U zoru u nedelju, obešeni su u Teheranu Mohamed Hajdari i Kuriš Ahmadi, špijuni po optužnici. Pogubljeni su, saopšteno je, radili za najveće neprijatelje Irana, prvi za izraelski Mosad, drugi za američku Centralnu obaveštajnu agenciju. Nije rečeno ni gde su uhvaćeni, ni gde im je suđeno.
U Islamskoj Republici ovakve kazne nisu posebno retke. Nacionalni savet otpora (režimu) čak tvrdi da je u osamnaest dana aprila obešeno četrdeset osuđenih za različite krivice. Prema podatku organizacije Amnesti internešenel u Iranu je 2012. izvršeno 314 smrtnih kazni, a više pogubljenja u jednoj godini bilo je još samo u Kini.
Posle hladnog rata špijuni se u svetu obično proteruju ili razmenjuju, ponekad ipak dospeju na robiju, ali smaknuća su uglavnom napuštena.
Iran je i ranije isticao – podseća agencija Rojters – „uspešno otkrivanje i rasturanje špijunskih mreža u zemlji, okrivljujući Zapad, posebno Mosad za ubistva naučnika povezanih sa spornim nuklearnim programom, dok je Vašington poricao bilo kakvu ulogu, a Izrael nije komentarisao“.
Među mnogim, ovom prilikom, najpotpuniji se čini izveštaj iz Teherana kineske agencije Sinhua. Najdetaljnije prenosi opis iranske državne televizije IRIB, kao sliku iz sigurno pouzdanog izvora. Evo i iscrpnijeg izvoda:
„Mohamed Hajdari je pripremljene informacije o brojnim bezbednosnim pitanjima, predao izraelskom Mosadu na više sastanaka u inostranstvu. Za uzvrat je dobio novac. Kuriš Ahmadi je imao veze sa elementima CIA, prikupljao je i prenosio podatke o Iranu u različitim oblastima.
Prethodnih godina iranski bezbednosni i sudski zvaničnici povremeno su saopštavali o hapšenju domaćih i stranih državljana, povezanih sa nekoliko izraelskih i američkih špijunskih sistema. U 2009. privedeno je i optuženo za špijunažu troje Amerikanaca, koji su pešačeći ilegalno ušli u Iran. Devojka je sledeće godine oslobođena uz kauciju od pola miliona dolara, a dvojica mladića puštena su 2011, takođe uz jemstvo od po 500.000 dolara za svakog. Prema iranskim medijima, trinaest uhapšenih maja 2012. proglašeni su krivim zbog umešanosti u špijunsko delovanje u korist Izraela. Prošle godine Islamska Republika obesila je Iranca (u vesti AFP Madžid Džamal Faši je angažovan za 120.000 dolara) proglašenog krivim za ubistvo iranskog nuklearnog fizičara, po narudžbini Izraela, uz dalju optužbu da Vašington stoji iza terorističkih akata protiv iranskih naučnika.
Još 2011. Ministarstvo spoljnih poslova Irana savetovalo je građane, koji nameravaju da putuju u inostranstvo da odbijaju finansijske ponude, zaposlenje, dozvole boravka i druga iskušenja i da u svakoj prilici traže savete iranskih ambasada u svetu. Zakonodavni zvaničnik poručio je sunarodnicima da je Iran oko svojih granica okružen zapadnim špijunskim centrima.“
Na izvore, koji bi bili nezavisna potvrda teheranskih objašnjenja se lako ne nailazi.
Prilično je redak slučaj, kakav je prilog američke TV mreže Ej-Bi-Si, istina star nešto više od godinu dana, ali je trajnije zanimljiv nalaz, koji se poziva na zvaničnike povezane sa obaveštajnom zajednicom SAD. Pored večne istine da je „špijunaža rizičan posao, mnogo puta uspešan, ali povremeno se završava porazima“, razumljivo neimenovani znalci, ma koliko nerado „daju kredit naporima Irana i Hizbule, organizacije pod okriljem Teherana u Libanu, u otkrivanju američkih i izraelskih špijuna“. Jedan iskusni veteran još dodaje priznanje o „gubljenju špijunske tradicije, čak manjka profesionalizma“.
Posao špijuna je, oduvek u opisima praćen tajanstvenostima i pozivanjem na primere iz daleke istorije, obično se svrstava u drugo od dva najstarija zanata. Maštovitiji, gotovo kao simbola, ne propuštaju da se sete slavne igračice, ćerke holandskog šeširdžije, koja je ošamutila glave i pamet ondašnje evropske gospode, pogubljene u Parizu oktobra 1917. tokom Prvog svetskog rata kao špijunke, koju su zavrbovali Francuzi, a radila je za Nemce: Mata Hari se za izlazak pred streljački stroj odenula kao da se sprema za predstavu na najblještavijoj pozornici, sa prezirom odbijajući povez preko očiju, pazeći na svaki nabor na raskošnoj haljini, pre nego što je ispaljen plotun.
U novije vreme špijuniranje je manje romantično.
Pre nekoliko godina novine su zabeležile kako je iranska policija „pritvorila četrnaest veverica, navodno opremljenih uređajima za prisluškivanje“. Urednik ove kratke vesti dodaje da, kako god da zvuči, ideja nije bila sasvim originalna: Britanci su potvrdili da su sedamdesetih godina koristili jedinicu pustinjskih glodara da na aerodromima namirišu moguće teroriste.
A 2013. još služe vešala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
