Vikipedija

Naime, Vikipedijom se danas koristi više od 400 miliona ljudi svakog meseca, a za (samo) deset godina stvoreno je više od 17 miliona članaka na 270 jezika. Njen kulturni uticaj je izuzetan. Na primer, nikada nije postojala enciklopedija na svahili jeziku. Danas Vikipedija ima 20.000 članaka na svahiliju. Međutim, politički i širi društveni uticaj „slobodne enciklopedije“ jeste tema koja zahteva posebnu pažnju.

Naime, neverovatne brojke koje prate ovu enciklopediju prati još jedan blistavi fenomen. Ova enciklopedija je potpuno besplatna za njene korisnike. Uz to, na sajtu na kojem se nalazi nema nijedne reklame. Celu stvar sa Vikipedijom je pokrenulo dvoje ljudi, putem dobrotvorne i neprofitne organizacije. Ono što objektivno košta, obezbeđuje se dobrovoljnim prilozima. U poslednjoj akciji tog tipa prikupljeno je više od 16 miliona dolara, u više od pola miliona pojedinačnih donacija. „Nema besplatnog ručka“, promrmljao bi Milton Fridman. Pa ipak, onaj ko bi zadovoljno protrljao rukama bio bi Karl Marks. Problem sa komunizmom nije utopijska vizija društva, nju imaju svi društveni pokreti i političke ideologije. Problem je sa utopijskom slikom čoveka. Primer Vikipedije pokazuje da taj problem možda i nije izuzetan i nerešiv. I to u tako sjajnoj oblasti kao što je širenje ljudskog znanja.

Suština je u sledećem. Uređivanje sadržaja ove enciklopedije prepušteno je (i drastično olakšano) svim famoznim ljudima „dobre volje“. Finansiranje celog projekta takođe. I u takvom solidarnom poduhvatu i proizvod je solidarne prirode – enciklopedija je besplatna. Zamislimo se. Grupacija ljudi se sakupila sa ciljem da bez novčane nadoknade potroši svoje slobodno vreme da bi popisala svetsko znanje na određenim virtuelnim stranicama koje će zatim ceo svet moći da koristi potpuno besplatno. Odsustvo reklama ovde posebno bode oči navikle na kapitalistički mrak. Sa toliko miliona „klikova“ dnevno, Vikipedija bi bila raj za oglašivače koji bi zauzvrat dobro napunili džepove njenim osnivačima. Verovatno bi pristali i na minimalnu reklamicu negde u uglu, a platili je izdašno. Pa ipak, to se ne dešava.

Dve stvari ceo poduhvat čine mogućim: brojnost i internet, odnosno informatičke tehnologije. Zaista, malo nas bi pisalo neke enciklopedijske članke potpuno dobrovoljno, barem ne ozbiljniji komad vremena. Ali, svako od nas poznaje bar nekog pojedinca sa nešto više dokolice i dobre volje od nas samih. U ogromnom globalnom svetu, takvih pojedinaca, pokazuje se, ipak ima dovoljno. Internet je učinio da se oni povežu, umreže i stvore zajednicu izvan i mimo konvencionalnih granica. I na taj zadatak, širenje informacija i znanja, motivišu mnoge druge. Da napišu čitav članak ili isprave tuđu štamparsku grešku, svejedno je. Rezultat je Vikipedija, koju koristi ceo svet.

Istovremeno, Vikipediju čine svi oni koji je uređuju. A mogu je uređivati svi. Opravdani strahovi da će zbog ove totalne demokratizacije doći do porasta neozbiljnosti, grešaka i vandalizama u unosima i člancima nisu se obistinili. U komparativnoj analizi unosa u Enciklopediju Britanika i Vikipediju – pronađen je isti (zanemarljivi) postotak grešaka i nepreciznosti. A načini na koji se došlo do članaka ovih enciklopedija su posve daleki jedan od drugog. Prva košta i uređuje je elita plaćenih profesionalaca. Druga je džabe i besplatno je uređuju gomile amatera. Zadivljuje činjenica da je rezultat manje-više isti: korektno i ispravno napisan enciklopedijski tekst. Naravno, Vikipedija nije mogla odmah biti takva. Ali, vremenom, gradualnim procesom selekcije i omasovljavanjem cele akcije, rezultati počinju da zadivljuju.

I kritike i vicevi na račun Vikipedije su dozvoljeni. „Vikipedija proslavlja 750 godina američke nezavisnosti“ bio je naslov jednog satiričnog teksta. I, zaista, neutralnost i konsenzus, kao principi rada Vikipedije, nisu uvek u dobrim odnosima sa istinom i znanjem. Međutim, tada na delo stupa snaga gotovo darvinističke selekcije (uz pomoć softvera za zaštitu od vandalizma) u konkurentnom virtuelnom okruženju. Što više ljudi piše, ispravlja, dopunjava i čisti članke sa Vikipedije, ona postaje sve razvijenija i sofisticiranija.

Vikipediji doprinose ljudi, svako prema mogućnostima, a koriste je svi, prema svojim potrebama. Utopija je samo jedan klik daleko. Osnovna poruka je da nešto veliko i važno može da bude besplatno i neprofitno. I pod upravom velikog broja dobrih ljudi, za sve. Projekat Vikipedija pre svega budi nadu u ljudsku životinju. Da uprkos tome što je krase i agresivnost i sebičluk i lenjost, uz dobru organizaciju i povezivanje, postaje moguće ostvariti solidarnost, dobrovoljnost i marljivost svima na jednaku i besplatnu korist. Kapitalizam neće srušiti radnički štrajkovi, većnešto poput Vikipedije. U zavisnosti od ličnih pogleda na tu stvar, čestitaćemo joj deseti rođendan. Srećan!