Vernici i političari

Ugledna Grupa za praćenje reformi, u kojoj su i mnogi ministri, još od 2003. prati uvođenje zakonodavsta kakvo pogoduje EU. U Istanbulu je zasedala, prvi put posle ustavnog referenduma, i u listi zaključaka o „procesu pristupanja”, kao hitnu meru demokratskog usavršavanja ukazuje na religiozne slobode. „Deklaracija ističe važnost klime tolerancije i međusobnog razumevanja, kao što je bilo u Sumeli u avgustu i prošle nedelje u na ostrvu Akdamar“, beleži dnevnik Hurijet.

U grčkom manastiru Sumela prvi put je služena liturgija posle osamdeset osam godina, a u jermenskoj crkvi Svetog krsta posle devedeset pet. Vlasti veruju da su ovo nagoveštaji neophodnog ohrabrenja domaćih nemuslimanskih građana, ali i dobit od diplomatsko ‘ političke vrednosti, i jedno i drugo i te kako valjano u ovom trenutku.

Posle referenduma sledi, naime, skupštinska revizija ustava, bez koje nema ubrzanja pregovora Ankare sa Briselom. Pošto će u novembru Evropska komisija izneti godišnji izveštaj o napretku Turske, predsednik Abdulah Gul i premijer Redžep Tajip Erdogan pripremaju hitnu ofanzivu „presretanja” i odobrovoljavanja ključnih partnera; sportskim rečnikom – presing čovek na čoveka. Kako piše Zaman na evropskom hadžiluku, šef države će posetiti Francusku i Nemačku, protivnika ili pobornika samo privilegovanog partnerstva, dok se predsednik vlade sprema na put u London, koji je snažan navijač na strani Turske.

Ekspert Ken Bajdarol smatra da su zvaničnici EU počeli bolje da razumeju ulogu Turske i njenu stratešku vrednost za EU. U širenju ohrabrenja, pominje se stav italijanskog šefa diplomatije Franka Fratinija, koji sada kaže da „tursko članstvo nije korisno samo za Ankaru, već i za EU, kao pozitivan faktor u sklopu regionalne politike prema Iranu, Kavkazu i Bliskom istoku”. Dodaje se i mišljenje Katinke Bariš iz Centra za evropske reforme da je „Turska posle godina u kojima je činila veoma malo, pokazala da može da prihvati korisne promene i time razoruža zastupnike mišljenja da je krivica za zastoj na strani Ankare”. Uz to se očekuje reciprocitet sa evropske strane.

Prema domaćoj štampi, Erdoganova vlada je odlučna da ostatak 2010. i prvu polovinu 2011. posveti „ekonomskim i zakonodavnim projektima”, zapravo uklapanju u „paket ustavnih amandmana”. Pominje se obrada i usavršavanje dve stotine postojećih zakona. Političko osvešćivanje i udarništvo je, međutim, nedovoljno.

Veliki publicitet je, začinjen vladinim naglaskom na „znak povećane religiozne tolerancije u pretežno muslimanskoj zemlji“, dobila vest da je služena liturgija u jermenskoj pravoslavnoj crkvi u istočnoj Turskoj, na ostrvu Akdamar jezera Van, prva od 1915, godine stradanja Jermena. Hram Svetog krsta smatra se simbolom smrti i milionskog pogroma nedužnih. Ministar kulture i turizma Ertugul Ginej je otud oprezno upozorio da „nacionalisti na obe strane ne iskoriste događaj u političke svrhe“, štiteći zvanični postupak vlade od primedbi o marketingu.

Bogomolja Jermena, podignuta u prvoj polovini desetog veka, zvanično je otvorena kao muzej 2007, pošto je država potrošila 1,5 miliona dolara za obnovu opustelog svetog mesta. Sadašnja odluka vlasti je da se crkva otvara za bogosluženje jedanput godišnje.

Sredinom avgusta država je učinila još jedan sličan gest, tada prema grčkoj zajednici. U manastiru u Sumeli, čiji nastanak seže do četvrtog veka, na udaljenim padinama visova Mela, ne daleko od Crnog mora, pravoslavni vernici predvođeni 270. vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom su se molili na liturgiji, prvi put od vremena egzodusa Grka 1922. i osnivanja turske republike godinu dana kasnije.

Sasvim drugačiji je slučaj kad se dotakne jedan od nepresušnih simbola hrišćanstva, hram Svete Sofije, koja je posle otomanskog osvajanja Istanbula 1453. pretvorena u džamiju, a od 1935. je zakonom proglašena za muzej i istorijski spomenik u kome uopšte nema bilo čijeg bogosluženja. Najavljujući – kao izazov za drugu stranu – akciju da se, posle toliko vekova, služi liturgija u Svetoj Sofiji, grupa od 250 grčkih fanatičnih aktivista iz sveta odustala je od plana u poslednjem trenutku, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da im neće dozvoliti ulazak u Tursku „pošto predstavlja opasnost za bezbednost“. Dodatno objašnjenje je da takav čin „može da podstakne provokacije, koje mogu da ugroze napore vlade da poboljša verske slobode“. U Turskoj, inače, živi i manje od tri hiljade Grka.

Predstavnik grčkih aktivista je izjavio da će se Međunarodno udruženje za Svetu Sofiju ipak obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Kao pouzdana provera namera Erdoganove vlasti, kao i prethodnih, ostaje pitanje hoće li i kad ponovo biti otvorena visoka grčka pravoslavna teološka škola na ostrvu Halki u Mramornom moru nadomak Istanbula. Osnovana je 1844, a zatvorena 1971. sudskom odlukom da „sve privatne obrazovne ustanove moraju da uđu u državne univerzitete ili da prestanu da rade“. Iz izvora vlade ponavlja se da se slučaj pažljivo razmatra. Boljim danima nadaju se i vernici i političari.