Konfučije i Nobel

Elen Džonson Sirlif, Lejman Gbovi i Tavakul Karman primile su i podelile Nobelovu nagradu za mir, uz čestitku da „potvrđuju kinesku poslovicu koja kaže da žene drže polovinu neba“.

Muško imenovanje za Konfučijevu nagradu za mir adresirano na Vladimira Putina, premijera Rusije, čini se više je kinesko „izravnavanje zaostalog računa“ sa norveškim Nobelovim komitetom.

Otkad se od 1901. u Oslu dodeljuje, samo petnaest žena su ponele odličje; prva je bila Berta Sofia fon Sutner (1843 – 1914), nagrađena 1905. za knjigu „Položite oružje“ – objavljenu 1899 – i počasna predsednica Stalnog međunarodnog biroa za mir, neumorna aktivistkinja za ona vremena i prilike, nešto što se baš nije očekivalo od „plave krvi“ jedne baronice.

Ovogodišnjem laureatu Lejman Gbovi (39) iz Liberije, majci šestoro dece, u brojnim priznanjima je i uspeh, „dok se nasilje ne prekine, seks štrajk – započet 2002 – u odnosima sa muževima“, kao nesavladivog oružja u borbi da muški gospodari rata, „koji su izgubili razum“, prekinu jedan od najkrvavijih građanskih obračuna u Africi, koji je trajao čitavih četrnaest godina.

I druga nobelovka je iz Liberije. Elen Džonson Sirlif (72), prva u Africi izabrana, i to demokratskim procesom, predsednica države – već je u drugom mandatu – 2006. je preuzela vlast posle okončanja brutalnog pogroma i smrti 250.000 ljudi, potpunog ekonomskog razaranja i „nezapamćene bezdušnosti, kakva je vladala prema ženama u zemljama poput Demokratske Republike Konga, Ruande, Siera Leone i njenoj sopstvenoj, suprotstavljajući se nenasilnim metodama“.

Tavakul Karman (32) iz Jemena, treća junakinja, najmlađa je dobitnica Nobelove nagrade za mir i prva Arapkinja, kojoj je pripalo ovo priznanje u bilo kojoj kategoriji zaveštanja. Novinar po zanimanju i, istovremeno, borac na barikadama, koji dospeva u zatvor, majka troje dece, poručuje da će „obećano arapsko proleće postati arapska zima, ako se opet žene ostave po strani u tegobnom rađanju demokratije“.

Na dalekom Istoku, Kineski centar za istraživanje mira, koji doduše za sebe navodi da je prijavljen u Hongkongu i tvrdi da „nema veze sa vladom“ u Pekingu je, dan pre svečanosti u Oslu, isporučio drugu po redu, svoju verziju odlikovanja. Konfučijevo priznanje pripalo je Putinu „za doprinos očuvanju svetskog mira“, čime je premijer „pravednog srca“ – kako je nazvan – pretekao druge ozbiljne takmace, Angelu Merkel i jednog domaćeg naučnika, poljoprivredne struke. Odluku je dopunio Ćiao Damo objašnjenjem da je „Nobelova nagrada izgubila svaki smisao“, a da se ovom istočnjačkom priznanju vlada Kine „ni na koji način ne protivi, iako nema ni formalnu vezu s njim“.

Prošle godine, za prvog dobitnika Konfučija je određen bivši potpredsednik Tajvana Lien Čan; dva dana pre uobičajenog uručenja Nobelove nagrade za mir u Norveškoj, gde utamničeni (jedanaest godina zatvora) kineski pisac i zaštitnik demokratskih i ljudskih prava Liu Siaobo ne može da lično primi dodeljenu počast.

Ove godine pekinška ceremonija je održana dan pre svečanosti u Oslu. Oba puta dobitnici nisu bili prisutni: u Putinovo ime pozlaćenu statuu kineskog mislioca preuzele su ruske studentkinje, lane za Liena jedna devojčica, a tada i petnaest hiljada dolara, kojih sada nije bilo.

Prvi dobitnici Nobelove nagrade za mir, ustanovljene pre 110 godina bili su osnivači Crvenog krsta i Francuskog društva za mir; u istoriji dužoj od veka 19 puta nije dodeljena; Međunarodni crveni krst je trostruki nosilac; Hitler je Nemcima zabranio da je primaju, a Vijetnamac Le Duk To je 1973. odbio; Mahatma Gandi je četiri puta predlagan i zaobiđen; predsednik SAD Barak Obama je odlikovan unapred, za pretpostavljene zasluge.

Pronalazač dinamita Alfred Nobel, Šveđanin, rođen 1833, hemičar i inženjer, kao devetogodišnji dečak sa roditeljima se našao u Sankt Peterburgu, gde je otac snabdevao carsku vojsku dok nije bankrotirao.

Filantrop, koji je probajući recepte za eksplozive usmrtio mlađeg brata, u silnim poslovima kasnije i vlasnik i fabrike topova Bofors, godinu dana pre smrti je na parčetu papira ostavio oporuku da većinu stečenog bogatstva zaveštava apostolima mira i nauke.

Revnosni skandinavski čuvari poslednje volje izgleda stiču suparnike. Kao da politika nije mnogo manje zapaljiva od Nobelove smeše.