i ideološku reakciju koja se bila dogodila u našem društvu od toga.
Simbolički i realno prelomni trenutak u evoluciji identiteta festivala Exit verovatno se dogodio sledeće 2005, na desetogodišnjicu genocida u Srebrenici i nakon izbora Maje Gojković za gradonačelnicu Novog Sada.
Organizatori tada tek petog izdanja Exita (pokazaće se, naivno) nastojali su da minutom ćutanja odaju poštu srebreničkim žrtvama. Suočili su se sa pretnjom bombama.
I u razumnom strahu od nasilja i žrtava, pribegli su kompromisu. Emitovan je nekakav isprazni pesmičuljak Eni Lenoks u duhu mira u svetu i zdravlja delfina.
A upravo taj kompromis sa zločinom, i istorijsko pomirenje sa starim režimom, živimo i danas u našem društvu u celini, pa tek onda i na festivalskom tamburanju na Tvrđavi.
Te iste 2005, jedan od suosnivača Exita pragmatično se sastao sa novom gradonačelnicom Majom Gojković, potpisavši Protokol o saradnji između festivala i Grada. Bila je to svojevrsna Deklaracija o političkom pomirenju tri godine pre nego što su je u oktobru 2008. potpisali Boris Tadić i Ivica Dačić.
Do tada se Srbija nelagodno suočavala sa Exitom, ali od tada se Exit bio suočio sa – Srbijom.
Međutim, da li je Exit jedini krivac za političku kolaboraciju sa tzv. starim režimom u našem društvu?
Da li smo mi, šatro moderna, urbana, progresivna, prozapadna i antimiloševićevska publika Exita, postavili pitanje o tome kako je uopšte moguće da jedna Maja Gojković postane gradonačelnica Novog Sada, već u jesen 2004. godine?
A možda je baš ovo bio naš glavni društveni problem, a ne što se neki čelnik Exita susreo sa njom radi budžetske kinte za jedan muzički festival.
Zatim, otvaranju Exita 2006. prisustvovao je tadašnji evropski komesar za proširenje Oli Ren, a na Mejn stejdžu svirali su Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Što je tada delovalo sasvim simpatično.
Možemo li da zamislimo evropskog komesara za proširenje Varheljija na Exitu danas? I da li bi nekoga bilo briga i da dođe? A Sinišu Malog i Jorgovanku Tabaković za gitarom i bubnjevima na Exitovoj bini?
I zašto ne? Da li se to od Evrope udaljio Exzit, ili naše celokupno društvo?
S druge strane, i sam Exit je u svom nastojanju da postane popularniji, komercijalniji i nekako veći, zapravo postao – mali.
Vremenom su ga preoteli razni brend menadžeri i PR prodavci magle, transformisali jedino u zabavu i razonodu, pa i izvezli na Buljarice i u Budvu.
Prvobitni identitet Exzita izgubio se čim mu je Dens arena postala važnija od Mejn stejdža. Postao je festival koji voli sve što vole mladi, i naravno (di)Džej. I danas je sve to samo još jedna poveća – žurka.
Možda ne baš seosko veselje poput Guče, ali opet jedno – urbano poselo.
Ali možemo li lamentirati nad takvom sudbinom našeg Exita, a da ne zazvučimo kao starci koji nostalgično kukumavče nad nekakvim Vudstokom, korzom i gramofonskom pločom?
Studentski osnivači Exita danas su gotovo sredovečni ljudi.
A današnji posetioci Exita doslovno su izlazili ili egzitirali iz materica u vreme onog nultog Exita koji se borio protiv Miloševića. Ima li smisla da ih kritikujemo zato što se ne sećaju ovog doba?
Učestali su narativčići prema kojima je Exit otupio svoju političku oštricu i izgubio svoju društvenu funkciju.
Međutim, da li jedan muzički festival zaista treba da bude institucija koja se bori za slobodu i demokratiju, i koja će da politički obrazuje mlade ljude u našoj Republici? Gde su ostale institucije – političke partije, mediji, univerziteti, srednje škole, civilno društvo itd, koje su mnogo prirodnija adresa za tu stvar?
Iskreno svaka čast idejnim tvorcima i originalnim vizijama Exita, ali teško nama ako jedan muzički festival treba da nas uči demokratiji.
Za srpsko društvo, Exit je bio uradio više nego što je to iko mogao da pretpostavi, očekuje, zamisli i vlažno sanja.
U jedan relativno provincijalni, srednjoevropski i godinama zapuštani Novi Sad (i Srbiju), bio je doveo globalne zvezde i muzičke legende poput Igija Popa, Nika Kejva, Henrija Rolinsa, Bilija Ajdola, Morisija, Lijama Galagera, te Motörhead, Sex Pistols, Guns n’ Roses, Garbage, Pulp, Manic Street Preachers, The Cure, White Stripes, Beastie Boys, The Prodigy, Franz Ferdinand, Arctic Monkeys i nebrojene ostale.
Pa i MTV i najveće DJ-jeve današnjice, te uopšte mlade ljude iz cele bivše (i buduće!) Jugoslavije i Evrope, da se druže, grle, pevaju, plešu i prndače u kampu. Ovo jednostavno jeste (bila) ona bolja Srbija. A zašto tačno ona nije prevladala nije stvar koju treba spočitavati Exitu – već svima nama zajedno.
Čija je ovo pesma? bio je sjajni dokumentarac koji je razbijao nacionalne granice one, realno, jedinstvene balkanske kulture.
Čiji je onda naš Exit, sa svojim pesmama?
Najvažnije pitanje nije zašto je Exit danas tako komercijalan, anemičan i apolitičan kao što jeste.
Umesto čaršijske rasprave o tome čiji je naš Exit, pankerski ili denserski, alternativni ili komercijalni, demokratski ili naprednjački, Bojanov ili Dušanov, valja se zapitati sledeće. Hoće li sloboda umeti da peva, kao što su osnivači Exita pevali o njoj? I možemo li danas da zamislimo popularni muzički festival u Srbiji koji bi obeležio genocid u Srebrenici?
Kao i zašto danas nemamo jednu novu ekipu mladih ljudi koja će ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuti samo svoj novi, nulti i tromesečni kulturni festival? U borbi protiv nove autokratije, a u ime modernosti, Evrope i Zapada?
Mene je pregazilo vreme u svakom pogledu, pa i kad je rec o muzickom ukusu. Kad vidim ko je sve ucestvovao na Exitu i ko ucestvuje danas, postane mi potpuno svejedno sta ce se u buducnosti desavati sa ovim festivalom. Bilo je previse podilazenja komercijali i profitu vec duze vreme unazad. O nekoj drustvenoj angazovanosti nema ni govora a cini mi se da kod nas uvek ima mesta za tako nesto. Ali nema interesa.
Jedino vas nijenpregazilo vreme za antibsrbsko botovanje Vesna,Stara,VB ili kako vec..
Ja ne menjam svoje ime i komentarisem uglavnom samo na ovom portalu. Ovo nije prvi put da ste zli prema meni. Neki poseban razlog? Ili ste jednostavno takvi, nanisanite nekog i bez razloga ga maltretirate. Steta sto to moderatori ne prepoznaju. Nadam se da niste ozenjeni. A mozda ste i manji od makovog zrna u svojoj kuci.
Zar ne shvatate da forsiranjem priče o „genocidu“ u Srebrenici (sada nekim čudom vezane i za Exit) samo više udaljavate običan narod od nekih vaših ideja koje jesu dobre i pritom stvarate otpor prema suočavanju sa zločinima vršenim u ime srpskog naroda. Dakle, u Srebrenici nije bio genocid (puštene su muslimanske žene i deca) već ratni zločin (ubijani su muškarci samo i to pretežno Naserovi borci koji ranijih godina u okolini Srebrenice nisu štedeli ni žene ni decu).
Pre svega, u svom komentaru nisam ni spomenula Srebrenicu. A i da jesam, ne mislim da zasluzujem ikakvo vredjanje. Medjutim, bitno je odmah skociti u oci ili ljudima koji ne misle kao vi, ukazivati kako nista ne shvataju.
Baš to ,imamo dva ekstrema ovde u Srbiji ,ove nazovi nacional-šoviniste i ove nazovi „liberale“koji ne kontaju ništa. Hoću reći ,svako ko veruje u neku evropsku „modernu“ je naivan do zla boga. Ista ta Evropa nas drnda već stotinama godinama i kolko god mi bili dobri il loši ,nikad nas neće gledati kao sebi ravnopravne. Ko to ne vidi ,toga ne treba ni pitati za mišljenje. Jesi čuo Kišjuhas,dok kod pišeš kolumne za svoju urbanu ekipu ,ništa nećes postići.
Vi i ove budale sto bi sutra isle na Kosovo da ubijaju Albance ste samo dva ekstrema ,koji prave medvedju uslugu svojoj zemlji. I jedni i drugi ,posredno ,radite za tuđ interes.
Budala je vazda bilo…
Nego, mene zanima hoće li promena pravopisa i vraćanje na staro da nam vrate Kosovo i Metohiju? Da znam kako da mislim pošto je očigledno svaka drugačija misao antisrPsko botovanje.
Zar nisu mogli odati pomen žrtvama u Srebrenici, ali i žrtvama u Bratuncu? To bi onda bio pravi pacifistički gest, sve žrtve u ratu zaslužuju pijetet, bez obzira na stranu (naši ili njihovi). Ovako je to samo nastavak propagande još iz 90-ih (Malić Gruban i ostali srpski ratni zločinci).
25 godina je i od zlocina pod nazivom Oluja. Ne potiru jedan drugog, naprotiv. Zato ih i treba sve pomenuti i obeleziti.
Ja predla
Ti predla šta, je li, Smorke? Garant da Gojko bude selektor Egzita.
No, ako je Egzit zamro, naftalin-pank koji dotični sluša, tek je mrtav ko dodo.
Da, da, baš sam to htela da “predla…m“.
Bravo za tekst, jedna dobra analiza Exit-a.
Jeste nama (sada) srednovečnima festival je bio simbol oslobadjanja od onog starog režima, ali morate znati da ove današnje klince ama baš ne zanima ko je i šta je na vlasti niti da li je demokratija ili „feudalizam“. U mnogome smo baš mi matori krivi zbog toga jer im govorimo „Uči skolu i beži preko, ovde nema života“.
Uspeli su da ubiju tu pozitivnu energiju u nama koja je ključna za revoluciju.
Da se razumemo, Exit mozda i jeste simbol izlaza iz nekadasnjeg režima, ali sam naziv je verovatno vickasta ideja nekog od osnivaca. Naime, poznat je novosadski šatrovački recnik, pa su tako i šatrovali naziv najveceg festivala u okolini, a to je madjarski Siget. Sto se tice programa, odavno su shvatili da ce sve karte biti.prodate u decembru, i da im se onda vise isplati da dovode jeftine di-dzejeve, nego neke ozbiljne svetske grupe poput onih sto ste pobrojali i koje su dovodili ranije. Elem, Exit je danas pogresna adresa za ideje koje je nekad imao, postoji samo ideja o profitu i da se ućari na svakom koraku…sano jedan primer- jedino bendovi na par velikih bina imaju obezbedjen pristojan rucak na festivalu, svi ostali imaju samo hladne sendvice. Nedostojno ni seoskog vašara.
Na vašarima je ručak u fulu a i provedeš se za pare koje daš. Na Exitu mozeš samo da naletis na nesto igrom slučaja. I sve je skupo.
Ja predlalažem da se minutom ćutanja (šta minut, najmanje ceo sat) obeleži svaki događaj u Srbiji, da ni jedan slavski kolač ne bude presečen pre nego se oda pošta stradalima u Srebrenici, ni jedna dečija rođendanska svećica da ne bude ugašena dok ne potražimo oprost za srebreničke žrtve, da ni jedan tekst u novinam ne počne bez podsećanja na Srebrenicu.
A ostalih žrtava ako se setimo setimo. Ko im je kriv, tim drugim žrtvama rata, što im sudbina nije udesila da nastradaju u Srebrenici i time im oduzela svaku šansu da ih Kišjuhasova empatična duša uzme u razmatranje.
Dobro ti ovo napisa.
Ja kao sredovečni egzidžija skidam Vam kapu za intelekt i pismenost. Kišjuhasov teks je dobar, ali stvarno kakve veze ima Bratunac sa Exitom…
A kakve veze ima Srebrenica?
Pih, Smorke, mišljah kak ćeš kao Gojkova fan girl, dati doprinos u egzaltiranom vozdizanju muzičkog ukusa te mitske figure našeg podneblja, a ti se upustila u rasčlanjivanje zaparložene matre o Srebrenici…
Srebrenica im je, Smorena, borselino koji moraju nosit vanka, a da bi se razaznalo kak su oni „drugačiji od divljaka“ koji čine većinski puk.
Pohabani borselino koji ni njima više nije mio, ali eto, nose ga zbog inercije.
Smaras a to ti je i ime. Autor je pozvao onu Srbiju koja nije iznikla iz radikalne stranke kao ova napredna burazerska sekta. Autor je precizno napisao sta je Exit bio u svom pocetku. Dok ga preletacica Maja i ostali nisu preuzeli. Manje smaraj i vise razmisljaj o tome sta je Srbija postala u medjuvremenu.
Baš me smorio ovaj tvoj komentar. Vreme je za ladno pivce.
I ne samo to; Bilo kakav progresivan angažman festivala je onemogućen i činjenicom da je jedan od većinskih akcionara Exita firma koja je ekskluzivni provajder usluga rasvete i ozvučenja za sve – od Guče, Belgrade Beer Festa do „turneje“ aktuelnog predsednika, a čiji je vlasnik rado viđen u „visokim krugovima“ SNS.
psssst pa to se ne priča XD
Prvi Exit nije bio nikakav nulti, to je zapravo bio i jedini pravi. Bio sam prisutan većinu noći ispred Filozofskog. Sad više nisam prisutan ni u državi, uostalom kao i većina posetilaca i organizatora. I policije je bilo, zašto ne reći, brojnost skupa nije baš bila grandiozna. Vremena su bila takva i strah popriličan. Posle na tvrđavi su neki ljudi videli da bi se moglo naplatiti to što je bilo, pa još posle samo naplatiti itd. Festival nije bio nikakav omaž stradanjima izvan Srbije, stradalo se i kod nas. Tako da pesmičuljak, minut ćutanja i koješta je isto u potpunosti. Nigde posle nisam video ni fotografije ni snimke sa jedinog pravog Exit-a, nije bilo in to prikazivati, ništa nije šljaštalo, bilo je poprilično sivo i malobrojno ali ipak značajno. I ko zna koji put, revolucija je pojela svoju decu. Vas Aleksej nisam zapazio na tom Exitu, možda smo se mimoišli.. a većina nas se poznavala tamo.
Prvo su trosili pare od gradjana da bi pravili festival…
a onda su ga pretvorili u privatnu firmu.
Kao sto se desilo sa mnogo firmi i fabrika sirom Srbije.
Studentski osnivači Exita danas su gotovo sredovečni ljudi koji su se obogatili kao jedna interesna grupa. Da se podsetimo samo 2002. godine i Aleksandre Kolar, portparola EXIT a i jenog supruga koji su izašli prebogati iz ovog projekta.Od 2002 godine traži se ispitivanje poslovanja festivala EXIT (počev od 2001godine). Još tada je Odbor DSS ponovio svoje optuzbe upućene organizatorima festivala koje se odnose na finansijsko poslovanje festivala. Nikada nije odgovoreno na postavljeno pitanje: gde je završio profit u slucaju finansijskog poslovanja, odnosno kako će, ukoliko su napravljeni, biti pokriveni finansijski gubici.Od tada do prošle godine EXIT se pretvorio u privatnu kriminalnu firmu koja organizuje sajam narkomana. Posebna karakteristika EXITa 2019 je taj što je tada uhapšeno više dilera iz redova policije nego dilera profesionalaca.
bravo, odlicna analiza
Exit je bio i ostao pumpa za ispumpavanje budzetskih para. Jeftini vasar, na repu naprednjacke opste (ne)kulture, dok je nekada ipak malo uljudjeniji i programski izazovniji. Danas program jalov, anemican, po modelu za svakoga po nesto, a u stvari jedno veliko nista. (Ne bas) Jeftina zabava bez identiteta i karaktera…
Exit je nastao iz organizacije studentske unije, uz svestrano pomaganje usaid-a. I koliko god osnivačima exita bila puna usta demokratije, pravde, poštovanje zakona, čim su bili u prilici da zarade sve je palo u vodu. Pa prvih desetak godina pare u dzakovima su nosili kući, sve sa šankova koji nisu imali nikakvu kontrolu od strane države.dobijali sponzorstva od pivara, prodavali na sanku, porez nigde plaćen, ni jedan izdat račun… Ne treba smanjivati značaj exit-a, nesumnjivo je velik, aali isto treba reći da čim su mogli, i oni su odradili srbovanje, hvatali krivine gde god su mogli,…
Sto se vise zapinje u nacionalnom to drustvo gubi mogucnost stvaranja i ucvrscivanja svog identiteta. Nacionalno je obrnuto proporcionalno glasnosti o nacionalnom. Ono kad se postigne u (danas) radu i kulturi zivota , se i zivi i onda postaje pravo. Kao sto drustvo ne moze da gradi pojedinac, nego proces mnogo vremena, tako se u istom tom drustvu desavaju momenti pojedinca, kasnije lako uoceni kao fatalne, fundamentalisticke greske jako skupo placene. Pojedinac, vazan za drustvo, mora u svakom bitnom trenutku znati sta je cena svega i vrednost nicega. Reklo bi se cinik ali da bude veci od drustva ( u njegovu korist ) mora imati dijapazon inteligencije razlicitih boja. Sve poente procesa jednog drustva vide se u tim greskama. Kao i veliko poentiranje. U ovih 30 god. bilo je takvih tacaka. Pojedinci, gledajuci u nasledje predanja, nadaju se da ce izvesti kontra revoluciju antifasistickih vrednosti u korist sebe do tad u savremenom nepoznatog. Vracaju se u 19. vek, o cemu razmisljajuci? Opustenost, pomirenja sa kim i cim? 1500000 zrtava , gde su svi oni , kako im otici na groblj, jel nas pitao neko? Pa i plus Jasenovac i ostale jame. Kome je otkopavanje donelo mir i srecu zivota u savremenom? Tragedija Z.Dj. E onda nas izum u vidu 4 stuba spolj. pol.? kao da smo doneli u miraz Zemlji neko velikanstvo pa su tu pobrojani i ti „vazdusni“ stubovi koji treba da nas prikace na realnost. Sigurnija bi bila i jedna drvena stula. Kao da je ta spolj. pol. nas patent, samo nas cekao, kao da ovde nista drugo nije bitno u toj realnosti. Kakvo nasledje imamo, kako ga korigovati, kome se prikloniti racionalno kao mala, siromasna zemlja u centru Evrope, pa bas zbog koristi tog drustva i njegovog lutanja. Ekonomska tranzicija koja traje i danas je sve to bogato podrzala. Publika Exita nije znala sta treba da brani i odbrani. Kao i opismeni koji treba da pisu samo jednim pismom, azbucnim , smatra se da samo nepismeni njime pisu, jer se u prethodnom sistemu ravnopravno uvazavala zelja kretajuceg pojedinca i savremene vrednosti u koristi veceg broja jezickih znanja.Ali zato razni vazni hod drustva, koji nisu osvesceni bivaju iskorisceni.
Jednom sekta uvek sekta
Da li bi Exit ove godine obelezio 25 godina od cinjenice da jedino Srbija u okruzenju ima PETU KOLONU.
Nije Exit kriv,mi smo krivi!
Madness!
Šta je ovo, jbt!? Sindromi koje ti iskazuješ ovde (u suštini redovno, svake nedelje! Ali ovo danas i ono od prošle nedelje!? Ma nije dobro!! Veruj mi da nije dobro i da nešto kod tebe opasno ne valja!!!) bi se morali uzeti za ozbiljno!!
Ovo je obest od koje ti više ne bežiš!! Ovo je mržnja!! Čista, nepatvorena mržnja!!
Mislim, (ono!) ne vredi analizirati „ideju“ da se na, sada već zaista komercijalnom festivalu, oda pošta žrtvama iz Srebrenice!! Msm, koliko god da imam razumevanja za tvoje „stavove“ (pod navodnicima, jer i ti sam znaš da nemaš ni približno čvrstu podlogu za „ono“ šta ti „shvataš“ i dalje „prenosiš“! Da li na fakultetu, učeći decu ili pisanjem ovakvih glupavih, šovinističkih i malicioznih kolumni!) ali aj samo zamisli kako bi to izgledalo!? Mladi ljudi iz celog sveta, pa i komšiluka, i na main stageu neki voditelj koji, jelte, samo u par rečenica (jer ne može duže, na muzičkom festivalu smo!) „objasni omladini“ (pretpostavljam da bi ti voleo da smisliš tih par rečenica!! Priznaj da bi voleo!!), minut ćutanja, pa žurka može da počne!!
Ne vredi analizirati!
Kišjuhas, ti si jedna sramota!!! Ti u sebi nemaš ni jednu mrvu realnosti!! Ništa!! Nula bodova!!!
Šta je ovde šovinistički i gde ovde vidiš „mržnju“ ?
I da li tvoj komentar krcat uzvičnicima treba da otera tu „mržnju?
Da li je pravo na slobodno od mišljenje, drugačije od tvog, „mržnja?
Do kada mislite besmislenim optužbama da verbalno vešate svakoga ko ne piše nacionalističke tirade?
Još sam iznervirao sad!! Da ga verbalno vešam zbog slobode mišljenja? Ma daj, molim te!!
To je ono šta ja i hoću da vidim kod njega!! Upravo to, slobodu mišljenja!
Zbog te paradigme (jasno je na šta ciljam!) koju gura u svakoj kolumni, cenjeni Kišjuhas je izgubio kritičku misao!!! I to jako dobro zna!!
Šta se dernjaš? Ko te povredio, kaži…ili hoćeš na lutki da nam pokažeš? Ne brini se, neće više niko da te dira.
Bravo za komentar. Taj Srbijanac uznemirava svojim uzvicima, dernjavom…za razliku od kolumniste, čiji text pročitah u miru.
„Možemo li da zamislimo evropskog komesara za proširenje Varheljija na Exitu danas? I da li bi nekoga bilo briga i da dođe? A Sinišu Malog i Jorgovanku Tabaković za gitarom i bubnjevima na Exitovoj bini?“
Za razliku od vas, mogu. Mnogi od nas, koji su bili na nultom, mogu da zamisle Vučićasa drimbuljama, Vesića, sa ‘armonikom, dr dark Lončara i prateći hor „exit menadžerija“ kako na main stage-u slave pobedu. Što da ne? I da, sad se setih. Konačno bi tu bio, u ulozi dirigenta, predsednik politićkog saveta sns-a u Sloveniji B. Đorđević. Pošto je njegova klozetska poezija neprikladna za uzvođenje u nazočnosti precednika, izvidili bi numeru „Ne veruj u idole, sve je to biznis, sve je to lova, sve je to fol…“
Treba EXIT da prezumu Biserko, Congradin i Kisjuhas i da sa svih bina emituju samo emisije o Srebrenici i genocidnosti Srba, da su Srbi isti kao i nacisti i da su najgori na svetu, da je priznanje albanske „republjik kosova“ sreca i radost i ostalo iz repertoara. Svaki gradjanin bi imao obavezu da prisustvuje ako ne, zna se, po kratkom postupku. Dobro bi bilo i da tokom tih seansi, iznad tvrdjave nadlecu helikopteri NATO-a, za svaki slucaj.
Zaboravili ste da pomenutoj trojci, dodate i prof. Samardzica.
Od borbe za oslobođenje, prešlo se na saradnju sa okupatorom .
Prilično površan i vrlo opasan tekst. Postoji nešto što se zove „kultur-rasizam“. Lepo je ilustruje rečenica iz teksta u kojoj se kaže da je EXIT pohodila „moderna, urbana, prozapadna i rokenrol populacija“. Oseća se da su svi ostali vredni prezira. Neće biti da je baš tako. Mislim da imam pravo da skrenem pažnju na ovo pošto sam mnogo litara znoja ostavio na Petrovaradinskoj tvrđavi. Danas su bolji egzitaši, šta je sledeće? Plavooki, vozači električnih trotineta? Od kultur-rasizma do rasizma put je vrlo kratak.
Tačno tako. Ja i kad sam tamo bio razvaljen nikad nisam bio rasrbljen. I nikome to nisam nabijao na nos. To je samo bio dobar provod. I prilika da ljudi da vide uživo umetnike koje su poštovali, a godinama im je to bilo zabranjeno.
Kakav komentar za sve nas ,nekad razvaljene na Exitu , Živeli !
Mislim, Srebrenica na Exitu je ok, ali za mejn stejdž su neka veća imena poput Jasenovca, Jadovna, Nove i Stare Gradiške, Kozara…kad pričamo o domaćim ‘kulturnim’ tekovinama.
Bravo kralju! Na ovo nece imati odgovor.
I ja sam za Zapad i Evropu ali nipošto ne onaj Zapad i Evropu koju propagira Kišjuhas jer te „evropske vrednosti“ koje on zastupa upropašćavaju i satiru evropsku civilizaciju. U Evropi s početka 20.veka, koja je tada još imala mozga, logike i zdravog razuma ljudi poput Kišjuhasa su bili smatrani za, blago rečeno, mentalno i intelektualno nezrele i infantilne.