Roze upaljači

Na ljubazan upit da objasni svoj postupak, dobija odgovor da „ljudi“ (čitaj: muškarci) ne uzimaju te upaljače, implicirajući gej problematiku, potom se i sama nasmejavši apsurdu te činjenice. Pobogu, zašto? Da li „ljudi“ zaista misle da će ih neko percipirati kao homoseksualce ako imaju roze upaljač? Da će komadić spektra svetlosti koju čovekovi vizuelni receptori percipiraju kao ružičastost od vlasnika očiju učiniti homoseksualca? U kakvoj uopšte nastranoj korelaciji mogu biti boja upaljača i to ko nas seksualno privlači? „Ne znam, komšija“, odmahuje ona u „muškarci su glupi“ pokretu rukom i prevrtaju očima. Rasplet? Potpisnik ovih redova se kući vratio sa 7-8 ružičastih upaljača, u benigno besmislenom aktu kulturne neposlušnosti i nekonformizma.

Sprema se nova parada. Za nekoga ponosa, za nekoga srama, za većinu prilika koju nazivaju neprilikom. Naime, prilika za jednu drugu paradu – paradu neznanja. Od starosedelaca po vladama do starosedelaca po kafanama, svako ima mišljenje i ne plaši se da ga upotrebi. Teme su bezbednost, Ustav, Evropa, crkva, huliganija, policija, Đilas i Palma, samo ne homoseksualnost. U kakofoniji budalaština i loših viceva o bolesti, neprirodnosti, nenormalnosti, porodičnim vrednostima, Levitskom zakoniku (18:22) i Poslanici Rimljanima (1:27), s vremena na vreme se pojavi fraza o „varijetetu ljudske prirode“ i na tome se stane. Šta građani i izabranici građana zaista znaju o homoseksualnosti, a da svoje mišljenje ne zasnivaju na popovskoj retorici, te osećanju u stomaku i osećanju za predizbornu kampanju? Zašto je Američka psihijatrijska asocijacija 1973. godine, pre pojave panka i pre prava glasa za žene u Portugalu, skinula homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja? Zašto to obavezuje?

Naučno bavljenje (homo)seksualnošću ima sramotno kratku, ali i izuzetno bogatu istoriju. Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje je još 1950-ih godina počeo da preispituje klasifikaciju homoseksualnosti kao nekakvog poremećaja. Ali ne zbog gej lobija i masonskih modnih gurua, već zato što sva (tada savremena) naučna istraživanja jednostavno nisu proizvodila nikakve dokaze o nenormalnosti ili nezdravosti takvog ponašanja ili orijentacije. Bila je to „bolest“ za koju niko nikada ne dobija bolovanje. Kako su se podaci temeljnih, opsežnih i ozbiljnih istraživanja akumulirali, nije bilo druge. Ranije klasifikacije počivale su na lošoj nauci i nereprezentativnom uzorku – malom broju homoseksualnih pojedinaca koji su tražili psihijatrijsku pomoć ili koji su bili po zatvorima. Ogroman korpus naučnih radova i naučnih dokaza jasno ukazuje na to da biti homoseksualan nema nikakve posledice po mentalno zdravlje i socijalno prilagođavanje. Kao i da nikakvi porodični problemi ili traume ne mogu doprineti stvaranju homoseksualne orijentacije. A ponajmanje to mogu učiniti zapaljivi predmeti ružičaste boje – pritom se ne misli samo na upaljače. Problematično i traumatično iskustvo diskriminacije homoseksualnih osoba ima veze sa diskriminatorima, a ne s onima koji su diskriminisani. Konačno, homoseksualno i biseksualno ponašanje danas je odlično dokumentovano i za preko 500 neljudskih životinjskih vrsta, od čovekovih najbližih rođaka (čovekolikih majmuna) do čovekovih najbližih saputnika (crevnih glista).

Ovo kaže nauka. Ista ona drangulija koja kaže da se Zemlja vrti oko Sunca, da je čovek nastao evolucijom putem prirodne selekcije i koja može da objasni kako i zašto se pali svetlo kada otvorimo vrata od frižidera. Dopadanje ili nedopadanje ovde jednostavno nisu tema, jer ponekad nešto prosto jeste ili nije. Zašto ispaljivanje naučnih neistina kada je reč o ovoj oblasti nije politički sankcionisano opet je nešto drugo. Domaći zadaci se hronično ne rade, a ne samo iz psihologije, biologije ili istorije klasične muzike (šifra: Betoven i Šopen). Um je taj koji je u četiri zida ako su roze upaljači seksualna orijentacija. Pre nego što se kampanje zahuktaju, a hoće, i sve se prebaci na teren prava i politike, valja baratati i sa činjenicama, a ne samo stavovima. Okej su mišljenja koja, poput anusa, svako ima. Ali ne bi bilo loše znati nešto tome o čemu se misli, bar s vremena na vreme.