Naučni proletarijat

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gresite g. Kisjuhas,
   sredstava ima i za nauku, i za obrazovanje i za zdravstvo.
   Sustina je da je ZABRANJENO ulaganje u delatnosti koje doprinose razvoju, kvalitetnijem zivotu i oporavku Srbije.

2. – Тата шта јe то „Фусноте“ ?
   – Сине то ти културнији израз за с…

3. Lično mislim da autor teksta ne poznaje prilike u našoj nauci. Odlazeći ministar je u pravu što je pooštrio kriterijume ko može voditi projekat i ko može učestvovati na projektu. Obrazloženje je sledeće: većina naučnih projekata koje je do sada finansirala država nemaju praktičnu primenu pre svega u privredi ili, na primer, u medicini. Projekti su služili da se zadovolje lična interesovanja naučnika ili čak hirovi, iz rezultata se objavi par naučnih radova koji služe da bi naučnici koji su učestvovali u projektima mogli da napreduju u svojim Institutima ili fakultetima i…..to je to. Više miliona dinara državnih para je potrošeno a rezultat je nekoliko naučnih radova, uglavnom bez bilo kakve praktične upotrebne vrednosti.
   Ono što je nama potrebno je da privreda ukaže državi koji su njeni problemi a onda država raspiše konkurs sa unapred poznatim temama (problemima) od čijeg će rešavanja privreda imati koristi a posledično, i država i sami naučnici. Tako je u svetu. Veza između nauke i privrede je bliska i čvrsta i donosi ogromne rezultate. Pa pogledajte samo nivo njihove tehnološke razvijenosti, nisu fabrike razvile tu tehnologiju nego naučnici.
   Zvuči surovo, ali bez konkurencije nema napretka u nauci i naši naučnici moraju to da prihvate.

4. Tekst napisan u već poznatom maniru Kišjuhasa da na svako pitanje ima SVOJ odgovor koji nama i nije baš potreban i da od proste rečenice uvek napravi složenu a jasno učini nejasnim, sve pišući u uverenju da je neshvaćen od strane običnih ljudi koji su apsolutno neobrazovani. Čitajući njegove tekstove sve više sam uveren da njemu pisanije kolumne predstavlja kompenzaciju za nedostatak onoga što se ne može zameniti na način na koji to se to radi u pubertetu ili vojsci.

5. Милче | 22/05/2016 09:34

   – Тата шта јe то „Фусноте“ ?
   – Сине то ти културнији израз за с…
   – Тата, а шта је то с…
   – То ти је, сине, исто што и Милче.

6. Moze li se u „fusnoti“ napisati ko je uopste Kisjuhas kad mu vec uzastopce posvecujete toliko prostora? Prosli put je njegova tvrdnja o istovetnosti Pokreta dosta je bilo i Dveri bila ocigledna glupost! Dalje mi se ni ne cita!

7. „-Тата шта јe то „Фусноте“ ?
   – Сине то ти је културнији израз за с…
   – Тата, а шта је то с…
   – То ти је, сине, исто што и Милче.“
   – A, tata šta je to Tomas?
   – Sine to ti je produkt rada Milčeta.

8. @Nenad Markovic
   A ko je „zabranio“?
   Svako ko ne drži glavu u pesku poput noja vidi da smo ruska gubernija… pročitajte ponovo proglas „ruskih slavenofila“ iz vremena Kneza Mihajla tu jasno piše : da srbi treba da ostanu neobrazovani, prosti, neuki… (pošto je evropska nauka, kultura najveće zlo na svetu)…te je ideje kasnije preradio vladuka Nikolaj Velimirović….
   Ps. umesto u nauku, obrazovanje gubernatori gubernije ulažu u SPC, sport i razonodu te u odbranu dibidus pogrešene ratne politike iz ’90 (po njima to stvara i održava srpski identitet).

9. @Milutin Milankovic – a zasto ste onda uzeli pseudonim upravo naucnika koji nicim nije doprineo privredi!? Gospodine vi ocigledno uopste ne znate sta je nauka, kako funkcionise ni cemu sluzi! Nauka je sticanje novih znanja a to o cemu vi govorite su inovacije koje se oslanjaju na nova znanja i njih treba da finansira privreda. Tako je svuda u svetu. Nauka doprinosi zbiru znanja covecanstva i tek taj zbir u dugom vremenu dovodi do progresa. Otkrica koja daju „proizvod“ su retka i ogranicena na tehnicke nauke. A srpski doprinos tom zbiru ljudskog znanja je pitanje naseg ucesca u civilizaciji – ili ne. To ste trebali da pojmite jos u osnovnoj skoli!

10. Odlično! Duhovito, razigrano i istinito!

11. Aleksej ti si. Poznala sam te po „razigranom“ stilu. Ne možeš se sakriti.

12. U suštini Kišjuhasovi uradci su duboko religiozni, jer čitajući njegove tekstove i neverujući moraju da se krste.

13. Текст је солидан. За науку ова држава већ деценијама издваја мањи проценат свог БДП-а од Албаније. За Босну и Македонију нема података.

    Што се размера улагања по научним областима тиче за то је потребна мера ствари, као код спремања јела. Не ваља без соли – бљутаво је, не ваља ни када је превише слано. За такав посао је потребно знати (и имати).

    Заблуда је да Србија има превише научника. Чак и да су сви набројани одлични (а нису) тај број је мали. Додатни проблем је то што их у неким фундаменталним областима има пропорционано превише. Држава нема никакав утицај на то. Факултети (пре свега државни) школују колико им треба да упосле своје професоре.

14. Gospodine Spasiću ne mora se posebno pisati ko je kolumnista, jer sami njegovi tekstovi sve kažu o liku i delu autora. Prelistajte malo stare tekstove, pogledajte komentare i ocene čitalaca pa će vam sve biti jasno. Celishodnije bi bilo da nam napiše glavni urednik koji su mu motivi kada toliko prostora ustupa takvim tekstovima.

15. Zorane,bravo!