Satovi na Krimu, dosad navijani prema kazaljkama u Kijevu, od kraja marta pomeraju se dva časa napred, da bi se i u merenju vremena prilagodili Moskvi. Tek proglašena nezavisna država, kao „federalni subjekt Rusije sa statusom republike“, od antičkog doba mnogima željeni rt iz koga se isplovljava u topla mora, u novijoj istoriji carsko letovalište, potom i odmaralište sovjetskih trudbenika i partijskih radnika, koje je Katarina Velika osvojila od Osmanlija krajem osamnaestog veka, opet je u ruskoj porodici. Na Lenjinovom trgu u Simferopolju nezavisnost je posle glasanja na referendumu proslavljena veličanstvenom zabavom i vatrometom, „kakav može da se poredi sa priredbom uz Zimske olimpijske igre u Sočiju“.
Leonid Slutski, predsednik parlamentarne komisije Dume za susede, rastumačio je da je „veoma važna briga Kremlja bila da učini korak za odbranu Krima“, koji se – kako je nagovestio – „suočavao sa sudbinom Iraka, Libije i Jugoslavije – rasparčavanjem rukama Zapada“. Zaključio je da će zato „Rusija biti nagrađena zahvalnošću budućih generacija“.
Svu imovinu preduzeća i drugih organizacija, kao i sindikata i udruženja građana, „osnovanih od strane Ukrajine“, novonastali Krim je odmah preneo u svoje vlasništvo, a vojnicima dojučerašnje domovine ponuđena je prilika da se pridruže sastavu ruske armije. Uvodi se hitno i upotreba rublje, dok ukrajinska valuta i dalje važi, ali samo na određeno vreme. Novac iz ranijih državnih kasa prešao je na račun nove Republike. Premijer Sergej Aksjonov je prethodno govorio da je, što se tiče ukrajinske državne imovine, neka vrsta nagodbe moguća, ali „sve zavisi od toga kako će se Kijev ponašati posle referenduma“. Rekao je, zabeležile su agencije: „Možda ćemo nešto platiti kao kompenzaciju, možda ćemo nešto dati jednog dana, a možda i ništa nećemo platiti.“ Svođenje računa biće svakako veoma složeno.
Analiza u listu Komsomolac pokazuje da će utapanje Krima u Rusiju, u sledeće tri godine, moguće koštati dvadeset milijardi dolara. „Možda čak i trideset“, dodaje Leonid Slutski i odmah nalazi razumevanje za ulaganje: „Naravno, skupo je, ali to što smo stali uz Ruse na Krimu toga je vredno.“ Zamenik ministra finansija Rusije Sergej Šatalov, bez detaljnijeg tumačenja, dopunjava da „u prelaznoj fazi (priključenja Krima) ne isključuje primenu posebnog režima za poreze i takse. Još pre izjašnjavanja na referendumu, Moskva se obavezala da Krim odmah pomogne sa milijardu dolara.
Otkad je 1991. Ukrajina, posle decenija u sastavu SSSR-a, postala nezavisna, autonomni Krim je iz centralne kijevske kase dobijao apanažu veću nego što su donosili njegovi poreski prihodi. Tako se punilo 70 odsto budžeta. Analitičari tvrde da će ubuduće i Moskva morati i te kako da ulaže u izdržavanje povratnika, kako za redovne troškove, tako i u izgradnju infrastrukture. Krim nema kopnenu vezu sa Rusijom. Neophodan je most – dugo planiran da poveže obale između kojih sada saobraćaju skele – a koštaće (kažu stručnjaci) pola milijarde dolara. Premijer Medvedev je unapred obećao da će prelaz preko mora od 4,5 kilometara biti izgrađen „kad se Krim pridruži Moskvi“. Skoro svu vodu za piće i najveći deo struje Krim dobija iz Ukrajine.
RT nalazi kako „nerazvijena i zapuštena krimska infrastruktura, naročito u transportu, može da bude izuzetna prilika za ruske kompanije. Aksjonov, neumorni agitator pristupanja Moskvi, siguran je da će „odvajanje Krima od Ukrajine biti dobro za ekonomiju“, a kao primer vidi Singapur! Realniji veoma solidni oslonci su turizam, pre svega sa Rusima kao tradicionalnim gostima, nafta i prirodni gas. Američki Ekson sa britanskim Šelom je, recimo, uveliko bio u razgovorima sa Ukrajinom o budućem bogatom izvlačenju nafte sa morskog dna, ali su se planovi našli „na ledu“. Ali, predsednik parlamenta Krima Vladimir Konstantinov je, prenose agencije (među njima i RIA Novosti), izjavio da su nezavisne krimske vlasti „pod svoj kišobran stavile polja nafte i gasa, a Rusija i Gazprom treba da preuzmu brigu o proizvodnji“.
Bratska pomoć je u toku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
