Naša filozofija je svet! 1

Noam Čomski, Jirgen Habermas, Džudit Batler, Frensis Fukujama, Marta Nusbaum, Nensi Frejzer, Fredrik Džejmson, Aksel Honet, Juval Noa Harari, Toma Piketi, Antonio Negri, Etjen Balibar, Majkl Volcer, Siniša Malešević, Ričard Bernstin, Branko Milanović, Žak Ransijer, Mišel Lamon, Džefri Aleksander, Majkl Baravoj, Kreg Kalhun, Timoti Snajder? Prvo, to što su u pitanju trenutno najveća imena filozofije i društvene teorije na planeti Zemlji. I, drugo, što su svi oni svojim imenom i prezimenom solidarno podržali – Institut za filozofiju i društvenu teorijuu Republici Srbiji.

Nemoguće je preceniti značaj i veličinu ovog sociopolitičkog događaja. Šta god mislili o njihovim konkretnim filozofijama i društvenim teorijama, u pitanju jesu intelektualne superzvezde, izuzetni društvenonaučni influenseri, te žive legendekoje se već uveliko nalaze u enciklopedijama i udžbenicima širom sveta. A mislioci ovako teške kategorije ne daju svoj potpis olako za neku stvar. U pitanju je i krajnje raznovrsna skupina intelektualaca: ima tu i levih i desnih liberala, marksista i anarhista, te poststrukturalista, postmodernista i drugih. I malo je zajedničkih ciljeva koje bi svi oni komotno podržali, a ovaj jesu. Bez preterivanja, imati spisak koji je na jednom mestu okupio više od 500 takvih figura – analogno je istorijskom okupljanju svetskih državnika na sahrani Josipa Broza Tita u Beogradu. Sa tom razlikom što su ovi ustali protiv sahrane jednog beogradskog naučnog instituta.

Jedna šira poenta te gužve zato i nije samo u sveprisutnoj i poodavnoj praksi partijskog upodobljavanjaama baš svega svega u srpskom društvu. Od predsednika saveta mesnih zajednica i gradonačelnika, preko direktora vrtića, osnovnih škola, domova zdravlja, i tako sve do direktora instituta za nuklearne nauke ili pak filozofiju i društvenu teoriju. Uostalom, slično i podjednako suprotno željama kolektiva, nedavno je partijski postavljena i direktorka osnovne škole u Kisaču, malom slovačkom selu u Vojvodini. Gde je takođe izbio impresivni protest zaposlenih, uprkos tome što pristojne kisačke učiteljice i nastavnice verovatno nisu globalno prepoznatljive po disidentskom delovanju i militantnim pobunama.

Zato na tren ostavimo po strani bunt istraživača ovog Institutazbog nametanja članova Upravnog odbora im. Ona stvarna i raspamećujuća vest je ta da jedan veliki Čomski, Batler i Fukujama uopšte pišu otvorena pisma o bilo čemu što se dešava u jednoj maloj, perifernoj, zapuštenoj i globalno nebitnoj Srbiji. A pitanje je da li bi njih troje pristali da sednu i za isti sto u kafani i slože se oko bilo čega konkretnijeg od važnosti mira u svetu i zdravlja delfina. Drugim rečima, globalna solidarnost sa Institutom za filozofiju i društvenu teorijuupadljivo svedoči o sledećem. O istaknutom mestu i ogromnom ugledu koji ova institucija, ali i filozofi i društveni naučnici iz Srbije uopšte, zapravo imaju u svetu. A na koje su i javnost i donosioci odluka u Srbiji neuko i kratkovido zaboravili u grabežu za strane investitore i predizbornim merenjima težine đačke torbe. Tada proterujući svaku filozofiju, sociologiju i teorijuiz školskih programa.

A bilo je to kao da su npr. Jugoslovensku kinoteku, iz nekog razloga, svojim potpisima podržali Žan-Lik Godar, Stiven Spilberg, Martin Skorseze, Frensis Ford Kopola, Vudi Alen, Kventin Tarantino, Ridli Skot, Dejvid Linč, Vim Venders, Verner Hercog, Džejms Kameron, Stiven Soderberg, Pedro Almodovar, Lars fon Trir, Spajk Li, Kristofer Nolan i Dejvid Finčer. Ili da podršku Fudbalskom savezu Srbijesolidarno potpišu Pele, Dijego Maradona, Kristijano Ronaldo, Lajonel Mesi, Ronaldinjo, Nejmar, Ćavi, Serhio Ramos, Zinedin Zidan, Dejvid Bekam, Luis Figo, Vejn Runi, Rajan Gigs, Erik Kantona, Franc Bekenbauer i Zlatan Ibrahimović. Svaka čast jugoslovenskom filmu ili srpskom fudbalu, ali možemo li da zamislimo tako nešto? Teško. A upravo se to dogodilo kad je reč o (post)jugoslovenskoj ili srpskoj filozofiji i društvenoj teoriji.

Obavešteni laici verovatno su čuli i za Čomskog i za Habermasa. Za prvog možda i preko Slobodana Miloševića, a za drugog preko Zorana Đinđića (i što je krajnje pogrešno, u oba slučaja). Moguće je i da se načulo za Fukujaminu tezu o kraju istorije, a možda i kupilo Hararijeve bestselere Sapijensi Homo Deus. Dok su ostale superzvezde koje su podržale IFDTslabije poznate u javnosti. Ali, pročačkajmo ih, čak i vikipedijski površno. U pitanju jesu najcitiraniji, bestselerski i legendarni profesori emeritusi i/ili šefovi katedri za filozofiju i društvene nauke na MIT, Harvardu, Berkliju, Prinstonu, Stanfordu, Jejlu, Kolumbiji, Čikagu, Kembridžu, Oksfordu, Sorboni, Frankfurtui posvud.

Na primer, Džudit Batler, osnovala je program kritičke teorije na Berkliju, a svojim idejama izmenila postojeće zamisli o polu i rodu. Danas se smatra za najveći svetski autoritet feminističke i kvir teorije, pa i za akademsku pop zvezdu. Marta Nusbaum, koja je predavala filozofiju na Harvardujoš 1970-ih, jedna je od najvećih moralnih i političkih filozofkinja današnjice (i kritikovala je i Čomskog i Batler!). Nensi Frejzer sa njujorške Nove školejedna je od vodećih svetskih autoriteta za pitanja društvene pravde i nepravde. Ričard Bernstin, koji je predavao filozofiju na Jejluod 1954, jedan je od najvećih živih pragmatista. A Fredrik Džejmson jedan od najvećih živih teoretičara kulture i (kritičara) postmodernizma i kapitalizma. Aksel Honet je istaknuti teoretičar društvene moći, i beše direktor legendarnog Instituta za društvena istraživanjau Frankfurtu ili Frankfurtske škole(2001-2018).

Zatim, Altiserovi saradnici i sledbenici Ransijer, Negri i Balibar su među najistaknutijim kontinentalnim filozofima današnjice. Volcer sa Prinstonai Malešević iz Dablinasu vodeći svetski teoretičari rata, etniciteta i nacionalizma. Snajder sa Jejlajedan je od najznačajnijih istoričara holokaustana svetu. A naše-gore-list Milanović najugledniji svetski teoretičar društvene nejednakosti, a beše i vodeći ekonomista Svetske banke. Lamon predaje sociologiju na Harvarduod 2003. i bila je predsednica Američke sociološke asocijacije, najvećeg i najstarijeg profesionalnog udruženja sociologa na planeti. Baravoj je profesor sociologije na Berklijuod 1970-ih, i takođe beše na funkciji predsednika ASA, kao i Međunarodne sociološke asocijacije(2010- 2014). Džefri Aleksander je osnivač programa kulturne sociologije i jedan najvećih socioloških teoretičara danas. Najzad, taj Noam Čomski utemeljio je kognitivne nauke, promenio naučno izučavanje jezika, i smatraju ga najvećim živim intelektualcem. Baš kao što je i Habermas jedan od najvećih živih mislilaca demokratije, slobode govora i izražavanja.

I sad, sva ova i druga kultna, legendarna, ugledna i uticajna imena svetske filozofije i društvene teorije ustala su u odbranu jednog – Instituta za filozofiju i društvenu teorijuiz Srbije. Zvuči seksi? Možda zato što jeste. Neverovatno je što ovo danima nije bila prva vest u svim medijima u zemlji. Jer, čak i ukoliko svo to vrhunsko filozofskoi teorijskoznanje za prosečnog Petra Petrovića sa uplatnice deluje nekako apstraktno, nepraktično, na hleb nenamazivo i u rezervoar automobila nesipavo – ništa nije dalje od istine. Svi ovi mislioci i profesori promišljaju, istražuju, i nude odgovore upravo na ona pitanja koja svakodnevno tište i poslovičnog Milivoja sa Fejsbukai Slavicu sa Tvitera. A to jesu pitanja pravde i nepravde, demokratije i autokratije, države i nacije, jednakosti i nejednakosti, kapitalizma i socijalizma, muškaraca i žena, istine i laži, medija i jezika, ljudskog morala i ličnog identiteta.

Najzad, činjenica da globalni mislioci poput Čomskog, Habermasa, Batler, Fukujame, Nusbaum, Hararija, Piketija i 500 ostalih naučnih veličina, uopšte potpisuju tekst jednog IFDT, u kojem se govori i o nekakvoj Vladi Srbije, o izvesnim Đinđiću i Šešelju, o direktorima i Upravnim odborima – zapravo progovara mnogo toga fantastičnog o ugledu filozofije i društvene teorije iz Srbije. A nema mnogo globalnog ugleda koji je bio preostao ovoj napaćenoj zemlji i namučenom društvu. Ovom subverzijom u borbi za naučnu autonomiju i istraživačku slobodu, IFDTse svrstao u redove onih najvećih svetskih, a našihlegendi, poput Nikole Tesle ili Novaka Đokovića. Potpisnici solidarnosti sa IFDTzaista jesu Spilbergi Tarantino, te Ronaldoili Mesisvetske filozofije i društvene teorije. I svaka Vlada ovako omalene zemlje bi se duboko poklonila pred tim uspehom i poduhvatom.

Famozni srpski brend, ali i globalna šansa Srbije, zato nisu samo malinari iz Arilja i programeri iz Novog Sada. Već su to i akademski filozofi i društveni teoretičari sa instituta i sa filozofskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Koje izdašno podržavaju najveća svetska imena filozofije i društvene teorije. Jer nije ta solidarnost stigla slučajno, naprasno i odjednom, niti pala sa neba. Filozofi i društveni naučnici Srbije već uveliko sarađuju sa najvećim svetskim naučnicima, objavljuju naučne radove u vrhunskim međunarodnim časopisima, dobijaju izvrsne istraživačke projekte, pa i (ako je to najvažnije) takođe donose nekakav novac u ovu zemlju. Samo što o tome nema ko da piše. I zato filozofija i društvena teorija koju direktno podrže ovoliki intelektualni giganti planete takođe mora da predstavlja jedno – istinsko nacionalno blago. Baš poput Lepenskog Virai Vinče, Viminacijumai Sirmijuma, Studenice, Gračanice i Dečana, te ćevapčića, rakije ili pirotskog ćilima, i tako sve do Đerdapske klisureili Brašovanovog modernizma. Ne samo maline i softveri, već i naša filozofija i društvena teorija takođe su – svet.